САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА

Поводом коментара Предсједника Парламента, г-дина Ранка Кривокапића, на рачун рада Министарства финансија, изнијетих током његовог гостовања у синоћњој емисији »Начисто« на ТВ »Вијести«, а у циљу тачне информисаности јавности, дајемо сљедеће саопштење:

На самом почетку, подсјетићемо Предсједника Скупштине да је Министарство финансија, захваљујући изузетним резултатима на плану фискалне консолидације у посљедње три године, оцијењено као најуспјешније у региону, због чега су Црној Гори упућене похвале са бројних међународних адреса.

Посебно велики успјех остварен је на плану убирања прихода. Наиме, током претходне три године (2013, 2014. и 2015. године) приходна страна буџета је значајно оснажена, што потврђује податак да су јавни приходи годишње расли по просјечној стопи од 16,2%, те су приходи у односу на 2012. годину укупно порасли за око 48%, а у апсолутном износу за чак 550 милиона еура. 

Награда за остварени напредак је, осим похвала, стигла и у »материјалном« виду. Усљед пораста повјерења финансијских тржишта у Црну Гору, остварили смо значајне уштеде у прошлим задуживањима, снизивши висину каматне стопе за скоро 100%. Актуелна међустраначка превирања и саботирање постизања политичког договора могу довести до слабљења наше позиције на међународном финансијском тржишту, те посљедично и до погоршања услова под којима ће се Црна Гора убудуће задуживати, за шта ово министарство не може преузети одговорност.

Када је ријеч о буџетском планирању и добром управљању јавним приходима, напомињемо да смо, приликом припрема годишњих буџета, прецизно одвајали текућу од капиталне потрошње, уз пажљив избор развојних пројеката на које су средства усмјеравана, од стране надлежних сектора. Наиме, подржавани су капитални пројекти који имају потенцијал да ефикасно генеришу економски раст и, даље, нова запошљавања, што, у крајњем, води унапређењу животног стандарда свих грађана. Кључни принцип на коме је ово министарство, приликом процеса буџетирања, инсистирало био је планирање текуће потрошње у оквирима расположивих средстава од текућих прихода, без нових задужења за ове намјене. Најновији доказ који потврђује да Министарство финансија води рачуна о расходима је и предлагање Закона о зарадама у јавном сектора, којим се, по први пут, зараде уједначавају и усклађују са принципом фискалне одрживости.

Што се тиче уговора о кредиту са кинеском ЕXИМ банком, који је Предсједник Парламента окарактерисао као »лош аранжман«, истичемо да су, у процесу преговора са овом финансијском институцијом, представници Министарства финансија договорили најбоље услове, у односу на све друге земље регионе које су повукле средства из ових извора. Подсјетићемо да је Свјетска банка дала позитивно мишљење у вези са овим аранжаном, оцијенивши га као најбољу могућу финансијску трансакцију. Потенцијална штета од овог уговора заиста се може изразити у курсној разлици, али, ако се има у виду да се, кроз конверзију обртних средстава у стални капитал који доноси приходе, јасно је да пројекат аутопута има пуну економску исплативост. Да би се остварила и пуна финансијска исплативост, на располагању су двије варијанте: планирање годишњих ануитета отплате у капиталном буџету у годинама на које се отплата односи и продаја комерцијалне функције, што би довело до релаксације јавног дуга. 

Министарство финансија се може похвалити и да је успјело да одржи изузетно добру валутну структуру јавног дуга, те је Црна Гора у повољнијој ситуацији у односу на друге земље региона. Србија, Македонија и Хрватска, на примјер, имају преко 75% јавног дуга у страним валутама, док је свега 12% црногорског јавног дуга тренутно изражено у страној валути, а када се повуче цијели кредит ЕXИМ банке, проценат неће прећи 25%. Губитак настао по основу  курсних разлика, узрокованих растом долара, вишеструко се надокнађује кроз слабљење еура, усљед чега  се у економској теорији и пракси примјењује принцип адекватне валутне структуре, гдје чак пола земаља ЕУ има однос 70-30 % у корист еура. На основу ових показатеља, јасно је да је Црна Гора значајно мање изложена валутном ризику у односу на земље региона.

Предсједник Парламента се, у синоћњем интервјуу, бавио финансијском анализом пројекта аутопута на веома темељан начин, заборављајући да помене активности које су  проузроколе штете по јавне финансије.

Поменућемо, на примјер, да је „Црногорска пловидба“ АД Котор од исте банке, а за градњу два брода, повукла средства по значајно неповољнијим условима кредитирања (краће вријеме отплате и виша каматна стопа за 50%). Овај аранжман подржао је јединствени СДП, а Влада, управо ових дана, покушава да ревидира постојећи уговорни однос и побољша услове задужења, макар до нивоа услова из аранжмана за аутопут.

Даље, присутна је пракса коју и шира јавност препознаје, у којој је СДП активно учествовао, а тиче се доношења одлука од стране посланика, без претходног анализирања њиховог фискалног утицаја. Значајан »допринос« стабилизовању јавних финансија Предсједник Парламента дао је и својим гласом против предлога да се неплаћање јавних прихода на лична примања прогласи кривичним дјелом. Укупна штета по ова два основа коју трпи државни буџет износи цца. 100 милиона еура годишње.

У овом контексту, подсјетићемо и на неколико недавних одбијања реномираних инвеститора, што је угрозило испуњавање наше доминантне обавезе која се односи на валоризацију огромних ресурса, кроз реализацију развојних пројеката, те је тиме, посредно, нанијета огромна штета и буџету и цијелом друштву.

Уколико бисмо све наведене штете квантификовали, поставља се питање да ли наплата пореза у износу већем од 550 милиона еура био узалудан посао министра финансија или истог треба, на предлог Предсједника Парламента, замијенити њемачким министром Шојблеом, са правом вета. Успут, било би корисно и да од г-дина Кривокапића чујемо предлог која је то банка која би Црној Гори одобрила »хеџинг« на 20 година.

На крају напомињемо да ће Министарство финансија наставити са анализирањем свих радњи које имају негативне ефекте по стабилност јавних финансија, а које се предузимају без консултација са представницима извршне власти.