- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Интервју - министар Бранимир Гвозденовић
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју - министар Бранимир Гвозденовић
Објављено: 26.05.2016. • 18:29 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
Шта је урађено у нормативном дијелу када је у питању поглавље 27 – животна средина?
За 3 и по године у склопу процеса ЕУ интеграција, а на основу извјештаја Европске комисије, унаприједили смо нормативни и стратешки оквир у области животне средине и додатно га ускладили са међународним стандардима, а нарочито са захтјевима из процеса ЕУ интеграција. У овом периоду донешено је око 29 закона хармонизованих са ЕУ прописима, 96 подзаконских аката, као и више од 10 Стратегија које уређују секторске политике из области животне средине. Само током 2015. године Влада је усвојила 11 предлога закона, од чега су свега 2 донијета у Скупштини, чиме је онемогућена примјена низа нових и унапријеђених рјешења која су у складу са ЕУ правном тековином, и то у разним областима (заштита природе, управљање хемикалијама, кровни Закон о животној средини и сл.).
У склопу активности везаних за процес интеграција у Поглављу 27, 2013. године успостављена је структура за припрему Црне Горе за вођење преговора о чланству за ово преговарачко поглавље. Радна група броји 61 члана, а поред представника државних органа присутни су и представници 4 НВО-а, 3 Универзитета, Уније послодаваца и Синдиката.
По добијању Извјештаја са скрининга за Преговарачко поглавље 27 и почетног мјерила, отпочет је рад на изради Националне стратегије за усклађивање и имплементацију, тј. Националне стратегије апроксимације за Поглавље 27. Израда овог документа је финализована у марту ове године и након спроведене јавне расправе послата је Европској комисији на коментаре.
Желим да Вас информишем да смо кроз израду овог документа окупили тим од преко 50 стручњака, као и консултанте одабране од стране Делегације ЕУ, чиме смо подигли енергију у систему државне администрације, убрзали процес израде, а што је украјњем и резултирало јако добрим квалитетом документа. Након завршетка консултација са Европском комисијом, наша очекивања су да ће Поглавље 27 бити отворено за преговоре у овој години.
Процес приступања ЕУ у дијелу животне средине је врло захтјеван. Је ли наша администрација заиста спремна за то?
За квалитетне преговоре са Европском комисијом у Поглављу 27, као и за примјену Националне стратегије апроксимације, потребно је да даље јачамо административне капацитете. Према нашим процјенама тренутно је, у око 33 институције које су укључене у процес преношења и примјене правне тековине у Поглављу 27, запослено 126 службеника. Међутим, да би систем оптимално функционисао пројектована је потреба од око 260 запослених до 2020. године.
Статистика на локалном нивоу није охрабрујућа. Наиме, у 23 локалне самоуправе у Црној Гори ради укупно 27 запослених на пословима животне средине, што у просјеку значи 1 запослени у 1 локалној самоуправи. Како је реално очекивати да већина јединица локалних самоуправа треба да уложи посебне и додатне напоре да ојача своје капацитете, у наредном периоду испитаћемо и друга могућа рјешења за побољшање квалитета примјене прописа из Поглавља 27 на локалном нивоу.
Када је ријеч о финансијама, недавно је званично саопштена пројекција од скоро милијарду ипо еура које ће бити потребне за ову област. Како ће се Црна Гора изборити са таквим изазовом?
Свакако да као један од кључних изазова у политици животне средине у долазећем периоду видимо обезбјеђивање сигурних и стабилних извора финансијских средстава потребних за њено спровођење. Први пут смо сада на једном мјесту дефинисали који је то износ средстава потребан да би могли да остваримо потпуно усклађивање у Поглављу 27. Према процјенама из Националне стратегије апроксимације, у ову област потребно је инвестирати око 1,4 милијарди еура. Финансијски најзахтјевније области биће квалитет вода (око 840 милиона) и управљање отпадом (око 370 милиона).
Ове финансијске апроксимације већ нам сада дају за право да приликом редовног планирања буџета са Министарством финансија тражимо додатни фискални простор за обезбјеђивање буџетских средстава која ће бити опредијељена за политику животне средине.
Шта је фокус рада у наредном периоду, са акцентом на комуналним пословима?
У области животне средине и климатских промјена, преношењем правне тековине ЕУ у националне прописе, Црну Гору чекају озбиљни и бројни изазови. Дозволите ми да Вас у основним напоменама упознам са областима које ће бити фокус нашег дјеловања у наредном периоду. У питању су области у којима постоји највећа неусклађеност са европским стандардима и које су као приоритети истакнути и у извјештајима Европске комисије о напретку. Ријеч је о 4 захтјевне области: управљање отпадом, квалитет вода, заштита природе и климатске промјене.
Подсјетићу да је 2015. године усвојена Национална стратегија управљања отпадом до 2030. и Државни план управљања отпадом за период 2015-2020. Документа су у потпуности усклађена са принципима управљања отпадом у ЕУ, који се базира на превенцији, рециклажи и поновној употреби отпада, као и на коришћењу савремених технологија за третман. Јединице локалне самоуправе су, сходно Државном плану управљања отпадом, у обавези да ураде локалне планове управљања отпадом и њихова израда је у току.
На бази Плана и Стратегије започете су активности на стварању предуслова за реализацију сљедећих пројеката, а које иду у сусрет стварању услова за реализацију концепта примарне селекције отпада, и то:
• Изградња рециклажног центра на локацији "Можура" у Бару;
• Изградња трансфер станица у општинама: Плужине, Шавник, Жабљак, Андријевица и Мојковац;
• Изградња постројења за третман оцједних вода на депонији Ливаде у Подгорици;
• Санација неуређених одлагалишта: Васове воде у Беранама, Ћафе у општини Бар, Вртијељка у Пријестоници Цетиње, Чарково поље у општини Жабљак.
Наравно, изузетно нам је важна подршка Европске комисије за концепт за који ћемо се опредијелити у вези са даљим управљањем отпадом у Црној Гори.
Додатне напоре чинимо и да искористимо кредитна средства у склопу пројекта са Свјетском банком око санације „црних еколошких тачака“ (КАП, Бродоградилиште, ТЕ „Пљевља“ и рудник „Шупља стијена“), од којих ћемо са локацијом Бијела отпочети већ на јесен ове године.
Даље, кроз континуирану реконструкцију канализационе мреже, повезаност становништва на исту у одређеној мјери је повећана и тренутно у урбаним цјелинама износи око 67%. У протеклом периоду изграђена су постројања за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) у: Подгорици, Будви, Жабљаку, Мојковцу, Никшићу, Ријеци Црнојевића, Вирпазару и Јазу. У 2016. години очекује се пуштање у функцију ППОВ-а у Херцег Новом и заједничког ППОВ за Котор и Тиват. Активности на изградњи ППОВ-а у току су у Пљевљима, Беранама и Шавнику, а припрема се и иновирано рјешење за Подгорицу.
За 3 и по године у склопу процеса ЕУ интеграција, а на основу извјештаја Европске комисије, унаприједили смо нормативни и стратешки оквир у области животне средине и додатно га ускладили са међународним стандардима, а нарочито са захтјевима из процеса ЕУ интеграција. У овом периоду донешено је око 29 закона хармонизованих са ЕУ прописима, 96 подзаконских аката, као и више од 10 Стратегија које уређују секторске политике из области животне средине. Само током 2015. године Влада је усвојила 11 предлога закона, од чега су свега 2 донијета у Скупштини, чиме је онемогућена примјена низа нових и унапријеђених рјешења која су у складу са ЕУ правном тековином, и то у разним областима (заштита природе, управљање хемикалијама, кровни Закон о животној средини и сл.).
У склопу активности везаних за процес интеграција у Поглављу 27, 2013. године успостављена је структура за припрему Црне Горе за вођење преговора о чланству за ово преговарачко поглавље. Радна група броји 61 члана, а поред представника државних органа присутни су и представници 4 НВО-а, 3 Универзитета, Уније послодаваца и Синдиката.
По добијању Извјештаја са скрининга за Преговарачко поглавље 27 и почетног мјерила, отпочет је рад на изради Националне стратегије за усклађивање и имплементацију, тј. Националне стратегије апроксимације за Поглавље 27. Израда овог документа је финализована у марту ове године и након спроведене јавне расправе послата је Европској комисији на коментаре.
Желим да Вас информишем да смо кроз израду овог документа окупили тим од преко 50 стручњака, као и консултанте одабране од стране Делегације ЕУ, чиме смо подигли енергију у систему државне администрације, убрзали процес израде, а што је украјњем и резултирало јако добрим квалитетом документа. Након завршетка консултација са Европском комисијом, наша очекивања су да ће Поглавље 27 бити отворено за преговоре у овој години.
Процес приступања ЕУ у дијелу животне средине је врло захтјеван. Је ли наша администрација заиста спремна за то?
За квалитетне преговоре са Европском комисијом у Поглављу 27, као и за примјену Националне стратегије апроксимације, потребно је да даље јачамо административне капацитете. Према нашим процјенама тренутно је, у око 33 институције које су укључене у процес преношења и примјене правне тековине у Поглављу 27, запослено 126 службеника. Међутим, да би систем оптимално функционисао пројектована је потреба од око 260 запослених до 2020. године.
Статистика на локалном нивоу није охрабрујућа. Наиме, у 23 локалне самоуправе у Црној Гори ради укупно 27 запослених на пословима животне средине, што у просјеку значи 1 запослени у 1 локалној самоуправи. Како је реално очекивати да већина јединица локалних самоуправа треба да уложи посебне и додатне напоре да ојача своје капацитете, у наредном периоду испитаћемо и друга могућа рјешења за побољшање квалитета примјене прописа из Поглавља 27 на локалном нивоу.
Када је ријеч о финансијама, недавно је званично саопштена пројекција од скоро милијарду ипо еура које ће бити потребне за ову област. Како ће се Црна Гора изборити са таквим изазовом?
Свакако да као један од кључних изазова у политици животне средине у долазећем периоду видимо обезбјеђивање сигурних и стабилних извора финансијских средстава потребних за њено спровођење. Први пут смо сада на једном мјесту дефинисали који је то износ средстава потребан да би могли да остваримо потпуно усклађивање у Поглављу 27. Према процјенама из Националне стратегије апроксимације, у ову област потребно је инвестирати око 1,4 милијарди еура. Финансијски најзахтјевније области биће квалитет вода (око 840 милиона) и управљање отпадом (око 370 милиона).
Ове финансијске апроксимације већ нам сада дају за право да приликом редовног планирања буџета са Министарством финансија тражимо додатни фискални простор за обезбјеђивање буџетских средстава која ће бити опредијељена за политику животне средине.
Шта је фокус рада у наредном периоду, са акцентом на комуналним пословима?
У области животне средине и климатских промјена, преношењем правне тековине ЕУ у националне прописе, Црну Гору чекају озбиљни и бројни изазови. Дозволите ми да Вас у основним напоменама упознам са областима које ће бити фокус нашег дјеловања у наредном периоду. У питању су области у којима постоји највећа неусклађеност са европским стандардима и које су као приоритети истакнути и у извјештајима Европске комисије о напретку. Ријеч је о 4 захтјевне области: управљање отпадом, квалитет вода, заштита природе и климатске промјене.
Подсјетићу да је 2015. године усвојена Национална стратегија управљања отпадом до 2030. и Државни план управљања отпадом за период 2015-2020. Документа су у потпуности усклађена са принципима управљања отпадом у ЕУ, који се базира на превенцији, рециклажи и поновној употреби отпада, као и на коришћењу савремених технологија за третман. Јединице локалне самоуправе су, сходно Државном плану управљања отпадом, у обавези да ураде локалне планове управљања отпадом и њихова израда је у току.
На бази Плана и Стратегије започете су активности на стварању предуслова за реализацију сљедећих пројеката, а које иду у сусрет стварању услова за реализацију концепта примарне селекције отпада, и то:
• Изградња рециклажног центра на локацији "Можура" у Бару;
• Изградња трансфер станица у општинама: Плужине, Шавник, Жабљак, Андријевица и Мојковац;
• Изградња постројења за третман оцједних вода на депонији Ливаде у Подгорици;
• Санација неуређених одлагалишта: Васове воде у Беранама, Ћафе у општини Бар, Вртијељка у Пријестоници Цетиње, Чарково поље у општини Жабљак.
Наравно, изузетно нам је важна подршка Европске комисије за концепт за који ћемо се опредијелити у вези са даљим управљањем отпадом у Црној Гори.
Додатне напоре чинимо и да искористимо кредитна средства у склопу пројекта са Свјетском банком око санације „црних еколошких тачака“ (КАП, Бродоградилиште, ТЕ „Пљевља“ и рудник „Шупља стијена“), од којих ћемо са локацијом Бијела отпочети већ на јесен ове године.
Даље, кроз континуирану реконструкцију канализационе мреже, повезаност становништва на исту у одређеној мјери је повећана и тренутно у урбаним цјелинама износи око 67%. У протеклом периоду изграђена су постројања за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) у: Подгорици, Будви, Жабљаку, Мојковцу, Никшићу, Ријеци Црнојевића, Вирпазару и Јазу. У 2016. години очекује се пуштање у функцију ППОВ-а у Херцег Новом и заједничког ППОВ за Котор и Тиват. Активности на изградњи ППОВ-а у току су у Пљевљима, Беранама и Шавнику, а припрема се и иновирано рјешење за Подгорицу.
Припремне активности на изградњи ППОВ-а су у току и у другим општинама, тако да се очекује да ће до 2020 . године бити у функцији преко 14 ППОВ-а. Кљуцна ствар је сто цемо 2021. имати у потпуности покривену обалу са инфраструктуром за третман комуналних отпадних вода. Сада се разговара око нових техничко-технолошких рјешења уз помоћ њемацке Владе и међународних финансијских институција.
Да ли има напретка у области климатских промјена?
Током 2015. остварен је и до сада највећи напредак у области климатских промјена усвајањем прве Националне Стратегије у области климатских промјена до 2030. и калкулације тзв. „намјераваног националног доприноса“ Црне Горе смањењу ефекта климатских промјена. Подсјетићу да је на Глобалном самиту о климатским промјенама у Паризу у децембру 2015. Црна Гора пријавила намјеравани национални допринос смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште за 30% до 2030. у односу на 1990. као базну годину.
Каква је ситуација у општини Пљевља?
Због ситуације са квалитетом ваздуха у општини Пљевља, јако нам је важно да смо кроз подршку Свјетске здравствене организације урадили додатне анализе утицаја загађења ваздуха на здравље популације и да су прецизно утврђени узроци загађења и дате смјернице за ублажавање њихових посљедица.
Већ током управо завршене сезоне гријања 2015/2016. Влада Црне Горе је обезбиједила €572.000 за примјену мјера за смањење загађења у општини Пљевља, од чега је износ од 417.000 € намијењен за набавку еколошки прихватљивијих горива (брикета и пелета). Даље активности су усмјерене на измијештање постојеће и изградњу нове градске мини-топлане, а као једино трајно рјешење и одрживи модел санације загађења ваздуха видимо топлификацију града која је планирана кроз изградњу ИИ блока ТЕ „Пљевља“.
Заштита природе је изузетно важан сегмент ове области. Шта је урађено до сада?
У том сегменту, велика очекивања имамо од недавно започетог ИПА пројекта „Успостављање еколошке мреже НАТУРА 2000“. У сврху праћења реализације Пројекта, Министарство одрживог развоја и туризма је у мају 2016. формирало Управни Одбор и интердисциплинарни Оперативни тим који ће вршити мониторинг реализације Пројекта и у коме су, поред већег броја представника државних органа, ангажована и 3 професора (др наука) са 3 факултета, и то: Природно-математички факултет Универзитета Црне Горе -Одсјек за биологију, Факултет за прехрамбену технологију и екологију Универзитета Доња Горица и Биотехнички факултет Универзитета Црне Горе.
