Број маслина у Црној Гори достигао је 490 хиљада, захваљујући вриједним маслинарима и агробуџетским мјерама чији је циљ заснивање нових, реконструкција и ревитализација постојећих засада, саопштио је министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић отварајући 14. по реду Маслинијаду у Старом Бару. Министар је поручио да, и поред остварених успјеха и помака, мора и у овој области радити више и пратити европски трендови савремене бербе маслина и производње маслиновог уља.
Према мишљењу министра највећа маслинарска свечаност је дан за постављање новог изазова – да се број стабала подигне на милион. “Да ли смо сазрели да се ухватимо у коштац са садњом још 500 хиљада маслина? Да ли имамо интелектулане и физичке снаге, срца и храбрости да број стабала маслине подигнемо на милион?”, упитао је Министар у свом обраћању на манифестацији на којој је производе изложило око 120 породица које се баве маслинарством и која је и ове године била изузетно добро посјећена.
Министар је навео да је само на простору Бара током последњих пет година, уз подршку МПРР, засађено је 40,000 и ревитализовано готово 25,000 старих стабала маслине, те да су сви данас поносни на 130.000 стабала маслине које се налази на овом подручју. “Велику улогу у овом процесу имало је Удружење маслинара “Бар” које постоји 12 година и броји око 900 чланова. Настојимо да колико можемо помогнемо рад удружења. Посебан акценат стављамо на едукацију у земљи, али и вани, кроз студијске посјете. Ове године, по први пут смо у Агробуџету обезбиједили подршку за маслинарство у дијелу набавке система за наводњавање, специфичне механизације за одржавање маслињака, бербу и прераду, опреме за чување и паковање маслиновог уља. Износ подршке увећан је шест пута у односу на претходну годину”, казао је Ивановић.
Говорећи о карактеристикама маслинарске производње у Црној Гори, Ивановић је казао да не постоје велике површине под маслинама у приватном власништву, као и да постоје изражене варијације у годишњим приносима - од 300 тона у лошим годинама до 2,6 хиљада тона у рекордним годинама.
Један од разлога је, како је објаснио, неадекватно, нередовно и непотпуно спровођење агротехничких мјера. “Органска производња маслина није развијена, иако постоји могућност за њеним развојем. Регистрован је само један произвођач органских маслина, док је још један у такозваном прелазном периоду”, рекао је Ивановић.
Министар је казао да се региструју и помаци у преради маслина, јер постоји 15 уљара, од којих је осам са континуираном линијом за хладно цијеђење капацитета од 250 до 500 килограма плода на сат. Он је навео да се прерадом углавном производи маслиново уље, док је количина осталих прерађевина од плода маслине занемарљива. Казао је и да не постоји национално удружење маслинара, иако је ресгистровано шест удружења маслинара у различитим градовима. Потрошња маслиновог уља у Црној Гори је, како је рекао, релативно ниска и износи 0,5 литра по глави становника, што је испод нивоа потрошње у ЕУ, која износи 4-6 литара по глави становника. Ивановић је истакао и да се посљедњих година успоставља успоставља плантажна производња, гдје се дошло до 120 хектара.
Према истраживању ИОЦ-а удио екстра дјевичанског уља у укупној производњи у Црној Гори износи само 11,1%. “Главни разлози таквог стања су неблаговремена берба и то што се маслине још увијек већином сакупљају са земље. Нећу пропустити и ову прилики да, и поред усјеха које постижемо, и поред помака који су евидентни, поновим још једном: морамо да радимо више, да брже усвајамо и примјењујемо нова знања, пратимо европске трендове савремене бербе маслина и производње маслиновог уља. Не смијемо себи да приуштимо да каскамо, једноставно морамо да трчимо брже”, поручио је Министар.
Као један од изазова на путу унапређења маслинарства навео је и Закон о маслинарству. “Морамо да поправимо Закон о маслинарству који је усвојио Парламент. Потребан је и тај један члан који се односи на квалитет. Без јачања квалитета, наша пољопривреда нема будућност. Једино квалитетом можемо да се наметнемо другима. А квалитет тражи не само разумијевање, већ и активно укључивање свих: од радника који окопава земљу до чланова Парламента. Вјерујем да ћемо стрпљиво, корак по корак, како смо то већ почели да схватамо, савладати сваки изазов који је пред нама“, рекао је министар Ивановић отварајући овогодишњу Маслинијаду.
Предсједник НВО Маслинијада, организатора манифестације, Суљо Мустафић подсјетио је да је манифестација започела прије 13 година, са идејом да се обнови интересовање за маслинарство и Стари Бар. У томе се, како је рекао, успјело јер је маслинарство сада модерније, са новим технологијама већим квалитетом и знањем. „Свјесни смо да је то само дио онога што је потребно и могуће урадити“, рекао је Мустафић додајући да је потребно радити на томе да домаће уље буде конкуретније. Мустафић се захвалио Општини Бар што препознаје значај Маслинијаде у том правцу, али и Министарству пољопривреде на подршци.
На најбоље уље на овогодишњој Маслинијади проглашено је уље Хајрудина Мурића. Друго мјесто за најбоље уље освојио је Нијазим Бећовић, треће Садетин Перичић, а четврто Исламске заједнице Бар. У изјавама за сајт Министарства, награђени маслинари истакли су да су квалитет за који су добили награду постигли јер се придржавају најсавременијим стандардима у берби и преради маслина. Тврде да је маслинарство уносан бизнис и да имају сигуран пласман маслиновог уља, али да има простора да производња квалитетног маслиновог уља буде масовнија и конкуретнија у Црној Гори.
Изјава једног од наградјених маслинара Адела Бећовића
ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја
