Делегација Владе Црне Горе на В међународној међувјерској конференцији у Приштини

Делегација Владе Црне Горе коју предводи министар за људска и мањинска права др Суад Нумановић учествује на В међународној међувјерској дводневној конференцији која је јуче свечано отворена у Приштини. Овогодишња конференција посвећена је теми улоге жене у промовисању међувјерског дијалога у суочавању са глобалним изазовима и насилним екстремизмом.

Конференцију је отворио предсједник Републике Косово Хашим Тачи, а присутнима се обратила и госпођа Ширин Ебади, позната активисткиња за људска права и добитница Нобелове награде за мир, која је недавно боравила и у Црној Гори у оквиру прве конвенције жена Западног Балкана.

У рандом дијелу конференције, након уводног обраћања премијера Републике Косово Иса Мустафе, и госпође Тавакол Карман, добитнице Нобелове награде за мир у 2011. и прве жене из Јемена која је добитница овакве једне награде, министар Нумановић учествовао је са реномираним међународним представницима/ама на првом панелу који је отворио, на тему преузимања инклузивног приступа у суочавању са глобалним изазовима и насилним екстремизмом.

Министар Нумановић одржао је билатерални састанак са министром за заједнице и повратак Републике Косово, Далибором Јевтићем и његовим сарадницима/ама. Министри су разговарали о питању рјешавања повратка интерно расељених лица на Косово, питању унапређења људских и мањинских права, те важности и неопходности дијалога у рјешавању питања од заједничког интереса.

Другог дана конференције, министар Нумановић сусрешће се министром образовања Републике Косово, са којим ће разговарати о уписној политици црногорских држављана/ки албанске националности који су показали/е заинтересованост за студирањем у Приштини.

Текст министровог обраћања можете прочитати у наставку:

Уважене даме и господо,

Поздрављам Вас у име Владе Црне Горе и у своје лично име. Догађаји усмјерени на промоцију глобалног дијалога у свим сферама друштвеног дјеловања јако су битни и неопходни у савременом добу, а посебно цијеним и ову прилику да разговарамо о тој теми у међувјерском контексту.

Свакако да спектар изазова са којима се суочавају земље у обезбјеђивању помирења у пост-конфликтним временима и зонама у свијету, као и борбом против насилног екстремизма у данашњим модерним друштвима, захтјева размјену мишљења стручне и опште јавности, тражећи примјере најбоље праксе. Дијалог је једини могући превентивни механизам за рјешавање сваког конфликта па и насилног екстремизма.

Најприје желим да нагласим да Црна Гора, ове године, прославља значајан деценијски јубилеј независности и међународног признања. О величини државе и њеног народа, не говори ни простор нити број становника. О величини самосталне Црне Горе нису одлучивали ни километри нити демографски подаци, већ храброст, одлучност, мудрост њених грађана да самостално креирају сопствену државу. Веома смо поносни на чињеницу да допринос Црне Горе регионалној стабилности значајно превазилази њену географску и популациону величину.

Црна Гора је једина земља на простору бивше Југославије која је успјела да избјегне рат и да сачува међувјерски и међунационални склад. Ова чињеница је значајнија ако се има у виду то да је Црна Гора од бивших југословенских република вјерски и национално највише хетерогена. Зато се може рећи да смо у недавном и бурном историјском периоду ми ишли супротним путем, и били позитиван изузетак. Чували смо унутрашњи склад и сузбијали све видове екстремизма, свјесни да без изградње заједништва свих вјера и нација нема ни државе ни грађанске Црне Горе. Ове вриједности смо дијелили са свима којима је требала помоћ, прихватајући избјеглице без обзра на њихов идентитет. То исто је учинила и након сукоба на Косову, отворивши у потпуности своје границе, те су у једном тренутку избјеглице чиниле чак четвртину њеног становништва. Значајан дио тог становништва, одлучио је да остане у Црној Гори, и данас чини највећим дијелом интегративни дио црногорског друштва.

Захваљући позитивним искуствима мултивјерског и мултинационалног склада који у Црној Гори постоји вјековима, могу да кажем да су међунационални и међувјерски дијалог, разумијевање и искрено поштовање основа у борби против сваког насилног екстремизма. Иако све религије проповиједају једну истину, односно теже једностраном уређењу неког друштва, а нације по унутрашњој логици теже стварању националних држава, у Црној Гори се већ вјековима одвија процес у коме све нације и вјерске заједнице траже и проналазе моделе заједничког живота.

Та настојања се преносе и у домен политичког живота и због тога данас на свим нивоима власти и у свим политичким партијама имамо висок степен међувјерског и међунационалног поштовања и склада. На тај начин смо успјели да политички екстремизам мотивисан националним и вјерским идентитетима сведемо на маргине, а насилног екстремизма у Црној Гори готово да и нема.

