Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одговор МПРР поводом текста у ДН “Вијести” са насловом “Више вјерујем очима но насљеђу хановерском”

Објављено: 03.02.2016. 19:13 Аутор: МПРР

Одговор МПРР поводом текста у ДН “Вијести” са насловом “Више вјерујем очима но насљеђу хановерском”, објављеног 02. фебруара на 31. стр Рубрике Црна Гора

Када вјерујете својим очима погледајте потпис на “Извјештају о одсуству штетног организма"

У Вашој новини од 02. фебруара објављен је "одговор" Вашег дописника из Тивта Синише Луковића, на реаговање Министарства пољопривреде од 01. фебруара поводом тенденциозног текста који сте објавили 29. јануара у којем сте, наводно читајући Извјештај који је усвојила Општина Тиват, закључили да је Министартсво "оставило на цједилу локалну управу да се сама бори са налетом штеточине која уништава палме".

Ваш надахнути "одговор" садржи три тезе. Прва је да је "неко у Министарству очито неписмен". Иако потпомогнут препознатљивим вокабуларом Уредника, "одговор" уваженог господина Луковића је снажна илустрација да правилно читање није нимало безазлена и свакоме доступна вјештина. Гдје је у Извјештају на који се позива нашао цједило, само он зна. Свакоме ко је писмен и ко је прочитао реаговање Министарства, јасно је да се демант односио на Луковићево тенденциозно тумачење документа који су усвојили одборници, а не на његову садржину. Али, ако је и у свему осталом руковођен истом логиком коју је примијенио код сопственог "читања Извјештаја", онда је лако могуће да господин Луковић живи у увјерењу да су поштари радници Фонда ПИО, јер сваког мјесеца грађанима доносе пензије.

Друга теза је да "Министартсво има проблем са истином, али то и није новост када је ресор што га води г. Петар Ивановић у питању”. Нити у једној јединој реченици господин Луковић није демантовао наводе из реаговања Министарства. Не само због тога, ми немамо проблем са истином. Мада, признајемо да се не разумијемо, јер се залажемо за потпуно различите вриједности. Зато и губите читаоце. У вашој перцепцији истине, једино истина има проблем сама са собом.

Али, зашто је наше реаговање толико узнемирило господина Луковића и његовог Уредника? До мјере да је господин Луковић заборавио на пристојност посленика јавне ријечи и казао: "Знајући кредибилитет људи који воде то министарство још од њихових хановерских времена када је и почео увоз палми за Порто Монтенегро, инклинирам закључку да увијек само просипају перје. Само што ја, министре Ивановићу, нисам склон да то попушим!"

Не улазећи у склоности господина Луковића, када је пушење у питању, и искрено му вјерујући да је "више склон да вјерује сопственим очима", долазимо до треће тезе: "Министарство пољопривреде ниподаштава локалне стручњаке". То није тачно! Насупрот, Министарство веома уважава домаће стручњаке. Извјештаје стручњака о одсуству штетног организма на увеженим палмама које су биле у карантину потписала је деканица Биотехничког факултета госпођа Наталија Перовић. Смију ли господин Луковић и уважени уредник да објаве потпис из ових извјештаја, како би и црногорска јавност, а не само екслузивно господин Луковић, могла да вјерује "својим очима"? Или не смију? Осим тога што је за вријеме свог мандата од овог Минстарства наплатила 6 милиона еура, и покушала да додатно наплати још готово милион, уважена госпођа Перовић је истовремено и супруга сувласника медијског монополисте "Вијести" господина Миодрага Перовића?

Стручњаци ентомолози Универзитета Црне Горе, предвођени госпођом Перовић, двије године спроводили су карантински надзор над палмама и констатовали да није било симптома присуства било каквих штетних организама. Знамо да су болести биља веома комплексне. И није страшно што господин Луковић и Уредник то не знају. Страшно је афирмисати неистине, подметања и обмане.

Палме се могу осушити и из других разлога, а не само због напада сурлаша. За разлику од господина Луковића и Уредника, Општина Тиват је најозбиљније схватила своје обавезе по питању сузбијања палминог сурлаша. Са надлежнима у овој општини Министарство пољопривреде и Фитосанитарна управа имају веома добру сарадњу. Чињеница је да овај штетни организам прави непоправљиве штете на одређеним врстама палми које су најосјетљивије. С тим проблемом су се сусреле све државе Медитерана: Италија, Шпанија, Хрватска, Албанија, Словенија, Грчка, Француска, Мароко, Грузија, Албанија, Тунис, Израел, Јордан, Кипар. Ниједна од тих земаља није успјела да изврши ерадикацију овог штетног организма. Наслеђе палми неће сачувати обмане и подметања, већ само упоран третман.

 

Извјештај БТФ 20.10.2011.

Извјештај БТФ 19.11.2010.

Извјештај БТФ 20.12.2011.

Извјештај БТФ 26.12.2012.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?