Одговор министра Гвозденовића Драгану С. Хајдуковићу

Господине Хајдуковићу,

Ваше ново обраћање је наставак популистичког наслањања на атмосферу стереотипних оптужби. Зато ћу, овог пута, много директније коментарисати Ваше појединачне наводе.

Ниједном ријечју нијесам коментарисао то какав сте Ви човјек, нити је то домен мог интересовања, па не знам због чега помињете моје „тобожње квалификације о Вашем карактеру’’. У претходном обраћању препустио сам читаоцима да сами просуде да ли и што се може закључити из Вашег приграбљеног права да било кога, па и мене, прогласите велеиздајником. То није радила ни инквизиција коју Ви помињете. Дакле, Ваша човјечност није била предмет мог интересовања ни коментара, али мотиви који су Вас навели на овакву комуникацију свакако јесу. А они су више него очигледни. Због тога је Ваша иронична сагласност са мојим неизреченим оцјенама о томе какав сте човјек – чиста патетика.

Ни ја, ни моје колеге у Влади не умишљамо да смо најспособнији и набољи. Но, Црна Гора каква ће, послије нас, остати, биће боља него она коју смо затекли. То је наше увјерење, о томе говоре досадашњи резултати, а те резултате је тако вредновала и већина грађана Црне Горе на више претходних парламентарних избора. Претпостављајући да, сходно Вашој уводној подуци, не сумњате у памет наших људи и народа, можемо закључити да су се они опредјелјивали по тим резултатима, како и приличи и како и сами сугеришете. Но, проблем је, очигледно, што Ви и они немате исту оцјену тих резултата. За Вас су наши резултати „суноврат и велеиздаја“ Црне Горе, а за них – нешто супротно. Могуће да је тако драстична разлика проистекла из чињенице да Ви говорите о (Вашим) утисцима и импресијама, занемарујући да се резлултати мјере егзактним показатељима. Но, ти показатељи Вас, бар у контексту у коме водите ову полемику, очигледно не занимају. А не занимају Вас, зато јер су супростављени мотивима Вашег јавног обраћања, о чему сам говорио у претходном допису.

Квалификацију да су страни инвеститори, присутни у Црној Гори ’’ајкуле и криминалци’’, не утемељујете ни на једном једином аргументу. Уочавајући такву паушалност, нерадо се ограђујете реченицом „... не познајем те људе и ни у кога појединачно не могу упријети прстом...“, да бисте онда пребацили тежиште на „проблематичност“ држава из којих њихов капитал долази. По Вама, те државе су „по фанатизму, нетолерантности и непоштовању људских права још у средњем вијеку“. Ако бих занемарио Вашу поновљену склоност да непримјерено судите, питао бих Вас – које државе, по Вама, представљају прихватљив извор капитала, а које не? Наиме, у Црној Гори имамо инвеститоре из више десетина држава. Чак и када сте Ви у питању, не вјерујем да све њих препознајете по „фанатизму, нетолерантности и непоштовању људских права“.

Што се тиче угрожавања националне безбједности, бојим се да нијесам надлежан. Но, ако имате било какву утемељену сумњу те врсте, молим Вас да се, без одлагања, обратите надлежним институцијама, а ја ћу Вас, зависно од аргумената које презентирате, свакако подржати.

Потпуно ми је нејасно зашто сматрате да ће Ваше заговарање социјално-одговорних инвестиција бити убједљивије ако користите енглеску фразу (Социал Респонсибле Инвестинг). Да ли желите оставити утисак да се ради о неком беџу или ордену који неки инвеститори имају, а неке не? Или о некој „листи“ социјално-одговорних инвеститора коју проглашава нека ауторитативна институција, па, ето, Црна Гора неће да изабере инвеститоре са те листе, него се одлучује за ’’ајкуле и криминалце’’?

То је демагогија, господине Хајдуковићу, зато Вам нијесам одговорио на то питање. Ту, заправо, питања и нема. Наметање социјалне одговорности, и код инвестиција и код сваког другог дјеловања, јесте обавеза државе. Она то мора обезбиједити њеним спровођењем, законима и нијиховим провођењем, али и развојем и унапређењем глобалне и индивидуалне свијести о друштвеној одговорности. Примјера ради, друштвено је неодгорворно проглашавати све оне који су дошли да уложе новац у вашу земљу – ајкулама и криминалцима. Но, ми као друштво још увијек немамо ту свијест да такву неодговорност осудимо.

Однос инвеститора према том питању се не мјери Вашим или мојим критеријумима, нити се смије препустити било чијој доброј вољи, већ се мора наметнути. То није лако и, свакако, не може бити задатак само за једног министра и за једно министарство.

Било би идеално када бисте, на једној страни, имали декларисане инвеститоре-ајкуле и криминалце, а на другој оне који су увијек били и који ће гарантовано увијек бити социјално одговорни, а ми – само дођемо и изаберемо. На жалост, није тако. У таквим околностима, ми се боримо за сваки цент страних улагања, али смо спремни и да се одрекнемо и највећих инвестиција, ако бисмо, за њих знали да ће бити друштвено неодговорне. Зато, немојте више популистички угађати онима који су, с правом, из заблуде или из других разлога, незадовољни министром Гвозденовићем и овом влашћу.

Опет, без аргумената и калкулације, говорите о изгубљеним милијардама које би Црној Гори могла донијети „паметно искоришћена обала“. Изволите, изложите та паметна рјешења, а затим, на политичкој сцени, изборите власт, односно инструменте да ту памет и те милијарде материјализујете. Ако не желите да поново покушате тим политичким путем, кажите бар црногорској јавности те идеје, али не на нивоу паушала „боље одговорно, него неодговорно“, јер то личи на теорију „боље млад и богат, него стар и сиромашан“.

Коментарисати Ваше паралеле о инквизицији и Хирошими, са садашњом Црном Гором, било би заиста испод елементарног нивоа полемичке културе, па ћу Вас тога поштедјети. У тој несувислој категорији су и Ваше пошалице и игре ријечима о министру одрживог, односно неодрживог развоја, као и Ваша спремност да ме, у том сегменту, едукујете.

На крају, мишљења сам да било чија референтност, научни и било који други реноме не могу ускратити право на полемику, на указивање на логичку недосљедност и мањак аргумената, а посебно на увредљивост непримјерених теза о „суноврату“ и велеиздаји“ Црне Горе.

Бранимир Гвозденовић