Пресс релеасе: Просторни план посебне намјене за обално подручје доноси нови квалитет

- Планови се не доносе да се никада не мијењају
- Број лежаја у турзму се Планом повећава са 21 на 55%
- Удио приватних апартмана и кућа се Планом смањује са 75 на 45%
- План отвара могућност за 18 000 нових радних мјеста у туризму
- План предвиђа умањивање грађевинског подручја за око 5% (са садашњих 15,5 % на око 9%) и повећање његове искоришћености на преко 50%.

Просторни план посебне намјене за обално подручје доноси нови квалитет у ову област, саопштено је на данашњој конференцији за медије поводом израде овог планског документа.

На дешавању су говорили:

Аудио изјаве можете наћи на сајту хттп://www.мрт.гов.ме/мултимедија/аудио, а видео материал на www.инфобиро.тв  

***

• Наручилац израде Просторног плана посебне намјене за Обално подручје је Влада Црне Горе, а кординатор на изради и доношењу је Министарство одрживог развоја и туризма.

• Обрађивач Плана је изабран на основу тендерске процедуре која је јавно спроведена, а то је конзорцијум: Републички завод за урбанизам и пројектовање ад Подгорица, који посједује све потребне лиценце за просторно планирање у Црној Гори, са сједиштем у Подгорици; МонтеЦЕП-Котор који посједује све потребне лиценце за просторно планирање у Црној Гори, са сједиштем у Котору; Хорwатх и Хорwатх Цонсултинг доо - Загреб водећа компанија у туризму, са сједиштем у Загребу.

• План обухвата територије општина Херцег Нови, Котор, Тиват, Будва, Бар и Улцињ, изузев простора националних паркова и морски појас до спољне границе територијалног мора и доноси се за период до 2030.г.

• План усваја Скупштина Црне Горе.

***

• Изради Плана се приступа са пуним уважавањем чињенице о његовој важности. Осим бројних потенцијала и природних вриједности приморског региона, констатована су бројна ограничења и проблеми које треба организованим и усмјереним интервенцијама рјешавати.

• План за Обално подручје је дакле имао задатак: смањење планираног грађевинског подручја и свођење у одрживе оквире; повећање искоришћености планираних грађевинских подручја- превазилажење проблема “препланирано а неизграђено”; унапређење квалитета изграђене средине; дефинисање јасних правила за развој туризма у ужем обалном појасу и у залеђу; контролу градње у ужем обалном појасу уз примјену мјера за одмак од обале; развој руралног подручја.

• План се темељи на Барселонској конвенцији, просторном плану државе и стратешким документима: Национална стратегија одрживог развоја; Национална стратегија регионалног развоја; Национална стратегија интегралног управљања обалним подручјем; Стратегија развоја туризма; друге стратегије по кључним областима.

• Такође, препоруке Програма интегралног управљања Обалним подручјем (ЦАМП ЦГ), у оквиру кога је урађен велики број студија, биле су обавезне за Обрађивача.

• По први пут у планском документу који третира обално подручје уцртана је линија одмака – линија од 100 метара до које није дозвољено градити објекте у уском обалном појасу.

• Осим тога, План прописује да у ширем обланом појасу од 1000 метара у издвојеним грађевинским подручјима није дозвољена нова станоградња, већ искључиво изградња у сврху туристичке и привредне дјелатности.

• Овај план је рестриктиван у односу на оно што је у претходном периоду планирано кроз детаљну планску документацију у приморском региону, али не оспорава, већ подржава изградњу на подручјима која су за то погодна, на начин да се избјегне нарушавање заштићених и потенцијално заштићених подручја, вриједних предјела, вриједних пољопривредних и шумских површина. План је предвидио и спречавање континуиране изградње уз обалу и намеће потребу поштовања зелених продора који ће обезбједити контакт уског обалног појаса и руралног залеђа.

• Власници земљишта који су у претходном периоду стекли право да граде и прибавили грађевинске дозволе, то могу и даље да учине и у том смислу План не представља ограничење. То се односи и на све оне који ће до усвајања плана стећи то право. Међутим, сви они који нису искористили дату могућност, треба да знају да се планови не доносе са идејом да се никада не мијењају.

• Оно што је у фокусу пажње јавности су грађевинска подручја и могућност градње, али често се заборавља на веома важан аспект Плана који се односи на саобраћајну и укупну инфраструктурну опремљеност, рурални развој, интензивнији развој медитеранске пољопривреде, укупно стварање квалитетне туристичке дестинације и квалитетнијег животног амбијента. План предлаже рјешења и мјере и за ревитализацију штета, попут оних причињених нелегалном градњом.

• У интересу будућих генерација је увођење јединствених правила и принципа за градњу за 6 приморских општина, усклађивање развојних интереса на локалном нивоу са стратегијом и политиком развоја државе и прије свега заустављање свих неодрживих трендова у даљем планирању и уређењу простора који су евидентирани.

***

• Неки од стратешких циљева Плана:

- Побољс̌ање структуре и квалитета смјес̌таја- Континуирано повец́ање уц̌ес̌ц́а хотела у укупном смјес̌тају и подизање квалитета смјес̌таја у приватним куц́ама и апартманима уз опадање њихових уц̌ес̌ц́а у укупном смјес̌тајном капацитету. Удио смјес̌таја мјерених бројем лез̌аја у хотелима и туристиц̌ким насељима повец́ава се са 21% у 2011.г. на 55%, док се удио приватних куц́а и апартмана смањује са 76% на мање од 45%

- Ново запос̌љавање - Отварање од 13.000 до 18.000 нових радних мјеста у туризму и нових 22.000 до 27.000 радних мјеста у нетуристиц̌ким дјелатностима, али индукованих туристиц̌ком активнос̌ц́у

- Инвестиције - Реализација укупних нових инвестиција у износу од 13-15 милијарди еура, од ц̌ега готово половина у новим смјес̌тајним објектима

- Повец́ање туристиц̌ке потрос̌ње - Остваривање 2,8 до 3,2 милијарде еура укупне годис̌ње туристиц̌ке потрос̌ње. Остваривање тог нивоа туристиц̌ке активности, уз повец́ано корис̌ц́ење туризма за пласман домац́их производа и услуга, ц́е увец́ати ефекте туризма на бруто додану вриједност Црне Горе за 4 до 5 пута.

***

• Као посебан аспект Плана третирана је заштита од земљотресне опасности и управљање сеизмичким ризиком на интегралној и савременој основи. У том циљу урађена је одговарајућа посебна базна студија под називом "Утврђивање земљотресног хазарда и смањење сеизмичког ризика", која је саставни дио Плана.

• План предвиђа и успостављање мреже еколошких коридора ради омогућавања миграције и размјене генетског материјала између изолованих и/или просторно удаљених станишта.

• План узима у обзир и резултате направљених пројекција у контексту подизања нивоа мора.

• План предвиђа умањивање грађевинског подручја за око 5% (са садашњих 15,5 % на око 9%) и повећање његове искоришћености на преко 50%.

***

• Обрађивач Плана у процесу рада очекује више стручних, добронамјерних примједби и сугестија са циљем даљег побољшања квалитета понуђених рјешења.

• План за Обално подручје Црне Горе је, у складу са законским обавезама, под пажњом свих релевантних институција у Црној Гори и апсолутно је јасно да је немогуће усвојити га без детаљног прегледа и давања стручних мишљења.

• До краја јавне расправе и у наставку рада, очекују се квалитетне примједбе и сугестије, које ће Обрађивач са пажњом размотрити.