Генерална директорица др Дашић отворила Националну радионицу на тему: „Унапрјеђење програма контроле и осигуравања квалитета у области дијагностичке радиологије″

Уважене колегинице и колеге, поштоване даме и господо, представници медија



Национални програм за рано откривање рака дојке представља тренутно најзначајнији документ којим су пројектоване посебне мјере заштите здравља грађанки Црне Горе када је у питању карцином дојке. Од јуна 2010.године, када је усвојен, ради се на његовој промоцији и анимацији свих сегмената друштва, како би се на најбољи начин допринијело јачању свијести о потреби што активније примјене одредаба овог програма.

Искуства су показала да скрининг програми имају снажан едукативни карактер, тако да се мијења свијест наших градјана кроз мотивисаност за укључивање у овај програм.

Љекари који се баве дијагностиком и лијечењем рака дојке знају колико је тешко, комплексно и неизвјесно праћење код жена које се релативно редовно контролишу, а камоли код оних које никада не одлазе на прегледе. Савремена медицина напредује из дана у дан, али није свемогућа, а рано постављање дијагнозе даје велику шансу за излечење.
Рак дојке није увијек евидентан од почетка и врло често расте и развија се подмукло. Његова биологија није увијек предвидива. Срећом, већина карцинома дојке који се открију док су јако мали (мањи од два центиметра) не добију шансу да се преселе у остале органе тијела значајних за зивот.
Надаље, дојка је орган женског тијела изузетно осјетљив на дјеловање различитих унутрашњих чиниоца, хормона и молекула који у комбинацији с мноштвом познатих и непознатих карциногена из околине потиче и потпомаже раст ненормалних ћелија у женској дојци. Такође, имунитет и способност одбране од болести данас је све слабији. Жене живе поремећеним биоритмом, са мало или нимало правог одмора и врло често поремећеног и ритма и састава исхране, бриге за своје тело и душу.

Рано откривање карцинома дојке подразумијева да је он ин ситу карцином (неинвазивни) или тумор до два центиметра који није дао метастазе у регионалне лимфне чворове. Тада је и проценат изљечења највећи

Организовани мамографски скрининг је једини начин открића раног карционома дојке и смањења смртности. Самопреглед и клинички прегледи палпацијом се савјетују већ од 20. године живота, ултразвук од 30. док се мамографија као скрининг препоручује од 50. до 69. године,када учесталост рака дојке код жена значајно расте. Мамографија, која је "златни стандард" у откривању рака дојке треба радити на двије године,јер једино она може да открије микрокалцификације које су често знак почетног - ин ситу карцинома.Редосљед и избор терапије зависе од стадијума болести и посебних параметара самог тумора.
Програм скрининга за рак дојке
· Обезбједјивање одговарајућих капацитета за скрининг (опрема, кадрови, простор, софтвер за праћење реализације скрининг у циљној популацији).
· Здравствено просвјећивање жена о значају редовних прегледа.
· Едукација здравствених радника за спроводјења скрининга.
· Пуна имплементација усвојеног Националног програма за скрининг рака дојке.
Значајно је да је пројекат скрининга пратиило и формирање референтног Националног дијагностичког центра за болести дојке у Клиничком центру Црне Горе, који посједује најсавременији диги­тални мамографски апарат са томосинтезом за дефинитивну дијагностику.

Није свака терапија индикована код сваке пацијенткиње, па одлука о лијечењу доноси се конзилијарно и индвидуално за сваку пацијенткињу. Циљана хормонска терапија код хормоно зависних тумора, се користи већ скоро шест деценија, а посљедњих петнаестак година у употреби су и други "хормонски" љекови - инхибитори ароматазе. Са убрзаним развојем науке открива се све више протеина- рецептора на површини тумора па тако и љекова који циљано дјелују и доступни су и нашим пацијентима код којих постоје индикације за њихову примјену, односно код којих оваква биолошка терапија даје резултате.

У настанку болести одређену улогу имају и генетски фактори, који су одговорни за око 10 до 15 одсто карцинома дојке. Али, треба направити разлику између "фамилијарних" карцинома, којих је око 10 одсто и наслиједјених. "Фамилијарни" карциноми указују на појаву карцинома дојке у широј фамилији, али нису насљедни, док су насљедни карциноми, којих је око пет одсто везани за мутације у генима за рак дојке (БРЦА 1 и 2).

Селекција жена и породица који су под ризиком за насљедни рак дојке мора се проводити у високо специјализованим онколошким центрима и генетским савјетовалиштима. Једино на тај начин је могуће донијети оптималну одлуку о томе да ли пацијенткињу пратити уз посебне контроле или урадити превентивне мастектомије са или без реконструкције, које са собом носе и ризик од компликација као и 10 одсто ризика за појаву карцинома у минималном остатку ткива дојке.

Стопа оболијевања је значајно већа у економски високо развијеним земљама, али у њима се и смањује стопа умирања због рака дојке. Најважнију улогу у смањењу смртности (25 до 30 одсто) има организовани мамографски скрининг за жене у ризичним годинама, али је од суштинског значаја да одазив жена буде око 70 одсто.

Почетком наредне године у Црној Гори започеће организовани скрининг дојки позивањем жена старости између 50 и 69 година на иницијалну мамографију за општине Подгорица, Цетиње, Даниловград и Колашин.



Кључни циљеви
· Смањење броја новообољелих од малигних тумора;
· Смањење броја умрлих од малигних неоплазми нарочито у популацији млађој од 65 година (редукција пријевремене смртности);
· Побољшање раног откривања малигних неоплазми;
· Унапрједјење дијагностике и лијечења малигних тумора;
· Унапрједјење квалитета живота обољелих од рака и чланова њихових породица;
· Обезбједјење одговарајућег стандарда услуга обољелима од малигних тумора на свим нивоима здравствене заштите;
· Унапрједјење услова за спроводјење научних истраживања у области превенције и контроле малигних неоплазми.

Овом приликом желим, у име Министарства здравља, да захвалим свима који су дали допринос почетку реализације овог значајног пројекта, а посебно Медјународној Агенцији за атомску енергију на њховој донацији дигиталног мамографа који ће допринијети смањењу стопе оболијевања и смртности узроковане овом болешћу.

На крају, остаје ми само да пожелим усјешан рад овог значајног скупа. Хвала