Саопштење: Црна Гора колијевка виноградарства на Балкану

Данас су у Подгорици представљени резултати научног истраживања генотипизације базиране на савременој технологији секвенцирања генома узетих узорака старе винове лозе из Црне Горе. Анализа је извршена на 318 узорака. Пронађена су 54 нова генотипа винове лозе, од којих су 21 пронађени на више од 2 локалитета. То сугерише да су се ове сорте вјековима гајиле као продуктивне сорте у Црној Гори. Такође, секвенциран је први Црногорски геном - геном вранца. Анализа је открила тајну боје вранца показавши да вранац има два гена за боју и продукцију антоцијана, за разлику од бројних других сорти који имају само ген за боју.

"Истраживање је настало као резултат ангажованости два министарства: пољопривреде и науке и компаније Плантаже 13. јул", казао је министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић. "Министарство пољопривреде потписало је 2013. године споразум са Министарством пољопривреде Шпанске покрајине Ла Риоха којим се фокус сарадње ставља на винову лозу, маслину, шпарглу и артичоку. У истраживање се укључило Национално удружење виноградара и винара чији су чланови омогућили узорковање старих винових лоза. Добијени су резултати који дају велику шансу за позиционирање Црне Горе као колијевке виноградарства на Балкану и даљи развој овог сектора на научним основама. Увјерен сам да ће резултати привући пажњу великог броја научника широм свијета и надам се да ћемо сви заједно у Црној Гори знати да валоризујемо добијене резултате и више се орјентишемо на гајење сорти винове лозе за које имамо компаративне предности" казао је Ивановић.

Лидер истраживања Хосе Мигуел Запатер истакао је да генетски профил винове лозе из Црне Горе показује карактеристицан профил традиционалних винских региона, у којима се винова лоза гајила вјековима. "То је у потпуности исто као у случају Бодроа и Бургундије у Француској, или Ла Риоје у Шпанији где су винске сорте генетски повезане. У Црној Гори база виногорја је кратошија са својим потомцима. Око 33 одсто испитаних винских сорти у Црној води порекло од кратошије. Анализа је утврдила педигре вранца и показала да је отац вранца кратошија, а мајка једна непозната сорта коју треба даље истражити. Нарочит куриозитет је утврђивање генетике лозе из манастира Острог која према писаним подацима датира из 1672. године, што је један од најстаријих писаних података о виновој лози у Црној Гори и на Балкану. Научна анализа потврдила је да је ова лоза такође непозната сорта која је резултат укрштања старе сорте розаклија са једном непознатом сортом винове лозе званом косоранка која је пронађена у близини манастира. Идентичну сорту и апсолутно генетско поклапање пронашли смо у винограду министра Ивановића коме смо захвални на разумијевању значаја историјског наслеђа који имате у Црној Гори" казао је Запатер и додао: "Ово истраживање има огроман значај за даљи развој виноградарства и винарства, али и за историју и пољопривреду Црне Горе, јер показује да је Црна Гора база виноградарства на Балкану. Нове сорте винове лозе које смо научно идентификовали имају потенцијал за винградарство и винарство као нове аутохтоне сорте. Оне могу да прошире дијапазон вина Црна Горе и представе Црну Гору као атрактивну винску дестинацију у Европи и свијету", закључио је Запатер.

На пресс конференцији су говорили извршни директор компаније "Плантаже 13. јул" госпођа Верица Мараш и секретар Министартсва науке, госпођа Смиљана Прелевић.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја