Саопштење: Архитектонски конкурси биће расписивани за све објекте у јавној употреби, ревизија као нови ниво контроле израде планских докумената, ове године очекује се почетак израде Националне политике архитектуре

Урбанистичко - архитектонски конкурси биће расписивани за све објекте у јавној употреби; ревизија је Законом о уређењу простора и изградњи објеката, који је у процедури, предложена као нови ниво контроле израде планских докумената; ове године очекује се почетак израде Националне политике архитектуре; а неки од приоритетних задатака у области уређења простора у наредном периоду биће, између осталог, усмјерени на очување идентитета црногорског простора, санирање подручја не само бесправне, већ и планске, а визуелно неусклађене градње, као и успостављање одговорног односа према урбаној средини – то су неки од закључака данас одржаног радног доручка поводом усвајања Извјештаја о стању уређења простора у Црној Гори за 2015. годину. На дешавању је говорио министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозеновић, те генерална директорица у Министарству за планирање простора Драгана Ченић.

Поручено да Извјештај представља интегрални приказ о стању уређења простора у Црној Гори, на државном и локалном нивоу и да је циљ овог документа сагледавање цјеловите и објективне слике црногорског простора као најважнијег ресурса, те подстицање расправе на ову тему.

Иако је након 2008. године донијет велики број планских докумената, циљеви организације и уређења простора, како је поручено, нијесу у потпуности реализовани. Пет приморских општина и даље није израдило ПУП-ове, иако је та обавеза прописана Законом из 2008. Такође, евидентирано је да просторно планирање често не одсликава креативан процес којим се обликују амбијенталне и просторне вриједности, већ се своди на дефинисање грађевинских подручја, бруто и нето површина. Стога је речено и да ће се у наредном периоду посебно инсистирати на томе да се квалитетно уређење простора не може постићи само пуким испуњавањем прописа и формално-правних одредница, већ је од пресудне важности управо квалитет планске документације, као и квалиет већ изграђеног простора.

Због наведеног, и свих осталих отворених питања у овој области, мора се, наглашено је, рационализовати систем просторног планирања. Доношење Просторног плана посебне намјене за обално подручје биће само један од корака ка унапређењу ове области.

Приоритетни задаци у уређењу простора у наредном периоду биће усмјерени на:

• Квалитет просторно-планске документације – Предлажоно је Успостављање урбанистичких правила за цијелу Црну Гору (правилници и приручници – до сада их је донешено 6) којима ће се унаприједити визуелни идентитет простора – тј. нова Платформа културе грађења, као и укључивање струковних организација и комора у израду критеријума, стандарда, норматива за планирање и пројектовање. Законом о уређењу простора и изградњи објеката, који је у процедури, предложено је рјешење које подразумијева да се питање израде документације у складу са наведеним правилима
контролише кроз мишљења, сагласности и један нови ниво контоле: ревизију планског документа коју раде лиценцирана привредна друштва.

Напоменуто је и да је Министарство одрживог развоја и туризма током 2015. године дало 77 мишљења и 52 сагласности на локална планска документа, али је и враћено на дораду 16 предлога и 10 нацрта локалних планских докумената – дакле 26 докумената!

• Израда Националне политике архитектуре - Израда Националне архитектонске политике мора почети установљавањем платформе око које би се окупила репрезентативна струковна удружења,нкоја би у правом смислу ријечи, била гарант квалитета. У Националну политику црногорског урбанизма и архитектуре морају се интегрисати и принципи Европске повеље о просторном планирању. Планирано је да њена израда отпочне ове године.

• Унапредјење квалитета урбаног окружења – које подразумијева афирмисање урбане обнове тј. просторне трансформације градова кроз планску документацију и кроз конкретне активности општина и државе (урбана реконструкција и санација, уређење јавних површина, озелењавање, уређење фасада у градским језгрима).

• Промовисање умјереног полицентричног развоја који развија градска језгра, али унапређује и приградске центре и рубне градске зоне, те унапређивање виталности и привлачности руралног простора.

• Броwнфиелд локације као фокус - напуштена или запуштена градска подручја, инфраструктурно повезана, али неискориштена.

• Јавни простор и архитектура кроз архитектонске конкурсе - како би дошли до што квалитенијег јавног простора и архитектуре са посебним акцентом на визуелну усклађеност, неопходно је спровести јавне урбанистичко-архитектонске конкурсе за све пројекте јавних простора и објеката у јавној употреби.

Број учесника генерално на архитектонским конкурсима све је већи и за последњи конкурс за учесника на Венецијанском бијеналу архитектуре било је 60 пријављених учесника у 17 тимова.

Поред ових конкурса, у фокусу Министарства су и локације за хотелске ризорте, али и за друге сличне пројекте гдје се у сарадњи са инвеститорима настоји доћи до најбољих рјешења. Тачније, радиће се на томе да што више инвеститора управо на овај начин, путем архитектонског конкурса, долази до рјешења за своје инвестиције, тиме осигуравајући додатни квалитет и одрживост. Тренутно је у току жирирање код једног оваквог конкурса - за локацију Цапитал естате у Бечићима - гдје су организоване презентације свих аутора испред жирија, што је такође први пут случај у Црној Гори.

• Закон о уређењу простора и изградњи објеката – новине - Унапређење функционисања система „један шалтер“ и издавања грађевинске дозволе кроз Закон о уређењу простора који је у процедури, огледа се (између осталог) кроз рјешења попут: комуникације у поступку издавања грађевинске дозволе и издавање грађевинске дозволе електронским путем; смањење трошкова и за инвеститора и за администрацију; издавање грађевинске дозволе за 15 дана, а употребне дозволе за 5 дана.


Напомена: Видео и фото материјал се може преузети са Сервера Владе Црне Горе.