Саопштење: Министарство пољопривреде и руралног развоја обиљежило Свјетски дан земљишта

У сусрет 5. децембру - Свјетском дану земљишта, Министарство пољопривреде и руралног развоја организовало је данас низ активности које имају за да укажу на значај очувања земљишта. У дворишту ОШ “Саво Кажић” ђаци, родитељи, наставници и представници више ресора у Влади Црне Горе заједнички су усадили саднице трешње, вишње, јабуке и крушке. На Универзитету Доња Горица одржана је конференција посвећена очувању и одрживом коришћењу земљишта у циљу обезбјеђења довољних количина квалитетне хране.

Ученици посадили воћке и послали поруке

Ученици школе на Барутани, заједно са наставницима и директорицом Марином Вујовић, спремно су дочекали Свјетски дан земљишта. У пригодном програму, кроз рецитал, изразили су забринутост због кисјелих киша, голих брда, пустих поља, пренијели глас природе да болује и да је треба спасити у последњи час. Послали су поруку да сви треба да дамо допринос да се чисти, чува, рециклира и приштеди зарад заједничке будућности. Заједно са министрима и осталим представницима Владе посадили су воћне саднице у дворишту школе, уз обећање да ће свој допринос очувању земљишта и природе показати и на дјелу, одржавањем воћњака.

Свечаности испред школе на Барутани присуствовали су министри пољопривреде и руралног развоја, културе и рада и социјалног старања проф. др Петар Ивановић, Павле Горановић и Зорица Ковачевић, затим секретар Министарства просвјете Слободан Филиповић и представник Министарства здравља Радуле Драговић.

Министар Ивановић обратио се дјеци са поруком да треба да јачају тимски дух, буду вриједни и активнији, да се образују и користе потенцијале краја у којем живе. “Треба да останете јаки као тим, као што су и моје колеге министри доласком показали да у Влади јача тимски рад. Иако вас је сада 34, јачањем тима допринијећете развоју свог краја, нарочито пољопривреде. Тако ће у школи бити више ђака” казао је министар Ивановић.

Осим садница које су донација Министарства пољопривреде и руралног развоја, Министар је дјеци поклонио и публикацију “Пољопривреда за дјецу”. И дјеца су имала поклоне и задужење за Министра. Уручили су му тераријум – стаклену посуду са земљом и биљкама са подручја Барутане и колаж од материјала који се рециклирају. Министар културе Павле Горановић уручио је донацију Министарства у виду књига за школску библиотеку.

Конференција на УДГ о значају земљишта

У свом излагању на конференцији одржаној на Универзитету Доња Горица, Министар је казао да је Свјетски дан земљишта прилика да сви заједно застанемо и размислимо о знању, незнању, будућности, потребама, раду и природи, њеном очувању и значају земљишта. Он је подсјетио да губитак обрадивог земљишта представља једну од највећих глобалних пријетњи. “Сваке године, због деградације тла и развојних потреба индустрије и тржишта некретнина, на свијету нестане око 30 милиона хектара пољопривредног земљишта. Очување обрадивих површина од кључног је значаја ако желимо да преживимо као цивилзација, ако желимо да произведемо довољно хране за више од девет милијарди људи, колика би свјетска популација требало да броји до 2050. године”, казао је министар Ивановић.

Питајући се да ли је другачије у Црној Гори, истакао је да данас урбанисти ратују против агронома заборављајући да су наши преци одвајкада поштовали земљу и да нису лоцирали своја станишта на плодном пољопривредном земљишту, већ по ободу поља и на неплодним падинама. “Да ли ми то успављујемо и заваравамо своју мисао и однос према будућности и животу? Да ли забораваљмо лакоћом којом се заборавља сан. Управљамо ли памћењем или оно ради на своју руку?” запитао се Ивановић.

Према површини обрадивог земљишта по становнику са 27 ара Црна Гора се налази на 49 мјесту у свијету. Укупно коришћено пољопривредно земљишта у 2013. години износило је 223.131 ха. Преовлађује земљиште скромне плодности. Око 6% укупног земљишта има високу и средњу плодност, док је преко 90% земљишта ограничене или ниске плодности. Најквалитетнија земљишта налазе се у ријечним долинама, крашким пољима и платоима, управо тамо гдје ничу нова насеља.

Министар је оцијенио да са тако мало квалитетног земљишта, са растућом жељом да се бавимо пољопривредом, са изазовима које намећу развој и тржиште, те да морамо схватити да је и земљи потребан одмор. У дијелу планова Министарства за наредни период, навео је да ће се инструментима аграрне политике наставити подстицање коришћења некоришћеног пољопривредног земљишта за развој органске пољопривреде, настојати да се побиједе противници и савладају препреке на путу пошумљавања, и ојачати подстицајне мјере за узгој љековитог и ароматичног биља.

Заштита земљишта разумљиво је да посебно занима и компанију Плантаже која има највећи комплекс винограда на Балкану и која своју мисију остварује управо на земљишту. Извршна директорица Верица Мараш истакла је да у компанији, сагледавајући глобалне трендове, развијају пројекте који доприносе самообнављању земљишта.

Продекан Факултета за прехрамбену технологију, безбједност хране и екологију Марија Вугделић да је 5. децембар датум који треба да буде мотив да се сви запитамо колико стварно знамо о земљишту, те појаснила основне податке и информације о саставу, функцијама и повезаности са другим елементима и процесима. “Стога, ако желимо да наставимо да користимо све услуге земљишта, мораћемо да посветимо мало више пажње на то како га користимо, одржавамо и чувамо”, поручила је Вугделић.

О предностима земљишта, могућностима које нуди, недостацима и ограничењима тог ресурса говорио је и декан Биотехничког факултета Миомир Јовановић.

Менаџерка у предузећу ХМ Дурмитор са Жабљака Марина Бојовић објаснила је шта земљиште значи за пољопривредне произвођаче и колико они цијене тај ресурс. Предузеће је једно од највећих на Балкану са аспекта коришћења земљишних површина, јер на 2.500 хектара бави се органском производњом сира, скорупа, саљевка, говеђег и јагњећег меса. Бојовићева је поручила младим људима који немају посла или су незадовољни постојећим, а имају имања, да их обрађују јер ће им она(земља) вишеструко вратити.

Награђени новинари који су извјештавали о пољопривреди

У оквиру конференције на УДГ додијељене су и награде побједницима Конкурса за најбољи новинарски текст, прилог и фотографију, који је Министарство објавило у сусрет обиљежавању Свјетског дана земљишта. На адерсу Министарства стигло је 8 новинских текстова од 4 аутора, објављених у дневним и периодичним листовима: Побједа, Вијести, Пљеваљске новине. Стигло је и 26 телевизијских прилога од 16 аутора и један радијски прилог, емитованих на Телевизији Црне Горе, Телевизији Пинк М, Првој ТВ ЦГ, Телевизији Пљевља, Телевизији Никшић, Радију Црне Горе. На конкурс је послато и 15 фотографија од 6 аутора које су послали путем Фејсбук странице Министарства пољопривреде и руралног развоја.

За најбољи текст на тему пољопривреде награђен је Гојко Кнежевић, дописник ДН “Побједа” из Никшића за текст насловљен “Европски рад и зарада”. За најбољи прилог оцјењена је репортажа аутора Милице Стијеповић новинарке Телевизије Црне Горе, под називом “Поглед из домовине – Требаљево”. Награду за најбољу фотографију на тему “Здраво земљиште за здрав живот” добиле су Милица Милутин из Котора и Бранка Петровић из Подгорице.

Министарство је одлучило да, ван конкурса, додијели и посебна признања новинарима и медијима за допринос промоцији пољопривреде, руралног развоја, агробизниса, успјешних пољопривредних произвођача, едукације. Признања су добили Јелица Пантовић уредница емисије “Агросазнање” на Телевизији ЦГ, Гојко Јовановић уредник емисије “Недјељом о селу и пољопривреди” на Радију ЦГ, Марија Разић уредница Јутарњег викендом на ТВЦГ, као и Милица Павићевић уредница у Првој Телевизији ЦГ за допринос приближавању тема из области пољопривреде младима, као и Телевизија Пинк М за континурирано правовремено извјештавање о свим битним догађајима у области пољопривреде у својим информативним емисијама.

Награђени текст

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја