Обраћање министра Шегрта на 69. сједници Скупштине Свјетске здравствене организације, која се одржава у Женеви

Г-дине/г-ђо Предсједниче,

Госпођо генерална директорице,

Ваше екселенције,

Даме и господо,

Здравље је људско право, међутим, ово је вријеме огромних пријетњи за одрживи развој. Свака земља се суочава са специфичним препрекама у својој тежњи ка одрживом развоју. Многе детерминанте здравља и здравствена једнакост су заједнички приоритети са другим секторима, као што су побољшање достигнућа у образовању, промовисање социјалне инклузије и кохезије, смањење сиромаштва и побољшање способности адаптације заједница и благостање.

Циљеви одрживог развоја (СДГ) нуде глобални оквир политичке одговорности и надлежности.

Црногорска национална Стратегија одрживог развоја и раста дефинише националне домете, циљеве и индикаторе, као и механизме одговорности и надлежности.

Наши национални циљеви и индикатори према смјерницама глобалних инструмената као што су  УНДАФ  и регионалних инструмената, попут Европског оквира за здравствену политику Здравље 2020, пружају важне увиде у промовисању концепата и институционалних структура и њихово функционисање, омогућавајући на тај начин даљи развој вишересорног дјеловања.

Изазов за  Свјетску здравствену организацију (СЗО) у глобалним оквирима ће бити да преузме вођство, настављајући дјеловање изван стратегије, а које би било усмјерено ка промовисању и помагању у акцијама на нивоу земаља усмјереним на имплементацију компоненти Циљева одрживог развоја (СДГ) везаних за здравство кроз мониторинг и евалуацију.

Циљеви одрживог развоја (СДГ) представљају политички погон за унапријеђење здравља и добростања у контексту одрживог развоја у глобалним размјерама.

Само здрава популација може остварити свој пуни економски потенцијал. Што су људи дуже здрави и активни, то је већи позитиван утицај на продуктивност и конкурентност.

Здравље све више обликују фактори изван локалних и националих граница као што су међународни трговински уговори и шири законодавни оквири који се успостављају на основама политичких и законодавних савеза, као што је Европска Унија (ЕУ). У оквиру земаља, политике и одлуке донешене у сваком сектору Владе могу имати потенцијалан утицај на здравље.

Епидемија незаразних болести (НЦД) је међуповезана са одрживим развојем и представља препознат проблем на глобалном нивоу, а такође и изазов на регионалном и националном нивоу.

Терет незаразних болести (НЦД) преставља преовлађујући изазов јавног здравства у Црној Гори који је повезан са ризико факторима незаразних болести као што су висока укупна стопа пушења, потрошња алкохола по глави становника, удио енергетског уноса масти у исхрани, стопа повећаног холестерола, и стопа прекомјерне тјелесне масе и гојазности.

Постоји хитна потреба држава чланица за подршком Свјетске здравствене организације (СЗО) у оснаживању националних капацитета за висококвалитетна истраживања и развој усмјерених на превенцију и контролу незаразних болести у циљу смањења свјетских стопа морбидитета и морталитета везаних за кардиоваскуларне болести, канцере, хроничне респираторне болести и дијабетес, као и у циљу смањења четири заједничка ризико фактора, то јест употребе дувана, физичке неактивности, нездраве исхране и прекомјерне употребе алкохола.

Коначно, желио бих да изразим своју захвалност Регионалној директорки, Др Зсузсанни Јакаб, на њеној визији коју је дала у Политици Здравље 2020 “ за значајно унапријеђење здравља и добростања популација, смањење неједнаког приступа здравственим услугама, оснаживање јавног здравља и осигуравање здравствених система који су концентрисани на човјека и представљају универзалну, праведну, одрживу здравствену заштиту високог квалитета” која ће обезбиједити дужи животни вијек без болести које се могу превенирати, инвалидитета, повреда и преране смрти;

Хвала вам