У питању је процес од изузетне важности са аспекта динамике процеса ЕУ интеграција, али примарно с аспекта богатства и разноликости биодиверзитета који се налази на територији Црне Горе.
Мишљења сам да се пројектом „Успостављање Натура 2000 мреже“ не почиње испочетка на пољу мапирања станишта и врста од значаја за Црну Гору. Наиме, у претходном периоду урађени су бројни пројекти који могу да послуже као добра и квалитетна документациона основа за успостављање НАТУРА 2000 мреже. Уосталом, управо је као резултат бројних процеса реализованих у периоду који је иза нас, повећан проценат заштићене територије са 9% на скоро 13% (1763.62 км2) и тиме премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде заштићено. Ако се узме у обзир заштита по основу обавеза из преузетих међународних споразума, под заштитом је 237.899 ха или преко 17% заштићене територије.
Шта је пропуштено да се уради?
Користим ову прилику да Вас упознам и са оним областима гдје нијесу остварена наша очекивања, а тичу се прије свега испуњавања обавеза великих индустријских и енергетских постројења, везано за прибављане интегрисаних дозвола за рад (тзв. ИППЦ дозвола).
Како је досадашња примјена Закона у пракси показала да је оператерима потребно више времена да испуне све услове потребне за добијање ИППЦ дозволе, Скупштина је 2015. усвојила ново законско рјешење којим је дефинисан крајњи рок за прибављање ИППЦ дозволе, а то је 2018. година.
Од почетка примјене измијењеног Закона, Министарство одрживог развоја и туризма је појачало комуникацију са оператерима постројења која подлијежу обавези прибављања ИППЦ дозволе, попут КАП-а, Жељезаре Никшић и ЕПЦГ. На основу динамичких планова које су оператери ових постројења доставили Министарству, а везано за редосљед корака које намјеравају да предузму како би благовремено прибавили ИППЦ дозволу до 2018. и даље, имајући у виду постојеће стање, постоји бојазан у вези са испуњавањем свих законских услова у технолошком и финансијском смислу.
Ситуацију су додатно отежале и објективне околоности код оператера, а које се тичу промјене власничке структуре, увођења стечајног поступка и сл, што је смањило капацитете планирања нових инвестиционих улагања, модернизацију технологије и санацију постојећих проблема. Ми ћемо интезивно и квалитетно радити на комуникацији и пружати помоћ и подршку оператерима како би покушали да остваримо циљ у року до 2018.
Предлог који је ово Министарство било доставило Скупштини, који је по нама био реалнији, је био 2020. али се амандманским дјеловањем дошло до 2018.
Шта је урађено по питању одрживости и заштите улцињске Солане?
Питање којем смо дали посебан приоритет и којим се посвећено бавимо јесте питање заштите Улцињске Солане. Наиме, након интензивних активности на санацији пумпне инфрастуктуре на Солани и након успостављања система управљања преко Јавног предзећа за националне паркове током 2015. године, можемо констатовати да није било озбиљнијих деградација природних вриједности на овом простору.
У међувремену, отпочета је процедура за проглашење улцињске солане заштићеним подручјем, са акцентом на националну заштиту, како бисмо обезбиједили одрживо управљање овим вриједним екосистемом.
Такође, упутили смо нашем Националном координатору за ИПА подршку, а након обављених консултација са Шефом Јединице за Црну Гору у Генералном директорату за проширење у ЕК, молбу за обезбјеђење експертске подршке за финализацију студије заштите улцињске солане.
Припремамо Бизнис план уз коришћење најбоље европске праксе-Словеније за модел управљања у соланама, у намјери да поред Бизнис плана дођемо до најбољег могућег концепта управљања на националном нивоу.
Функционише и Савјет у оквиру Националних паркова Црне Горе који прати реализацију свих релевантних активности на заштити и валоризацији Солане, а у чијем саставу партиципирају представници 2 невладине организације, локалне управе Улцињ, Агенције за заштиту жИвотне средине и Министарства одрживог развоја и туризма, а предсједава директор Националних паркова.
Покренули смо изузетно важну активност на додатној архитектонској и културној валоризацији Солане, кроз припрему нашег учешћа на овогодишњем Венецијанском бијеналу, на којем ћемо промовисати нови поглед и нови концепт доживљаја улцињске солане и тиме допринијети универзалности наше идеје о њеној заштити и одрзивости. Дакле, кључна ствар у вези са Соланом је обезбиједити да заштита буде одржива.
Читав процес везан за управљање на националном нивоу наставићемо транспарентно да водимо и благовремено информишемо јавност Црне Горе, Европску комисију, као и Европски парламент о свим релевантим информацијама на том путу.
Током 2015. остварен је и до сада највећи напредак у области климатских промјена усвајањем прве Националне Стратегије у области климатских промјена до 2030. и калкулације тзв. „намјераваног националног доприноса“ Црне Горе смањењу ефекта климатских промјена. Подсјетићу да је на Глобалном самиту о климатским промјенама у Паризу у децембру 2015. Црна Гора пријавила намјеравани национални допринос смањењу емисија гасова с ефектом стаклене баште за 30% до 2030. у односу на 1990. као базну годину.
Каква је ситуација у општини Пљевља?
Због ситуације са квалитетом ваздуха у општини Пљевља, јако нам је важно да смо кроз подршку Свјетске здравствене организације урадили додатне анализе утицаја загађења ваздуха на здравље популације и да су прецизно утврђени узроци загађења и дате смјернице за ублажавање њихових посљедица.
Већ током управо завршене сезоне гријања 2015/2016. Влада Црне Горе је обезбиједила €572.000 за примјену мјера за смањење загађења у општини Пљевља, од чега је износ од 417.000 € намијењен за набавку еколошки прихватљивијих горива (брикета и пелета). Даље активности су усмјерене на измијештање постојеће и изградњу нове градске мини-топлане, а као једино трајно рјешење и одрживи модел санације загађења ваздуха видимо топлификацију града која је планирана кроз изградњу ИИ блока ТЕ „Пљевља“.
Заштита природе је изузетно важан сегмент ове области. Шта је урађено до сада?
У том сегменту, велика очекивања имамо од недавно започетог ИПА пројекта „Успостављање еколошке мреже НАТУРА 2000“. У сврху праћења реализације Пројекта, Министарство одрживог развоја и туризма је у мају 2016. формирало Управни Одбор и интердисциплинарни Оперативни тим који ће вршити мониторинг реализације Пројекта и у коме су, поред већег броја представника државних органа, ангажована и 3 професора (др наука) са 3 факултета, и то: Природно-математички факултет Универзитета Црне Горе -Одсјек за биологију, Факултет за прехрамбену технологију и екологију Универзитета Доња Горица и Биотехнички факултет Универзитета Црне Горе.
У питању је процес од изузетне важности са аспекта динамике процеса ЕУ интеграција, али примарно с аспекта богатства и разноликости биодиверзитета који се налази на територији Црне Горе.
Мишљења сам да се пројектом „Успостављање Натура 2000 мреже“ не почиње испочетка на пољу мапирања станишта и врста од значаја за Црну Гору. Наиме, у претходном периоду урађени су бројни пројекти који могу да послуже као добра и квалитетна документациона основа за успостављање НАТУРА 2000 мреже. Уосталом, управо је као резултат бројних процеса реализованих у периоду који је иза нас, повећан проценат заштићене територије са 9% на скоро 13% (1763.62 км2) и тиме премашен циљ из стратешких докумената да 10% копнене територије буде заштићено. Ако се узме у обзир заштита по основу обавеза из преузетих међународних споразума, под заштитом је 237.899 ха или преко 17% заштићене територије.
Шта је пропуштено да се уради?
Користим ову прилику да Вас упознам и са оним областима гдје нијесу остварена наша очекивања, а тичу се прије свега испуњавања обавеза великих индустријских и енергетских постројења, везано за прибављане интегрисаних дозвола за рад (тзв. ИППЦ дозвола).
Како је досадашња примјена Закона у пракси показала да је оператерима потребно више времена да испуне све услове потребне за добијање ИППЦ дозволе, Скупштина је 2015. усвојила ново законско рјешење којим је дефинисан крајњи рок за прибављање ИППЦ дозволе, а то је 2018. година.
Од почетка примјене измијењеног Закона, Министарство одрживог развоја и туризма је појачало комуникацију са оператерима постројења која подлијежу обавези прибављања ИППЦ дозволе, попут КАП-а, Жељезаре Никшић и ЕПЦГ. На основу динамичких планова које су оператери ових постројења доставили Министарству, а везано за редосљед корака које намјеравају да предузму како би благовремено прибавили ИППЦ дозволу до 2018. и даље, имајући у виду постојеће стање, постоји бојазан у вези са испуњавањем свих законских услова у технолошком и финансијском смислу.
Ситуацију су додатно отежале и објективне околоности код оператера, а које се тичу промјене власничке структуре, увођења стечајног поступка и сл, што је смањило капацитете планирања нових инвестиционих улагања, модернизацију технологије и санацију постојећих проблема. Ми ћемо интезивно и квалитетно радити на комуникацији и пружати помоћ и подршку оператерима како би покушали да остваримо циљ у року до 2018.
Предлог који је ово Министарство било доставило Скупштини, који је по нама био реалнији, је био 2020. али се амандманским дјеловањем дошло до 2018.
Шта је урађено по питању одрживости и заштите улцињске Солане?
Питање којем смо дали посебан приоритет и којим се посвећено бавимо јесте питање заштите Улцињске Солане. Наиме, након интензивних активности на санацији пумпне инфрастуктуре на Солани и након успостављања система управљања преко Јавног предзећа за националне паркове током 2015. године, можемо констатовати да није било озбиљнијих деградација природних вриједности на овом простору.
У међувремену, отпочета је процедура за проглашење улцињске солане заштићеним подручјем, са акцентом на националну заштиту, како бисмо обезбиједили одрживо управљање овим вриједним екосистемом.
Такође, упутили смо нашем Националном координатору за ИПА подршку, а након обављених консултација са Шефом Јединице за Црну Гору у Генералном директорату за проширење у ЕК, молбу за обезбјеђење експертске подршке за финализацију студије заштите улцињске солане.
Припремамо Бизнис план уз коришћење најбоље европске праксе-Словеније за модел управљања у соланама, у намјери да поред Бизнис плана дођемо до најбољег могућег концепта управљања на националном нивоу.
Функционише и Савјет у оквиру Националних паркова Црне Горе који прати реализацију свих релевантних активности на заштити и валоризацији Солане, а у чијем саставу партиципирају представници 2 невладине организације, локалне управе Улцињ, Агенције за заштиту жИвотне средине и Министарства одрживог развоја и туризма, а предсједава директор Националних паркова.
Покренули смо изузетно важну активност на додатној архитектонској и културној валоризацији Солане, кроз припрему нашег учешћа на овогодишњем Венецијанском бијеналу, на којем ћемо промовисати нови поглед и нови концепт доживљаја улцињске солане и тиме допринијети универзалности наше идеје о њеној заштити и одрзивости. Дакле, кључна ствар у вези са Соланом је обезбиједити да заштита буде одржива.
Читав процес везан за управљање на националном нивоу наставићемо транспарентно да водимо и благовремено информишемо јавност Црне Горе, Европску комисију, као и Европски парламент о свим релевантим информацијама на том путу.
Везани чланци:
Извјештај о јавној расправи о Нацрту Урбанистичког пројекта за комплекс православног Сабор 28.01.2025.
Конкурс за избор идејног пројекта који ће представљати Црну Гору на XИX међународној изло 21.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?