ПРОФ. ЈОСИП СИЛИЋ ИЗ ЗАГРЕБА И ПРОФ. МИЛОРАД НИКЧЕВИЋ ИЗ ОСИЈЕКА ПОСТАЛИ АКАДЕМИЦИ ЦРНОГОРСКЕ ДАНУ

Недавно су у Дукљанску академију наука и умјетности (ДАНУ) примљена два изузетна научника из Хрватске, проф др Јосип Силић и проф др Милорад Никчевић, који су дали значајан допринос у области филологије, како хрватског, тако и црногорског језика. Проф Никчевић је и један од најзначајнијих научника нашег исељеништва. Тим поводом, преносимо интегрално чланак Дарка Ковачевића, главног уредника "Гласа Славоније/Култура  (објављен у том листу 19. 03. /култура):

“Осијек/Загреб ― Два угледна свеучилишна професора др. сц. емеритус Јосип Силић и проф. др. сц. (трајно звање) Милорад Никчевић из Републике Хрватске изабрани су ових дана у редовне чланове црногорске Дукљанске академије наука и умјетности (ДАНУ). Проф. Ј. Силић је с Филозофског факултета Загребачког свеучилишта, а професор М. Никчевић је с Филозофског факултета Свеучилишта Ј. Ј. Строссмаyера из Осијека. У опсежним извјештајима за избор ове двојице знанственика каже се, између осталог, да се "бирају за неизмјерна достигнућа у области хуманистичких  знаности, поље филологије и знаности о језику и књижевности".

                Професор Јосип Силић хрватски је филолог свјетскога гласа који је задужио и црногорску језикословну и културну мисију, десетљећима је подржавао, преко знанствених студија, пројеката, језикословних иступа, утемељење црногорскога језика у Црној Гори. Он је један од ријетких знанствених посленика који је, с академиком проф. др. сц. Војиславом Никчевићем из Црне Горе, судјеловао у експертном језикословном тиму радећи на кодификацији црногорског језика. Уз то је један од методолошких утемељивача црногорског језикословља и аутор уџбеникā и правописа за црногорски језик који је прије неколико година службено озваничен као језик Црногораца у Црној Гори. На његовим изванредним знанственим темељима настао је Институт за црногорски језик "Војислав П. Никчевић" у Подгорици на чијем је челу млади знаственик проф. др. сц. Аднан Чиргић. Проф. Силић судјеловао је оснивању и профилирању часописа с међународним угледом "Лингуа монтенегрина" у коме је и сāм проф. Силић један од чланова редакције. Као круна свега тога утемељен је школске 2014./15.године Факултет за црногорски језик и књижевност у којем предаје неколико угледних професора млађе генерације из Републике Хрватске, а напосе с Филозофског факултета у Осијеку.

Проф. др. сц. Милорад Никчевић је веома познат и у свеучилишним круговима Црне Горе и Републике Хрватске, а напосе у знанствено-свеучилишној јавности града Осијека те у широј славонско-барањској регији. Још је 2003. године био добитником златног Печата Града Осијека "за изузетна остварења у подручју знаности". А 2011.години получио је од Осјечко-барањска жупанија награду за животно дјело с посебном плакетом, печатом Осјечко-барањске жупаније и новчаном наградом. Године 2013. проф. др. сц. Милораду Никчевићу уручио је предсједник Републике Хрватске  највеће Одличје реда Данице Илирске с ликом Марка Марулића као знанственику који је највише учинио "на зближавању двају народа, ЦГ и РХ, њезиних култура, прожимања и интерференција".  

                Из опсежног Извјешћа за пријем у ДАНУ, између осталога, каже се да "дјела проф. др. сци Милорада Никчевића представљају значајан допринос научној мисли. Томе су материјалан доказ различите Никчевићеве ауторске књиге (22), ко/ауторске и/или уредничке књиге (26), монографије, зборници, изворни научни, стручни и прегледни радови, антологије, библиографије, филмска, односно документарна дјела и репортаже, новински чланци и интервјуи, затим организовање и учешће на бројним научним скуповима, округлим столовима, књижевним представљањима и изложбама. Никчевић је аутор капиталног дјела Историје црногорске књижевности, (том ИИИ, Институт за црногорски језик и књижевност, Подгорица, 2012, 790 стр.) што га је и довело за гостујућег професора Црногорске књижевности на Факултету за црногорски језик и књижевност). Својим радом он је снажно обогатио црногорску и хрватску науку, просвјетну и културну баштину, али истовремено као врстан методолог, и методичар и црногорску и хрватску педагошку сцену, радећи и несебично помажући својим ученицима и студентима у објема срединама.