Представљени резултати истраживања о перцепцијама представника правосуђа о насиљу у породици

Министар за људска и мањинска права др Суад Нумановић обратио се у уводном дијелу присутнима, на презентацији резултата истраживања о перцепцијама представника правосуђа о насиљу и породици. Своје обраћање имала је И стална координаторка Система УН и стална представница УНДПа за Црну Гору госпођа Фиона Меклуни. Презентација је организована за представнике/це тужилаштва и међународних организација у партнерству са Скупштинским Одбором за родну равноправност.

Истраживање је спровела реномирана међународна агенција ИПСОС Стратегиц Маркетинг, кроз пројекат “Приступ правди за жртве насиља у породици“. Истраживање је реализовала канцеларија Програма Уједињених нација за развој у Црној Гори (УНДП) у партнерству са Центром за женска права, Министарством за људска и мањинска права, а уз финансијску подршку Амбасаде Норвешке у Београду.
Основни циљ ове студије било је прикупљање и анализа личних ставова представника/ца правосуђа о родно заснованом насиљу у породици, као и њихове перцепције о институцијама и стереотипима уграђеним у њих, а који се даље одражавају на третман жртава насиља у породици током судских поступака.

Министар Нумановић је у контексту данашње теме, подсјетио да је држава Црна Гора међу првих пет држава потписница Конвенције о спрјечавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција). Конвенција је ступила на снагу 2014. и представља најдалекосежнији међународни уговор који се бави овим обликом кршења људских права. Забрињавајуће је да истраживање из 2014. указало на чињеницу да грађани социјалне и економске проблеме сврставају као приоритетне. Свака трећа жена у Црној Гори трпи неки вид насиља, што је забрињавајуће, али и компатибилно са резултатим аистраживања на глобалном нивоу. Црна Гора није усамљена по овом питању, поручио је Нумановић.
Он је нагласио да је Истанбулска конвенција први европски законски инструмент који успоставља законодавни оквир за заштиту женских права од свих облика насиља. Овим документом Црна Горе стекла је важну обавезу у вези са промјеном закона, увођењем практичних мјера и обезбјеђивањем ресурса за ефикасну превенцију насиља над женама и насиља у породици. У контексту заштите људских права, која је препозната као један од националних приоритета, али и обавеза у смислу испуњавања спољнополитичке агенде Црне Горе, од највећег је значаја радити на ефикасној примјени законодавног оквира када је у питању насиље у породици, закључио је Нумановић.
2011. потписан је и Протокол о поступању у случајевима насиља у породици чији је циљ да успостави и подстакне мултидисциплинарну сарадњу са јасно разрађеним поступањем сваког система у складу са међународним конвенцијама и законима који третирају ову област. Протокол предвиђа обавезу предузимања потребних мјера за свеобухватну заштиту жена и породице од насиља, као и обезбјеђења довољног броја специјализованих стручњака чије је поље рада управо ова проблематика.
Узмемо ли област насиља у породици као параметар, видјећемо да је свијест грађана, као и ажурност институција, на много већем нивоу него ранијих година. У Бијелом Пољу постоји један Центар за подршку дјеци и породици. У Црној Гори постоје три склоништа за жене и дјецу жртве насиља чији рад координирају невладине организације, и то у Никшићу, СОС телефон за жртве насиља из Никшића, НВО,, Сигурна женска кућа” у Подгорици и НВО ,,Бона Фиде” у Пљевљима.
У оквиру сваког Центра за социјални рад функционише по један мултидисциплинарни тим. Прошле године успостављена је национална СОС линија за жене и дјецу жртве насиља.
Ипак, неопходно је наставити рад на што ефикаснијој примјени закона који регулишу ову проблематику и употпунити међуресорску сарадњу ради што потпуније заштите жртава насиља кроз примјену Протокола о поступању у случајевима породичног насиља, закључио је Нумановић.

Госпођа Меклуни је указала на резултате ранијих истраживања који показују да је црногорско друштво веома традиционално, са изразито очуваним патријархалним ставовима. Она је објаснила да су два главна разлога  непријављавања насиља недостатак повјерења у институције и патријархално схватање да је насиље приватна ствар и да се њоме треба бавити иза затворених врата. Као заједнички задатак, Меклуни је навела налажење начин ада се насиље у породици заустави и умање могуће реперкусије које неријетко остају са женом и дјецом током цијелог живота, јер насилно понашање се обично преноси са генерације на генерацију.

Министарство за људска и мањинска права

  да умањимо могуће реперкусије које неријетко остају са женом и дјецом током цијелог живота, а то насилно понашање се обично преноси са генерације на генерацију

Министарство за људска и мањинска права