- Влада Црне Горе
Лондон: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановић...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Лондон: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановића на Конференцији ЕБРД „Инвестирање у Западни Балкан”
Објављено: 22.02.2016. • 17:26 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Видео: Обраћање предсједника Владе Мила Ђукановића на Конференцији ЕБРД „Инвестирање у Западни Балкан”
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:
(Излагање на Конференцији ЕБРД „Инвестирање у Западни Балкан”, Лондон, 22.02.2016. године)
Поштовани предсједниче Европске банке за обнову и развој,
Уважене колеге,
Даме и господо,
Тај Самит ЕБРД, на неки нацин био је претеча Берлинског процеса организованог иницијативом канцеларке Меркел 2014. године, који је имао плодан наставак на Самиту у Бечу августа прошле године. Данашњи скуп у Лондону потврђује да ЕБРД форуми постају незамјењив дио редовног консултативног процеса. Све то заједно доприноси да више не причамо само о заједничкој визији будућности, већ и о томе како је сарадњом моземо брзе достици.
Користим прилику да захвалим Европској банци за обнову и развој и предсједнику Чакрабартију зато што вјерујете у регион Западног Балкана. Посебно на континуираној подршци Црној Гори, и региону у цјелини.
Овогодишњи форум одржава се у неповољним геополитичким околностима. На европској агенди су важна и ургентна питања: мигрантске кризе; ризици тероризма; неријешено украјинско питање, бројни изазови унутар саме ЕУ… И након седам година од почетка глобалне финансијске кризе, европска економија наставља да се суочава са тешкоћама. Ниске цијене нафте, монетарни стимуланси и предах у примјени рестриктивних мјера нијесу донијели динамичнији економски раст…
Без обзира на све изазове, државе Западног Балкана вјерују у уједињену Европу. Вјерујемо да смо као Европљани извукли поуке из неких историјских лекција, од којих су у врло свјезем сјецању управо балканске. И да ће Европа наћи рјешења да обнови своју снагу и виталност.
Западни Балкан са својом историјом, културом, мултиетничношћу, али и значајним економским потенцијалима, јесте савезник у том процесу. Зато регион, без обзира на све друге изазове или и због њих, мора остати у фокусу Европске уније. На срећу, све мање као проблем, а све висе као дио рјешења.
Интеграција Западног Балкана у Европску Унију је дугорочан процес у којем треба да унаприједимо владавину права, да ојачамо институције, да реформишемо наша друштва, и да убрзамо економски развој.
То је црногорско искуство из процеса интеграције. За непуних десет година од обнове независности остварили смо велики напредак. Прва смо држава која је, средином 2012., отворила приступне преговоре са ЕУ са најзахтјевнијим поглављима 23. и 24. Напредак у реформама је препознат кроз отварање више од половине преговарачких поглавља. Круна реформских напора је децембарски позив Црној Гори за чланство у НАТО, и прије недељу дана започети преговори о приступању. Цијенимо да је то важан допринос и јачању стабилности, а самим тим и развоју Западног Балкана. Црна Гора је направила историјску прекретницу прихватањем система вриједности евроатлантске заједнице. Посвећеност политици добросусједства наш је перманентни циљ. У прошлој години потписали смо прве споразуме о разграничењу на просторима бивше Југославије – са Босном и Херцеговином и са Косовом.
Осим на медјународном плану, Црна Гора показује зрелост и одговорност у рјесавању унутрасњих политицких питања, његујуци толерантан дијалог политицких неистомисљеника у духу најбоље европске демократске праксе.
Истовремено, Влада стрпљиво ради на стварању услова за привлачење инвестиција, за ново запошљавање и унапређење квалитета живота. Достигли смо највиши доходак по глави становника у државама региона, који износи око 6 хиљада еура. Динамичан је и процес конвергенције. Ниво дохотка пер цапита мјерен паритетом куповне моћи порастао је са 30% просјека ЕУ 2000. године, на око 43% прошле године. У посљедњем извјештају о хуманом развоју Уједињених нација Црна Гора је сврстана у категорију веома развијених држава.
Ови резултати јесу вриједни, али су недовољни. Зато смо у Црној Гори сву нашу енергију, поред интеграционих процеса, усмјерили на убрзање економског развоја. У претходне три године Влада је била посвећена јачању макроекономске стабилности, структурним реформама, унапређењу пословног амбијента и реализацији капиталних инфраструктурних пројеката.
Инвеститори су препознали отвореност и атрактиван пословни амбијент, и наставили да улажу у нашу економију. Биљежимо сталан раст. У континуитету током посљедње деценије стране директне инвестиције цине око 19% БДП Црне Горе. Велики пројекти се реализују, посебно у секторима туризма и енергетике. Приватне инвестиције су уз добру туристичку сезону допринијеле убрзању економског раста, који је у 2015. износио преко 4%.
