Није довољно само евидентирати проблеме, већ и понудити рјешења

Интегрално управљање сливом ријеке Дрине на начин да се обједине сви аспекти (вода, пољопривреда, енергетика и животна средина) омогућиће земљама слива директне бенефите кроз већу ефикасност употребе водних ресурса, одрживу пољопривредну произвоидњу и већи степен безбједности хране, оцијењено је данас на скупу у Подгорици.

Прву конференцију која користи такозвани “нексус” приступ за овај ријечни слив, организовали су Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе, Економска комисија Уједињених нација за Европу (УНЕЦЕ) и Међународна комисија за слив ријеке Саве (ИЦСРБ) под покровитељством Министарства за животну средину, земљу и море Италије. Конференцију је отворио министар пољопривреде проф. др Петар Ивановић.

Министар Ивановић је казао да је посебан фокус на сагледавању заједничке користи која се може остварити кроз прекограничну сарадњу. Он је подсјетио да је у оквиру оквиру имплементације УНЕЦЕ Конвенције о водама током претходне двије године извршена оцјена такозваног „нексус“ приступа за слив ријеке Саве, која је указала на низ користи од унапређења међусекторске координације и прекограничне сарадње. Посебно је битно успоставити развнотежу између производње енергије и очувања доброг еколошког статуса заједничких вода. „Разнотежу треба посматрати у контексту ограничења које нам доносе климатске промјене, а којих ми у Црној Гори изгледа нијесмо потпуно свјесни. Данашњом конференцијом настављамо активности на оцјени „нексуса“ и то на највећем подсливу савског слина, а то је слив Дрине. Учешће у овом приступу омогућиће да земље учеснице остваре директне бенефите кроз повећање ефикасности употребе ресурса, кохерентности законских прописа и идентификацију могућности за јачање међусекторске прекограничне сарадње. Задатак дискусија није само да обезбиједи полазне основе за утрађивање проблема, већ, што је много важније, дефинише конкретне предлоге како проблеме ријешити“, казао је Министар додајући да је веома важно учешће свих релевантних корисника, од државних институција преко приватног сектора и јавности.

Експерт из УНЕЦЕ Анукка Липонен казала је да је данас у области управљања водама важно да смо свјесни да то има јако велики утицај на друге системе у некој држви. “Важно је да размишљамо о употреби свих ресурса. Рецимо изградња брана може имати утицаја на ситуацију и развој других сектора. Зато је важно да објединимо све секторе и управљамо сагледавајући све утицаје и бенефите. Кроз овај пројекат важно је да видимо стање у свим секторима, да ли постоје развојни и стратешки планови и да видимо шта заједно можемо урадити да би успјешно радили кроз овај приступ у будућности”, казала је Липонен. Она је додала да се од пројекта очекују и бенефити за пољопривреду, као и степен безбједности. Важно је, како је додала, да процијенимо какава је веза између пољопривреде и других сектора. Циљ је да осигурамо да кроз производњу хране, уз коришћење адекватних система за наводњавање, дођемо до безбједних и квалитетних производа, које Црна Гора рецимо може понудити туристичком тержишту.

Предсједник Међународне комисије за слив ријеке Саве Дејан Коматина рекао је да су очекивања комисије да се покрене иницијатива у оквиру које ће се унаприједити дијалог између интересних група из сектора вода, животне средине, енергетике и пољопривреде, али и туризма и пловидбе. “Да се на тај начин дође до плана како помирити различите интересе у смислу коришћења вода у сливу Дрине у све три земље(Црна Гора, Србија и БиХ. Комисија очекује да се и кроз овај пројекат додатно ојача сарадња са институцијама Црне Горе која је у раду Савске комисије укључена на техничком нивоу, у циљу надоградње и на политичком нивоу”, казао је Коматина.

Представник Министарства пољопривреде Италије Салваторе Д Ангело истако је да „нексус“ приступ веома важан јер је нов приступ у евалуацији водних ресурса и требао би бити врло успјешан јер обједињује остале секторе везане за производњу хране, енергије и очување екосистема. Обједињен приступ гарантује одржив развој у свим поменутим секторима, кроз најбољи инструмент, а то је међусекторска сарадња између земаља.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја