Министар Ивановић посјетио општину Даниловград гдје се успјешно реализацију инвестиције у прерађивачке погоне

Развој пољопривредне производње, али и започињање прераде на подручју општине Даниловград узима замах. То потврђује не само раст производње пољопривредних производа, већ и инпута за даљу производњу. Управо на тај начин смањују се трошкови и постиже већи ниво конкуретности. Резултат бројних инвестиција су новоотворена радна мјеста и евидентан развој локалне економије.

Ово је један од закључака данашње радне посјете министра пољопривреде и руралног развоја проф. др Петра Ивановића тој општини. Министар Ивановић је са предсједником Општине Даниловград Бранисалвом Ђурановићем разговарао о резултатима досадашње успјешне сарадње, те актуелним и будућим пројектима за развој пољопривреде и агробизниса. На састанку у Општини представљени су подаци који показују раст површина под засадима и бројност сточног фонда, што је највећим дијелом резултат коришћења мјера и пројеката подршке Министарства пољопривреде и подстицаја локалне управе. Договорена је даља динамика реализације пројеката у циљу побољшања руралне инфраструктуре и услова за даљи развој породичних газдинстава. Посебно је истакнута успјешна реализација инвестиција у прерађивачке погоне попут Фаме кока носиља, Фабрике сточне хране и ревитализација некадашњег Спушког млина.

Ивановић и Ђурановић обишли су данас Фабрику сточне хране у којој се одвија пробна производња, затим Спушки млин у коме су започети радови на сређивању стања и гдје инвеститори осим послова који се наслањају на житарице имају у плану и покретање нових прерађивачких погона.

Извршни директор Никшићког млина Митар Јокић казао је да су од фабрике сточне хране која је била руинирана и није радила пет година направили једну од најсавременијих у региону, према стандардима ЕУ. Агромонт и Никшићки млин инвестиралу се око 2 милиона еура и отворила 20 радних мјеста. “Производићемо висококвалитетне смјеше сточне хране које купцима омогућити квалитетну производњу, а цијене ће бити ниже од оних које су тренутно на тржишту. Капацитет је 50 хиљада тона годишње. С обзиром да је ово једина фабрика сточне хране у Црној Гори то значи да ћемо дати допринос супституцији увоза. Планирамо да у првој години покријемо око 30 одсто тржишта”, казао је Јокић. Он је истако да ће извоз у првој фази бити усмјерен ка регионалном тржишту, прије свега Албаниј, Косову и Босни и Херцеговини. Јокић је најавио да ће пољопривредни произвођачи сировина из Црне Горе у фабрици имати сигуран откуп.

Предсједник Општине Даниловград Бранислав Ђурановић задовољан је што инвеститори препознају погодности за пословање и развој пољопривреде и производње хране. “Имамо озбиљне инвеститоре који раде према најсавременијим стандардима и отварају нова радна мјеста, што нам је један од приоритета. Имамо и инвеститоре који долазе из других општина, као што је на примјер власник сираре “Вулаш”. Врло је важно и да су добри показатељи развоја примарне производње која је основ за овакве инвестиције. У овом дијелу развоја прерађивачких капацитета, важно је да расте сточни фонд на подручју општине Даниловград, те да индивидуални произвођачи неће имати проблем са вишковима”, казао је Ђурановић. Он је посебну захвалност исказао према Министарству пољопривреде и руралног развоја због подршке развоју пољопривреде и успостављању прерађивачких погона, што, како је додао, потврђују и сами инвеститори.

Министар Ивановић честитао је инвеститорима истичући да је највећим дијелом урађено оно што је договорено прије двије године. “Радује ме што смо данас видјели да се све боље реализују три тренда за која се годинама залажемо у Црној Гори. Први је повезивање примарне производње и прераде. Мислим да смо добро погодили вријеме лансирања пројекта ИПАРД-лике 2 који ће представљати прву организовану подршку преради. Други тренд је супституција увоза домаћом производњом. Овај погон, уколико би радио пуним капацитетом, за мање од седам дана може подмирити потребе Црне Горе за сточном храном. То указује на неминовност окретања извозу. И коначно, трећи тренд је отварање радних мјеста који чине овакве послове одрживим. Не треба се заносити великим погонима и запошљавањем великог броја радника. Нама требају погони са 10, 20 или 30 запослених који ће бити одрживи и конкуретни”, казао је Ивановић и додао да треба наставити са радом на едукацији, јачању конкуретности и смањивању трошкова.

Завршена технолошка фаза у Кући меда

Представници Министарства и Општине обишли су и Кућу меда, гдје је званично пуштена у рад и технолошка линија за производњу погача за прихрану пчела. Тиме је заокружен производни процес којим се основне компоненте за пчеларство производе у Црној Гори. Министар Ивановић је подсјетио да су се раније те увозиле и биле врло сумњивог квалитета. “Данас Црна Гора са пројектом Куће меда има линију за инвертни шећер, прераду воска и погаче за прихрану. Можемо да развијемо и програм израде кошница и да постанемо потпуно увозно независни и окренути извозу”, казао је Ивановић и додао да остаје да се ријеши питање које није у ресору Министарства пољопривреде, а везано је за увоз и продају фалсификованог меда и позвао надлежне институције да се озбиљније позабаве овим питањем.

Предсједник Савеза пчеларских организација ЦГ Радуле Миљанић појаснио је да је пројекат Куће меда остварење сна за црногорске пчеларе који су у кратком року од почетка реализације капиталног пројекта Владе, односно Министарства пољопривреде и руралног развоја, добили објекат и услове за унапређење бизниса у овој дјелатности. “Пчелари ће имати квалитетнију и јефтинију производњу меда и других пчелињих производа. Производне линије и објекат Куће меда су значајне инвестиције и подршка црногороском пчеларству”, казао је Миљанић и изразио наду да ће систем у будућности успјети да одрже.