Зато Црна Гора, иако мала по територији и по броју становника, може бити велики примјер свим вишевјерским и вишенационалним друштвима како да ускладе своје различитости, и како да изграде грађанско друштво. У Црној Гори такав склад је већ нешто што се подразумијева. То смо остварили захваљујући томе што смо кроз историју на власти имали доминантно умјерене и толерантне политичке идеје. Толерантност и умјерност су красили и наше вјерске великодостојнике, а према обичајном праву највећу вриједност у нашем друштву има чојство, односно уважавање и поштовање човјека без обзира на његову вјерску и националну припадност. Традиционалне међувјерске и међунационалне вриједности су постале основа дјеловања наших институција, и то је ритам рада данашње државе Црне Горе.

У формирању ових вриједности и оваквог склада у Црној Гори, бар половина заслуга припада женама, које су раније искључиво у породици, а данас као равноправне са мушкарцима у свим сегментима друштва, дале и дају пресудан допринос у очувању склада између различитих вјера и нација. Жене се у породици, вјерској заједници, у политици и, уопште, у друштву одупиру свим видовима екстремизма.

И вјерске заједнице у Црној Гори о женама промишљају на савременији начин. Вјерске заједнице не врше прититсак на њих да се покоре неким лошим остацима традиције. Зато могу да закључим да су политичка, вјерска и национална умјерност, толерантност, међусобни дијалог и родна равноправност основа за изградњу друштва у коме ће насилни екстремизам бити готово немогућ. Пут до тога није лак, али је једини исправан, и у томе једнаку улогу и одговорност имају сви: држава, вјерске заједнице, политичке партије и грађани.

Ни Црна Гора није поштеђена у потпуности лоших примјера у свом друштву, али сматрамо да смо захваљујући вриједном насљеђу и одговорној политици у протеклих 25 година дошли до тога да, Црна Гора може бити примјер међувјерског и међунационалног склада, не само на Балкану него и у Европи.

Имајући у виду све горе наведено и Црну Гору као државу Западног Балкана, дио Европе и чланицу УН, забрињава растућа пријетња коју представљају страни припадници терористичких организација.

Последња терористичка дешавања у Европи, и страдања невиних људи услед напада манипулатора вјере, као и у другим дјеловима свијета, јасно позивају све државе које баштине демократска начела, да се укључе у спречавање тероризма у борби против насилног екстремизма и подстицања на нетолеранцију по овом основу.

Препознајући тероризам као безбједоносни изазов, Црна Гора је недавно измијенила Кривични законик, којим је инкриминисала све облике учешћа држављана Црне Горе у активностима које носе печат екстремизма у страним земљама И страним оружаним формацијама.

Црна Гора на Западном Балкану препозната као земља гдје су питања људских права високо на агенди њене политике и у том правцу остварује видљиве резултате.

Сложићемо се да је Црна Гора поуздан чинилац стабилности у региону, и на путу европских и евроатлантских интеграција. Прије само пар дана, потписан је Приступни протокол са Сјеверноатлантским савезом. Вјерујемо да ће процес ратификације и приступања Црне Горе Алијанси бити окончан у кратком року. Величина и важност тог историјског и цивилизацијског искорака не умањује свијест о потреби даљег унапређења нашег безбједносног, али и укупног правног и политичког система, које чланство у НАТО-у претпоставља и захтијева. Исто тако и потребу да доприносимо миру и стабилности у региону, и сарадњи са нашим традиционалним пријатељима. Спремност на даље реформе и успостављање пуне владавине права нам је обавеза и у захтјевном процесу преговора о приступању са Европском унијом.

Посебно желим да истакнем да је Црна Гора одговорно посвећена очувању и унапређењу добросусједских односа. Наши сусједи су наши пријатељи. Такву државну стратегију темељимо на најбољој црногорској традицији.

Црна Гора је и потписница многих конвенција и међународних докумената, гдје бих посебно поменуо Резолуцију УН 1325 Жене, мир, безбједност, која ће се имплементирати кроз посебни национални план који је у завршној фази. Овим националним планом Црна Гора ће предузети мјере за обезбјеђивање заштите од свих облика дискриминације, те већег учешћа жена у очувању мира и безбједности, као и мјере за рјешавање конфликата, и изазова садашњег глобалног контекста који укључује пораст насилног екстремизма.

И на крају још једанпут желим да нагласим да је Црна Гора све своје различитости, кроз дијалог и узајамно поштовање, објединила и представила као своје богатство и примјер добре праксе. Црна Гора ће наставити да даље унапређује политику заштите људских права и толеранције, афирмише глобални дијалог и промовише снагу заједничке сарадње у борби против свих облика дискриминације и кршења људских права, укључујући и феномен насилног екстремизма, који је гласна пријетња укупном демократском свијету.

Министарство за људска и мањинска права