Одржана конференција “Успостављање шумско-еколошких станишта у Црној Гори”

Црна Гора ће имати савремену еколошко-информациону базу са подацима о шумским стаништима и потенцијалним природним шумским заједницама што представља најбољу основу за одрживо газдовање шумама и њихову заштиту, саопштено је данас у Подгорици на конференцији на којој су представљени резултати и циљеви пројекта “Успостављање шумско-еколошких станишта у Црној Гори”.

Пројекат је реализовало Министарство пољопривреде и руралног развоја у сарадњи са Њемачком фондацијом за заштиту околине (ДБУ), Шумарским факултетом из Београда и партнерима из Црне Горе и Њемачке. На данашњем скупу саопштено је да је на основу два пилот пројекта урађена у Црној Гори развијена методологија прикупљања података о стаништима. Подаци ће бити интегрисани у јединствену базу. Истовремено, два докторанта из Црне Горе су кроз пројекат оспособљена да примјене резултате на шире подручје Црне Горе.

„Црна Гора се формално и суштински обавезала за примјену најстрожих стандарда у заштити шума, а тиме и за заштиту животне средине. Овај пројекат представља значајан допринос у том правцу и добру основу за даље унапређење планирања одрживог газдовања шумама“, казао је министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић отварајући конференцију. Он је појаснио да се у пројекат кренуло зато што постојећи информациони систем који описује шумска станишта, а који је развијен током пројекта ФОДЕМО, није садржавао еколошку информациону базу са подацима о шумским стаништима и потенцијалним природним шумским заједницама, као ни заштиту природе у шумама. “Није постојала шумска мапа са шумским састојинама, већ само једна мапа тла са размјером 1:100.000 која није довољна за газдовање шумама на састојинском нивоу. То значи да се климатски фактори шумских састојина нису узимали у обзир. Такође, старе вегетационе мапе са размјером 1:1 милион нису пружале довољно података. Коначно, Емералд Нетwорк идентификовала је ријетке и загрожене врсте, биотопе и хабитате, али њихово систематско мапирање није било урађено”, појаснио је министар Ивановић.

Он је је истакао да су недостајуће еколошке информације потребне због испуњења захтјева ЕУ која се односе на Натура 2000, али за бољу заштиту биодиверзитета и разумијевање климатских промјена. „Пројекат је прекретница у постизању циљева и начела мултифункционалног, одрживог и природи блиског газдовања шумама дефинисаног у Националној шумарској политици. Истовремено, не мање важно је то што црногорско шумарство добија двојицу младих доктораната из области шумарских наука који ће своја знања, стечена током рада на овом пројекту ставити на располагање даљем развоју шумарске науке и струке у Црној Гори. Примјена знања, и на науци и савременој пракси заснованих метода и методологија пријеко су потребни црногорском шумарству“, казао је Министар Ивановић, додајући да ће Министарство наставити са активностима на даљем изналажењу подршке за реализацију пројекта за развој шумарства, као и у обазовање и обуку кадрова. Ивановић се захвалио учесницима у пројекту: представницима Министартсва пољопривреде и руралног развоја, Министартсва одрживог развоја и туризма, Агенције за заштиту животне средине, Управе за шуме и Управе за некретнине, компанија Солутион и Униqуе Форестрy & Ланд Усе из Њемачке, Универзитета Алберт-Лудwигс из Фрајбурга и Шумарског факултета Универзитета у Београду. „Ипак, посебно бих издвојио професора Алберта Раифа и двојицу младих доктораната Срђана Пејовића и Милана Газдића. Надам се да сте поред стеченог знања развили и упорност пријеко потребну за сваки научно-истраживачки рад, али и за рововску борбу око добијања средстава потребних за наставак пројекта“, казао је Ивановић.

Професор Реиф је представио резултате пројекта и захвалио се партнерима из три земље. Истакао је да вјерује да ће бити остварени резултати доброг научног приступа на развоју станишних и вегетацијских модела, карата шумских заједница и да ће се побољшати газдовање шумама у Црној Гори.

Испред Шумарског факултета у Београду, професор Милан Кнежевић указао је на значај резултата пројекта истичући да одрживо газдовање шумама и шумским екосистемима може бити адекватно само ако се познају станишне карактеристике. “Када говоримо о станишту, онда ту мислимо на климатске карактеристике, геолошке супстрате, различита земљишта, заједнице које се јављају. И наравно све то потенцирано са развијеним рељефом. Данас није битна само производна функција шумских екосистема, све више до израђаја долазе оне друге, функције заштитно-регулаторне. У врмену све израженијих климатских промјена, питање очувања биодиверзитета шумских екосистема мора полазити од доброг познавања шумских карактеристика, односно типова станишта, што је резултат овог пројекта”, казао је Кнежевић.

Један од младих доктораната на пројекту који ће стечено знање примјењивати у пракси, на цијелој територији Црне Горе, Срђан Пејовић из Министарства пољопривреде и руралног развоја, изразио је задовољство због прилике да се усавршава и упозна са значајним и новим начинима анализе података.

 

 

 

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја