Министар Нумановић учествовао на ВИИ засиједању дјечјег парламента у Скупштини Црне Горе

Питање: Мислите ли да је закон довољан да се спријечи дискриминација?

Да би се спријечила дискриминација није довољно само постојање Закона о забрани дискриминације и других закона који регулишу ову материју.

Прије свега, потребно је да сви грађани и грађанке буду информисани о томе шта је то дискриминација, каква може бити и којим институцијама се могу обратити у случају повреде људских права и слобода.

Дискриминација је негативно понашање. Дискриминација је прављење разлике према једном лицу у односу на друга лица, искључивање, ограничавање и свако неједнако поступање, само због чињенице што је то лице по некој својој карактеристици или личном својству различито од других.

Да би се отклонила дискриминација потребно је дјеловање свих институција система и то: Министарства за људска и мањинска права, Заштитника људских права и слобода Црне Горе (Омбудсмана), Инспекцијских служби, Тужилаштва, Судова, Полиције. Али, основно знање и представу о значају толеранције и уважавања различитости свако од нас прво носи из породичног окружења, затим из школских клупа. Тако да јако велику улогу у развоју наше свијести у правцу поштовања другачијих од себе имају породица и образовни систем.

Министарство за људска и мањинска права сваке године ради едукације из области антидискриминационог понашања свих оних чија је надлежност борба против дискриминације. Наши службеници/е упознају их са механизмима заштите од дискриминације, а кроз медијске кампање врши промоцију антидискриминационог понашања.

Национални институционални механизам за борбу против дискриминације је Заштитник људских права и слобода Црне Горе (Омбудсман). Задатак ове институције је да штити и унапређује људска права и слободе, када су повријеђена. Такође, ту морам поменути и државна тужилаштва, органе за прекршаје, инспекцијске органе и управу полиције.

Сасвим сигурно колико год да је Закон добар уколико се не примјењује, не можемо рећи да је користан друштву. Морамо радити на успјешној примјени Закона, и то је онај тежи дио након што се сваки закон усвоји.

Јавност мора бити информисана о томе на који начин Закон може помоћи и која су права грађана/ки заштићена тим Законом. Онда Закон постаје примјенљив и успјешан када нашим грађанима/кама користи у пракси.

Такође, Закон носи и казнене одредбе које су ту да би прекршиоци Закона платили казну и, на крају, на тежи начин научили лекцију да свако мора поштовати права и слободе других људи, једнако као и своја.

Закључићемо да се само кроз заједничко дјеловање свих субјеката институција система, може остварити квалитетна заштита од дискриминације. То значи да свако даје свој допринос општем успјеху, јер сваки је успјех заједнички на овом пољу исто као и неуспјех. Друштво је јако колико и било који његов појединац или појединка.

Захваљујем на пажњи.

Министарство за људска и мањинска права