Одржана конференција „Развој социјалног предузетништва у Црној Гори“

У циљу реализације једне од мјера из Акционог плана Стартегије развоја НВО у Црној Гори 2014-2016, у Подгорици је, 8. децембра 2015. године, одржана конференција „Развој социјалног предузетништва у Црној Гори“, у организацији Канцеларије за сарадњу с невладиним организацијама, ТАЦСО канцеларије (Техничка помоћ организацијама цивилног друштва) у Црној Гори и Центра за развој невладиних организација. Конференцији је присуствовало преко 60 представника невладиних организаицја, државних органа И орган локалних саоуправа, синдиката, послодаваца, академске заједнице И медија.

У уводном обраћању, министарка рада и социјалног старања, Зорица Ковачевић, нагласила је да, И ако се социјално предузетништво све више сматра новим инструментом који доприноси већој социјалној укључености и инклузији, као и већој активацији најрањивијих група становништва, у Црној Гори се још увијек не разумије његова природа – концепт, те да треба, кроз образовање и информисање, приближити овај специфичан облик предузетништва, али и креирати Стратегију развоја социјалног предузетништва. Посматрајући социјално предузетништво као модел који обједињава жељу за рјешавањем друштвених проблема и остваривањем добити, закључила је да то може допринијети развоју хуманијег и толерантнијег друштва.

Горан Ђуровић, Шеф ТАЦСО канцеларије у Црној Гори скренуо је пажњу на Европску Стратегија развоја 2020, која поставља приоритете пред земље чланице ЕУ, али и земље кандидате И то: паметни, одрживи и инклузивни развој.У односу на овај трећи приоритет, највећи допринос дају невладине организације, промовишући развој социјалног предузетништва И предузимајући активности у циљу повећања економске самосталности маргиналозованих група и њихове веће укључености у живот заједнице. Исказану спремност Министарства рада и социјалног старања да у наредном периоду интензивира активности по питању развоја социјалног предузетништва, Ђуровић је оцијенио охрабрујућом.

Програмски менаџер у Делегацији ЕУ у Црној Гори Ромаин Боитард, подсјетио је да је, у Извјештају Европске Комисије о Црној Гори за 2015. годину наведено да је потребно створити погодне услове за развој социјалног предузетништва и волонтеризма, и у вези са тим, нагласио значај социјалног предузетништва као једног од алтернативних облика-извора финансирања цивилног друштва, поред друштвено одговорног пословања, филантропије И других, те да ово питање треба нормирати.

Др Драган Голубовић, експерт за непрофитно право, говорио је о правном оквиру којим је регулисано социјално предузетништво у појединим земљама Европе и региона И нагласио чињеницу да се социјално предузетништво превише ослања на јавне изворе финансирања. Социјално предузетништво као и сваки облик предузетништва мора да има одговарајући одрживи бизнис план. То је кључно за претварање социјалног предузетништва у оџиву праксу и у тој мисији не треба се фокусирати искључиво на подстицајне мјере државе и субвенције, односно претјерано ослањати на јавне фондове. Коментаришући препоруке ЕК из Извјештаја о Црној Гори, оцијенио је да исте Влади омогућавају флексибилност да изабере оне инструменте развоја социјалног предузетништва који су примјерени степену развоја овог феномена у Црној Гори. У односу на правну регулативу, подсјетио је да одређене претпоставке за развој социјалног предузетништва постоје, и то нпр. у Закону о невладиним организацијама, који дефинише услове за обављање привредне дјелатности.

Разговарано је и о употреби термина ,,социјално”, односно ,,друштвено предузетништво’’, уз навођење аргумената за и против, посебно због асоцијација које изазивају ова два термина, те чињенице да у нашем рјечнику не можемо увијек наћи адекватан превод за низ, већ прихваћених страних ријечи И израза који су се одомаћили, па је преовладао став да треба да се користи међународно прихваћен термин “социјално предузетништво’’, који је употријебљен и у Стартегији развоја невладиних организација.

Искуства из Хрватске И Словеније по питању легислативе, али И примјере добре праксе, представили су упечатљивим презентацијама Ранко Милић, предсједник ЦЕДРЕ из Сплита (Цлустер за еко-друштвене иновације и развој) и Тадеј Слапник, државни секретар у кабинету предсејдника Владе Републике Словеније, задужен за дијалог са цивилним друштвом и кординацију грађанских иницијатива и социјалног предузетништва. О искуству И примјеру добре праксе из Црне Горе, говорила је Маја Раичевић из Центра за женска права, илуструјући примјер Центра И начин на који се ова невладина организација бави друштвеним предузетништвом.

На крају конференције, учесници су у мањим групама анализирали препреке развоју социјалног предузетништва у Црној Гори, дефинишући мјере које би требало предузети за њихово превазилажење, као и потенцијалне носиоце развоја друштвеног предузетништва у Црној Гори. Неинформисаност и неразумијевање концепта социјалног предузетништва, препознато је као кључна препрека, па је, организовање сличних скупова у другим градовима, оциењено изузетно корисним ради промоивсања овог вида предузетништва И превазилажења дефинисаних препрека.



КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ С
НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА