- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Отворена нова пилана на Његовуђи
Отворена нова пилана на Његовуђи
Пилану је данас свечано пустио у рад министар пољопривреде и руралног развоја проф. др Петар Ивановић, заједно са представницима Општине Жабљак и инвеститора "Пеленгиц Траде" из Бијелог Поља.
Министар Ивановић је изразио задовољство због отварања пилане на Његовуђи, јер је, како је рекао, ријешен још један проблем у Црној Гори. “Запослени су људи, покренути производња и извоз. Подсјећам да смо по први пут у јануару ове године имали већи извоз од увоза дрвопрерађивачких производа из Црне Горе. Овај тренд ће се наставити. У оквиру пилане има простора да се отвори и пелетара, а у оквиру бизнис зоне Жабљака и низ других фирми. Надам се да ћемо као и до сада, у троуглу Министарство, Општина и инвеститори, бити у прилици да отварамо и друге погоне, што потенцијал жабљачког краја чини већим. Потребно је фокусирати се на стварање веће додатне вриједности која ће остати локалној економији, али и подстаћи развој других дјелатности. То је оно што треба да покрене даљи развој Црне Горе”, оцијенио је министар Ивановић, и додао да без већег рада и веће посвећености не може бити бржег напретка.
Власник “Пеленгић траде” Ратко Пеленгић казао је да је у изгадњу и опремање пилане инвестирано више од милион еура. Осим прераде дрвета, како је појаснио, у оквиру пилане функционисаће експлатација шума, транспорт и производња биомасе. Поред 33 директно запослених радника у пилани, инвеститор планира да ангажује и 30 радника за експлоатацију шуме. Пеленгић је изразио захвалност Влади Црне Горе, посебно министру Ивановићу, као и Општини Жабљак на огромном залагању и подршци у циљу успјешне реализације пројекта.
Извршни директор “Пеленгиц траде” Момо Јокић казао је да је у току обука 16 радника, од којих су 8 бивши запослени старе пилане на Његовуђи која је била у власништву грчке фирме “Карапидис Брос”, а која годинама не ради. Додатно, у току је конкурс за 32 радника чији ће пријем бити одмах након празника. Према ријечима Јокића планирани капацитет пилане је 30.000 кубних метара дрвета на годишњем нивоу, тачније за 8 мјесеци сезоне за дрвопрерађиваче. „У овом моменту имамо једногодишње концесије на територији општине Жабљак. Очекујемо расписивање тендера за добијање 10-годишњих концесија, што ће нам омогућити дугорочно планирање производње“, казао је Јокић. Он је подсјетио да се „Пеленгић траде“ бави дрвопрерађивачком дјелатношћу готово три деценије. У пилани у Бијелом Пољу, осим производње резане грађе, од 2012. године производи се и биомаса, а планира се ускоро и покретање погона пелетаре. Већина производа се извози.
Потпредсједник Општине Жабљак Василије Јакшић казао је да је отварање пилане од стратешког и вишеструког значаја за општину, јер се покреће прерада дрвета на овим просторима и отвара се могућност за запошљавање значајног броја људи. Према ријечима Јакшића, општина ће по основу концесија имати приходе које ће искористити за улагање у инфраструктуру и објекте за развоја Жабљака. “Кључна ствар је што ће и отпад од дрвета ићи у извоз, а дио у производњу пелета у погону у Бијелом Пољу. Јакшић је изразио наду да ће инвеститор успјети да добије и дугорочне концесије како би кренуо у наредну фазу пројекта на Његовуђи, а то је, како је планирано, производња финалног производа, прије свега “дурмиторске куће”.
Задовољство због запослења нијесу крили ни радници пилане. Посебно је био задовољан Милован Бојовић, бивши радник старе пилане на Његовуђи која је била у власништву грчке фирме “Карапидис Брос”. “Задовољан сам и презадовољан како је било прије. Остали су нам дужни, била је катастрофа. Сада радимо код човјека, радимо у свом мјесту, зарађујемо. Компанија је добра, надам се да ће бити посла”, каже Бојовић. Шансу да знање стечено на факултету примијени добио је и млади Жабљачанин Љубиша Кнежевић, дипломирани инжињер шумарства. “Срећан сам што сам одмах након факултета добио запослење. Ово је велика ствар за сјевер и Жабља. Требају људи да се враћају селу и да развијају свој крај, јер имамо потенцијала”, казао је Кнежевић који се захвалио на указаној прилици и у име других радника.
Питања медија и питање слободе медија
Одговарајући на питања присутних новинара, Министар је искористио прилику да представницима свих медија у Црној Гори честита Дан слободе медија. “Надам се да ћете ви као медији смоћи снаге да се ослободите кукоља који постоји међу вама, не само ради слобода које сви хоћемо него и ради одговорности која иде подједнако са слободама. Слободе имају своја ограничења, а то је да не треба дирати у слободе других. Тада смо заправо слободни”, поручио је министар Ивановић.
На питање везано за евентуално преиспитивање неуспјеха инвестиције у стару пилану на Његовуђи, министар Ивановић је казао: “Увијек ће бити добрих и лоших људи, добрих и лоших инвеститора, добрих и лоших радника, добрих и лоших новинара. Томе нема лијека. Али, ако се будемо заједно борили да уводимо стандарде, да буду истакнути они који вриједе, постижу више и стварају, а они који су супротни томе да не буду промовисани, између осталог и кроз медије, онда ћемо направити један велики помак”. Министар је казао да не жели да говори о Карапидису, који је престао да ради када је он ступио на дужност ресорног министра. “Говорио бих о младим људима који су добили шансу да раде. На примјеру младог инжињера, стипендисте Управе за шуме, видјели сте да се исплати улагати у образовање кадрова и да они то цијене тако што се враћају тамо одакле су потекли, да своје знање врате крају одакле долазе. Драго ми је да млади људи препознају шансе у области дрвопрераде и пољопривреде, а не бих говорио о онима који су из различитих разлога промашили посао. Да ли је неко допринио том промашају, то је за неку дубљу анализу, али често ствари не изгледају онако како и на први поглед. За дубљу анализу потребно би било мало дубље закопати у разлоге пропадања Карапидиса, али то је иза нас”. На питање новинара Вијести, да ли се може очекивати да ће неко “закопати” по том случају, Министар је казао: “Што се мене тиче, увијек сам окренут будућности, а има много људи који чепркају по прошлости, па препуштам то њима”.
ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја