- Влада Црне Горе
Међународна конференција „Више од цивилног друштва...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Међународна конференција „Више од цивилног друштва: заједничким дијалогом на европском путу“
Објављено: 03.03.2016. • 21:32 Аутор: КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ С НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Међународну конференцију „Више од цивилног друштва: заједничким дијалогом на европском путу“ (Цивил Социетy анд Беyонд: А Јоинт Диалогуе он тхе Еуропеан Патх), којој је присуствовало преко 150 представника цивилног друштва, европских и државних институција из региона, организовали су Међународни европски покрет из Брисела и Европски покрет у Србији, у партнерству са ТАЦСО и Канцеларијом за европске интеграције Републике Србије. Конференција је одржана у Дому Народне скупштине Републике Србије и хотелу Метропол у Београду 25. и 26. фебруара 2016. године, а отворили су је предсједница Народне скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, предсједник Владе Републике Србије, Александар Вучић и предсједник Европског покрета у Србији, Михаило Црнобрња. У уводној сесији учесницима су се обратили и Мајкл Давенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији и Јо Лајнен, предсједник Међународног европског покрета и посланик Европског парламента.
У фокусу скупа биле су три теме:
• Дијалог између цивилног друштва и државе у процесу приступања (укључујуц́и и механизме за учешц́е као што су Национални конвент о ЕУ и СЕЦО механизам);
• Сарадња грађанског друштва у региону Западног Балкана у области политике проширења ЕУ, која доприноси међусобном размијевању и убрзању процеса проширења;
• Грађански дијалог између ЕУ и земаља кандидата и потенцијалних кандидата.
На И пленарној сесији, уводно обараћање је имао Александар Андрија Пејовић главни преговарач Црне Горе, а на ИИ сесији уводничарка је била Тања Мишчевић шефица Преговарачког тима Србије. Поред господина Пејовића, панелисти из Црне Горе били су представници Европског покрета у Црној Гори и Центра за грађанско образовање, а учествовали су и представници Министарсва унутрашњих послова, Министарства вањских послова и европских интеграција, Канцеларије за сарадњу с невладиним организацијама, ТАЦСО канцеларије у Црној Гори, те више невладиних организација (ЦРНВО, Институт Алтернатива и др).
Регионална сарадња је у у више наврата истицана као кључно питање убрзања процеса, те учење из искуства других. Поменута је и актуела криза и активности саме Европске уније у решавању кризе у Европи, што према оцјенама учесника подразумијева и веће ангажовање и интензивнију сарадњу са организацијама цивилног друштва, како би се превазишли изазови које намец́у економска криза, замор од проширења, растуц́и популизам и евроскептицизам у Европи,а јачање ових веза је посебно потребно у светлу избегличке кризе, на чијем првом удару су управо земље Западног Балкана и Турска.
Више учесника је нагласило да припреме за приступање земаља Западног Балкана и Турске треба да теку паралелно са активностима саме Европске уније у решавању кризе у Европи, а да процес проширења даје могућност креирања мрежа и контаката између ЕУ и земаља будућих чланица, што не може бити урађено без благовременог укључивања различитих заинтересованих страна, прије свих организација цивилног друштва. Такође је речено да Берлински процес, према коме су неки учесници били скептични, не може да буде замјена за проширење, али може и треба да буде подршка интеграционом процесу.
На радионицама је, такође, говорено о значају регионалне сарадње и размјени искустава, потреби и значају реформе јавне администрације, затим укључивања представника организација цивилног друштва у формалну структуру за преговоре, као што су нпр. у Црној Гори укључени у радне групе за сва преговарачка поглавља, затим у процес програмирања претприступних фондова, као нпр. СЕЦО механизам у Србији, те да је изузетно важно јачање капацитета свих актера укључених у процес. И медјии су били у фокусу, због њиховог значаја и утицаја на поменути процес и широку јавност, за шта је претпоставка да су независни, добро информисани и објективни, како би значајно допринијели јачању повјерења, како међусобног, тако и према институцијама држава и ЕУ.
Кључне оцјене могле би се сумирати на сљедећи начин: преговори су инструмент за реформу државе ради „обезбјеђења“ мјеста у ЕУ, а међусекторска сарадња је важна за функционисање сваке демократије, па је развијање различитих инструмената те сарадње, укључујући и мониторинг имплементације, од изузетног значаја за све учеснике процеса.
Јо Лајнен, председник Међународног европског покрета је поручио да су циљ процеса уједињени људи у Европи, а не уједињене државе, да проблеме треба да рјешавамо заједно, а не једни против других, те да не мијењамо границе него да их отварамо.
КАНЦЕЛАРИЈА ЗА САРАДЊУ С НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?