Ови резултати нас, такође, не заваравају. Ми смо свјесни да је за бржи и одржив економски раст на дуги рок потребно да Црну Гору и регион више приближимо и боље увежемо са развијеном Европом. Кључ јесте у тјешњој и ефикаснијој регионалној сарадњи, али, у насем региону подршка међународних финансијских институција и инвеститора је круцијално вазна претпоставка тог процеса.
Уважене колеге и господо инвеститори,
Дозволите да се у најкраћем осврнем на важне пројекте који могу бити предмет наше сарадње. Дијелим увјерење које је изразио предсједник Чакрабарти да ће наша излагања више него икада до сада бити подударна.
Недовољно развијена инфраструктура је насе основно развојно ограничење. Рјесење је да Западни Балкан искористи свој стратешки положај у Европи и да своје путне и жељезничке саобраћајнице учини саставним дијелом Транс-европске транспортне мреже (ТЕН-Т). Добро осмишљени саобраћајни пројекти са ТЕН-Т перспективом могли би изгледно рачунати на структурне фондове ЕУ и ЕБРД, јер би били у функцији и локалних, и економије ЕУ. Ми смо започели припрему, или реализацију крупних инфраструктурних пројеката који ће Црну Гору и регион повезати међусобно и приближити Европи. Од бројних, поменућу пет: подморски енергетски кабал са Италијом, изградња приоритетне дионице ауто пута Бар-Бољаре-Београд, модернизација жељезничке пруге Бар-Београд-Будимпешта, Јадранско-јонски саобраћајни коридор који би повезао Грчку на југу преко Западног Балкана са Аустријом и Италијом на сјеверу, и Јадранско-јонски гасовод (ИАП), као наставак трансјадранског пројекта (ТАП).
Пројекат подморског кабла реализујемо са италијанском компанијом Терна. Он ће енергетски повезати Црну Гору и регион са Италијом и Западном Европом. Већ је положено 140 км кабла у Јадранско море. У Црној Гори се гради пратећа инфраструктура која треба да повећа капацитет преносне мреже, и да нас боље повеже са сусједним државама. Пројекат ће бити завршен до краја наредне године. Његовом реализацијом хидро извори електричне енергије на Западном Балкану имаће много већу вриједност. Црна Гора је спремна да одмах започне конкретне преговоре са сусједним државама ради постизања договора о управљању сливовима ријека које протичу кроз сусједне земље, и о заједничкој изградњи хидроелектрана. Позивам међународне финансијске институције, укључујући и ЕБРД, да узму учешћа у овом уносном бизнису.
Започели смо реализацију највећег инфраструктурног пројекта – приоритетне дионице ауто пута, која треба да буде завршена до 2018. Овај путни правац треба да повеже Луку Бар преко Београда са Будимпештом и Централном Европом. Такодје, радимо на дефинисању динамике и моделу финансирања за преостале мање захтјевне дионице. И ово питање је тема за разговор са инвеститорима и међународним финансијским институцијама.
И три преостала пројекта имају несумњив регионални знацај. За модернизацију зељезницке пруге Београд-Бар-Будимпеста и за наставак градње Јадранско-јонског саобрацајног коридора су потребни стабилни финансијски механизми Европске униије и европских финансијских институција. Поздрављамо одлуку ЕБРД да преузме лидерство међу међународним финансијским институцијама у изради Студије физибилности за јадранску руту. У контексту ограничених фискалних могућности у свим државама региона, од ЕБРД се очекује важна улога у дизајнирању иновативних модела финансирања, у привлачењу и олакшавању приватних инвестиција, као и додатних инвестиција са изваневропског простора. Поменуо сам још један за нас важан пројекат. Заједно с нашим партнерима из Албаније, БиХ, Хрватске и Азербејџана, укључени смо у договоре о изградњи Јадранско-јонског гасовода (ИАП), као наставка Транс-јадранског пројекта (ТАП). Западно балкански инвестициони оквир (WБИФ) финансира израду Мастер плана гасификације Црне Горе, који ће бити завршен у априлу. Црна Гора и Албанија су управо аплицирале код WБИФ и за израду главног пројекта.
Рекао сам већ на Самиту у Берлину, а сада сам још више увјерен, да је Западном Балкану потребан стратешки конципиран програм већих инвестиција у „чврсту” и „меку” инфраструктуру и пројекте који воде повећању запослености, посебно младих људи. То је прави пут да наш регион постане дио развијене Европе.
Још једном захваљујем ЕБРД на организацији поновног сусрета у Лондону, уз очекивање да данас конкретније разговарамо о инфраструктурној мапи за наш регион, и о премошћавању разлике између објективних потреба наших земаља за инвестицијама, и реалних могућности ЕК и међународних финансијских институција у обезбједјењу средстава.
Захваљујем на пажњи!
Везани чланци:
Потпредсједник Бечић честитао Дан општине Тиват 21.11.2024.
Потпредсједник Бечић честитао Дан општине Котор 21.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?