Учешће начелнице Биљане Пејовић на ИX Генералној скупштини Балканског бироа за потпомагање средњег сталежа

Начелница Одјељења за послове родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права Биљане Пејовић, учествовала је на ИX Генералној скупштини Балканског бироа за потпомагање средњег сталежа, која је одржана у Софији на тему ” Политичка подршка предузећима и младим предузетницима који стартују у југоисточној Европи”.

Начелница Пејовић је истакла да је кључни изазов за Црну Гору, као и за све друге земље у региону, повећање привредног раста, односно смањивање или чак потпуно отклањање кључних препрека које спречавају земљу да развије своје потенцијале.

Он је оцијенила да је концепт економске политике Црне Горе, као земље кандидата за чланством у ЕУ, поред мјера којима се тежи, је постизање фискалне стабилности и одрживости, и додала да је циљ је подржан пакетом структурних реформи којима се директно утиче  на повећање конкурентности црногорске економије, праћење њихове  имплементације , а самим тим и убрзавање економског раста.

Примарни циљ економске политике је отварање нових радних мјеста и повећање животног стандарда свих становника Црне Горе, рекла је Пејовић. У том дијелу, Црна Гора  је  спровела структурну трансформацију економије која је  условила промјену привредне структуре у којој преовладавају мала и микро предузећа. С тим у вези, нагласила је Пејовић, реформа тржишта рада и политике запошљавања заузима централно мјесто у домену јавних политика.

Она је навела да су идентификовани проблеми, односно препознати изазови који карактеришу тржиште рада Црне Горе.Ту је препозната ниска стопа незапослености и висока неактивност радне снаге, регионалне разлике на тржишту рада, недовољно запошљавање домаће радне снаге и подстицање предузетништва, незапосленост младих и присутност рада на црном.

Предузетништво један од покретача економског развоја сваке привреде, за кога је неопходно да се у континуитету мијења и развија. Женско предузетништво постаје реалност и један од главних фактора који доприноси развоју економије. Друштвено-политичке и економске промјене у претходном периоду, створиле су могућност да жене оснивају компаније и управљају њима. Оне ту могућност све више користе и данас у земљама са развијеном тржишном економијом, жене управљају са више од 25% укупног броја компанија. Пејовић је изјавила да је у Црној Гори, развој женског предузетништва још увијек у раној фази, те је стога, у наредном периоду, потребно додатну пажњу усмјерити на унапређење истог.

Испред институције која се бави и унапређењем  родне равноправности и једнаких могућности и мониторингом политике заштите жена, сви ови изазови могу се сагледавати са родног аспекта, рекла је Пејовић.

Када је у питању запосленост жена у јавном сектору, према извјештају Европске комисије за 2012 годину наглашава: ”У јавном И приватном сектору жене нијесу заступљене у довољној мјери на мјестима на којима се доносе одлуке”.

Према последњим познатим подацима у црногорском парламенту има 14 посланица или 17% од укупног броја посланика, од укупног броја запослених у свим министарствима, жене су заступљене са 59,68%, Влада Црне Горе има укупно 17 министарских мјеста, а 4 жене обављају министарску функцију, на позицијама помоћница министара је преко 44% жена, у преговарачкој структури Црне Горе, долазимо до чињенице да  су на челним позицијама радних група по поглављима претежно жене, док када је ријеч о носиоцима тужилачких функција 60% су жене, а 40%  мушкарци.

Као приоритет Владе је повећање привредног односно економског раста који ће довести до повећања запошљавања, а тиме и запошљавање жена. Даље спровођење структурних реформи у функцији конкурентности и раста значи отклањање препрека у дијелу физичког капитала, људског капитала, бизнис окружења, боље индустријске структуре и трговинске интеграције.Све ово треба да доведе до поновног привредног раста, који ће утицати на отварање нових радних мјеста  раста запослености, зарада и животног стандарда и у овом процесу кључну улогу требају да имају управо жене, констатовала је Пејовић.

Јер, како је навела, нема потпуне демократије без уравнотежене заступљености мушкараца и жена у процесима одлучивања у политичком и јавном животу, те је неопходно знатно повећати заступљеност жена у представничким и извршним тијелима власти, кроз конкретне активности,  и на свим нивоима.

Министарство за људска и мањинска права