Интервју за Дневне новине Благоте Радуловића генералног директора Директората за плаћање Министарства пољопривреде и руралног развоја.

О ИПАРДЛике2 програму бесповратне подршке пољопривредним произвођачима у интервјуу Дневним новинама говорио је Благота Радуловић, генерални директор Директората за плаћање Министарства пољопривреде и руралног развоја.

Бесповратна подршка пољопривредним произвођачима у Црној Гори омогућена је кроз седми у низу пројеката којима се настоји повећати конкурентност у овој области.

Шта је ИПАРД-лике 2 пројекат?

Радуловић: ИПАРД-лике 2 је новији ј авни позив за бесповратну подршку пољопривредним произвођачима у Црној Гори. Ово је седми у низу пројеката конципираних да унаприједе пољопривредну производњу у Црној Гори и створе што више конкурентних произвођача. Претходних пет МИДАС позива и ИПАРД-лике 1 били су намијењени углавном расту и јачању примарне пољопривредне производње. Подршка у износу од 50 одсто инвестиције била је значајна нашим пољопривредницима. О томе свједочи њихово велико интересовање, као и резултати постигнути реализацијом подржаних пројеката. Успјели смо да повећамо сточни фонд и површине под засадима, да модернизујемо производњу, уведемо ЕУ стандарде производње и заштите животне средине, едукујемо пољопривредне произвођаче. Створена је основа да се крене корак напријед, у јачање прераде. ИПАРДлике 2 намијењен је управо прерађивачком сектору.

Колико новца ће бити на располагању прерађивачима?

Радуловић: За бесповратну подршку произвођачима кроз ИПАРД-лике 2 биће на располагању 5,2 милиона еура, што је више од 10 милиона еура инвестиција у сектор прераде хране у Црној Гори. Пројекат ће реализовати Министарство, односно Директорат за плаћање, у сарадњи са Свјетском банком, а под контролом ревизора из ЕК. Новац је обезбијеђен прије свега због постигнутих добрих резултата у областипољопривреде. Наши партнери из ЕУ и Свјетске банке одобрили су за црногорску пољопривреду тзв. повјеренички фонд.

Ко може да се пријави за подршку кроз ИПАРД-лике 2 позив?

Радуловић: С обзиром да је позив намијењен прерађивачима у области пољопривреде, могу се јавити сва правна лица или предузетници који су уписани у ЦРПС, као и регистре Министарства пољопривреде и руралног развоја, као и Министарства здравља, у зависности о ком сектору производње је ријеч.

Који сектори су препознати позивом?

Радуловић: Подржаваће се прерађивачи хране животињског и биљног поријекла, односно како се дефинишу у административном смислу, субјекти у пословању храном животињског поријекла, као и биљног поријекла. То су сектори прераде млијека (производња сирева, јогурта, кајмака и других), прераде меса (сушење меса, пршуте, кобасице, конзервиране месне прерађевине...); затим сектори рибарства и аквакултуре, прераде воћа и поврћа, прераде маслина и производње маслиновог уљ а, прераде грожђа и производње вина, прераде љековитог, шумског и ароматичног биља.

Да ли Вам је познато у шта желе да улажу прерађивачи хране у ЦГ?

Радуловић: Рекао бих да нијесу у питању жеље, већ потребе. Кроз процес категоризације објеката који послују са храном, како се прерађивачи називају у складу са прописима, створили смо јасну слику о томе у шта је потребно да улажу како би унаприједили стандарде производње. Категоризација је била основ за објављивање ИПАРД лике 2 позива. Осим могућности подизања стандарда производње, овај позив ће омогућити прерађивачима и повећање капацитета саме прераде.

Шта је заправо категоризација објеката?

Радуловић: Категоризација објеката у којима се производи храна подразумијевала је процедуру процјене стања у тим објектима и тренутно одступање од националних и ЕУ стандарда. Објекти су сврстани у једну од три категорије: Категориј а И су обј екти кој и су у складу са захтјевима ЕУ. Категорија ИИ су објекти у којима ј е откривена неусаглашеност од мањег значаја и чије отклањање захтијева краћи временски период, док су у ИИИ категориј и они обј екти у којима је откривена знатнија неусаглашеност за чије је отклањање потребан дужи период. Кроз ИПАРД-лике 2 даје се могућност субјектима у пословању храном да на основу урађене категоризације припреме планове унапређењ а како би из ниже прешли у вишу категорију. Инвестиције које буду ишле у правцу рјешавања евидентираних неусклађености у погледу категоризације имаће више шанси да добију подршку.

Који су услови и критеријуми за добијање подршке?

Радуловић: Критеријуми прихватљивости за кориснике и за инвестиције детаљно су прописани Оперативним приручником за грантове који се налази на сајту Министарства. Критеријуме смо пражљиво одабрали и прописали. Циљ је да се ниво производње хране подигне љествицу више у смислу стандарда заштите животне средине, добробити животиња, безбједности хране и ветеринарског јавног здравља. На тај начин произвођачи ће бити спремнији за наредни ИПАРД програм трошења средстава ЕУ, гдје ће инвестиције бити још веће и озбилније. Такође, сви корисници морају поштовати национално законодавство у погледу прибављања потребне документације за извођење грађевинских радова (урбанистичко-техничких услова, грађевинске дозволе, у фази аплицирања за одобрење пројекта и употребне дозволе у фази одобрења плаћања). Сходно томе, наведени критеријуми прихватљивости су минимални услови које корисник мора да испуни да би добио средства бесповратне подршке.

Колико износи подршка?

Радуловић: Бесповратна подршка износи 50 одсто нето инвестиције која може бити у распону од 25.000-250.000 еура. Сматрамо да је то опсег који може задовољити потребе свих пољопривредних произвођача у сектору прераде.
То нијесу мале суме

С обзиром да новац дајете након успјешне реализације инвестиције, да ли успјеху пројекта пријети генерално слаб приступ повољним кредитним средствима у Црној Гори?

Радуловић: У праву сте, почетни капитал јесте велики изазов за потенцијалне кориснике овог пројекта. Успјешност овог позива, стога, не зависи само од Министарства и корисника, већ више фактора. Ово је тимски подухват који захтијева укључење кредитних институција, Инвестиционо-развојног фонда, комерцијалних банака, локалних самоуправа, техничких тијела, али и свих институција које су задужене за издавање документације. Зато овом приликом молим све да се активно укључе и дају свој допринос јачању прерађивачких капацитета, од чега ће сви и имати користи. Напомињем, да је ово само увод у ИПАРД програм, који је вриједан цца 54 милиона ЕУР, и да ће абсорпциона моћ приватног сектора у виду повлачења ИПАРД средстава зависити од свих горе наведених актера.

Очекујете ли добар одзив прерађивача, као што је то био случај са претходним позивима за примарну производњу?

Радуловић: Запослени у Директорату за ИПАРД плаћање даће максималан допринос да помогнемо корисницима да припреме документацију за аплицирање. Помоћи ћемо у мјери која неће угрозити процедуре. Одржаћемо презентације, односно инфо-радионице на којима ће корисници бити у прилици да отклоне све евентуалне нејасноће везане за припрему документације. Рок за предају захтјева је 1. април 31. мај. То је довољан период да се сви заинтересовани упознају са правилима позива и припреме потребну документацију за аплицирање.

Темељи за будуће пројекте финансиране из ЕУ фондова

Чини се да је објављивање овог позива било врло захтјевно, да је обављено у веома кратком року. Да ли се може рећи да су постављени добри темељи за будуће пројекте и трошење новца из ЕУ фондова?

Радуловић: Објављивање ИПАРД-лике 2 позива сматрамо још једним успјехом Министарства пољопривреде. Припреме за јавни позив трају готово двије године. На састанку са европским комесаром за пољопривреду у фебруару 2013. године Министар Ивановић преузело је ризик да до краја јула исте године доставимо Акредитациони пакет за Директорат за плаћање. Успјели смо да то постигнемо у обећаном року. Додатно, успоставили смо све структуре у Директорату за плаћање, спровели обуку запослених, израдили одговарајуће процедуре, имали двије ревизије и предали захтјев за акредитацију Директората за плаћања. Као резултат тих напора, обезбиједили смо новац за бесповратну подршку. Реализација ИПАРД-лике 2 позива биће добра припрема за исти вид подршке кроз класични ИПАРД који ће Министарство објавити почетком 2017.