Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Објављени Предлози уговора за истраживање и производњу угљводоника у подморју Црне Горе

  
  
Предлогом уговора за истраживање и производњу угљоводоника у подморју Црне Горе за четири блока са будућим концесионарима ЕНИ из Италије и Новатек из Русије предвиђене су двије истражне платформе у првој фази истраживања и двије потенцијалне платформе у другој фази, од којих ће најближа бити удаљена минимум десет километара од обале, истакнуто је данас на конференцији за новинаре поводом објављивања текста докумената и њиховог упућивања у Скупштину Црне Горе.

В.д. директора Управе за угљоводонике Владан Дубљевић је рекао да је период на који се уговор додјељује подразумијева фазу истраживања која има два истражна периода од четири плус три године, као и фазу производње који се даје на 20 година. 

Са будућим концесионарима се потписује Уговор о концесији за производњу угљоводоника (ПЦЦ), који регулише односе између Државе и концесионара. Концесионари међусобно потписују још два уговора и то Уговор о заједничким операцијама (ЈОА) и Уговор о рачуноводственим евиденцијама (АА), који постају саставни дио Уговора о концесији за производњу угљоводоника.

Уговор о заједничким операцијама (ЈОА) регулише односе између партнера у уговору и прописује њихова права и обавезе, као и присуство представника државе на свим састанацима у вези са уговором о концесији за производњу угљоводоника. 

Уговор о рачуноводственим евиденцијама (АЦЦ) регулише начин обрачуна трошкова између партнера у уговору и максималне трошкове који се могу приписати активностима у Црној Гори гдје су трошкови који се признају ограничени само на активности у Црној Гори.

»Како би остварила бољу конторолу над управљањем ресурсом држава је одлучила да пропише и стандардизује садржај Уговора о заједничким операцијама (ЈОА) и Уговора о рачуноводственим евиденцијама (АА)« нагласио је Дубљевић истичући да овакав приступ прописивања детаљних уговора олакшава контролу од стране државе а ствара равнотежу интереса међу концесионарима. 

Средства објезбјеђења које дефинишу предлози уговора односе се прије свега на безусловну гаранцију за извођење обавезног радног програма, за два истражна периода одвојено, која се даје на 100% вриједности дефинисаних главних радова а позива се у случају неиспуњавања Обавезног радног програма. Вриједност гаранције за први истражни период за обје компаније је 85 милиона еура. Дефинисана је и гаранација матичне компаније будућих концесионара која покрива плаћање свих обавеза по основу уговора у случају неизвршавања обавеза из уговора, и све неуговорене обавезе према трећим лицима у случају директне штете или губитака насталих у вези са активностима по основу Уговора, укључујући загађења или инцидиенте. Као средство обезбјеђења, осим тога, предвиђени су и обавезна свеобухватна полиса осигурања за индустрију нафте и гаса као и Фонд за деинсталацију постројења као обезбјеђење уколико концесионари не изврше своје обавезе у погледу уклањања постројења. Уплате у овај фонд се врше годшње од почетка фазе производње.

Бенефити од овог пројекта су вишеструки и дијеле се на фискалне бенефите који дефинишу да се укупан приход који ће држава убирати од будуће производње нафте и гаса се креће од 62 до 68 процента нето профита компанија у овом сектору.

Осим тога, ту су и директи приходи као што је накнада за површину 300 еура по км2 што је приход буџета, затим накнада за производену нафту и гас која подразумијева 5-12 одсто зависно од обима производње за нафту и два одсто за гас што је такође приход буџета, порез од 54 одсто на нето добит компанија од чега је приход 85 одсто нафтног фонда и 15 одсто буџета као и порез од 9 одсто на дивиденде што је такође приход буџета.

Остали бенефити подразумијевају Фонд за обуку и изградњу капацитета у секторима државне управе повезаним са истраживањем и производњом угљоводоника као што је животна средина, безбједност на мору, универзитет, јавно здравство, који предвиђа 400.000 еура годишње током фазе истраживања и 600.000 еура годишње током фазе производње.

У области заштите животне средине, прописима и уговором је, између осталог, дефинисано обавезно поштовања прописа из области животне средине, укључујући, поштовање препорука и налаза Стратешке процјене утицаја на животну средину, затим забрана одлагања било каквог отпада на морско дно и у море, укључујући политику нултог испуштања крхотина насталих током бушења, забрана вршења истраживања током периода миграције и парења морских сисара, обавеза спровођење процјене утицаја на животну средину (ЕИА) прије сваке активности, укључујући детаљно снимање морског дна због утврђивања осјетљивости биодиверзитета, ограничење спровођења активности у заштићеним подручјима, археолошким налазиштима, рибарским зонама, миниским подручјима, поморским путевима, Натура 2000 зонама као и обавезна примјена ЕУ Директиве о безбједности нафтних и гасних операција у подморју као да је та Директива у цјелости пренесана у црногорски правни систем.

Историјат истраживања нафте и гаса у Црној Гори датира још од 1914. године. Иако Црна Гора још увијек није валоризовала тај потенцијал, готово све државе у окружењу јеси тако да у Јадрану постоји тренутно 1500 истражних бушотина. Италија је избушила 1.358 буштотина од којих је производних око 100 гасних и 38 нафтних бушотина. Сусједна Хрватска је избушила 133 истражне бушотине и тренутно има 18 производних гасних платформи у сјеверном дијелу Јадрана. Албанија активно производи нафту и гас од 1960. године, највише на копну, а има производњу у Јадранском мору у Дуресси блоку. Грчка је прошле године расписала тендер за истраживање нафте и гаса на десет блокова који покривају њену цијелу западну обалу, на самом улазу у Јадран. 


Министарство економије / Служба за односе с јавношћу
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?