Реаговање на наводе њемачке амбасадорке изречене у емисији ‘’Начисто’’ на ТВ Вијести

И поред нашег увјерења да амбасадорка Савезне Републике Њемачке у Црној Гори, њена екселенција Гудрун Елизабет Штајнакер има најбоље намјере према Црној Гори, желимо да укажемо да су њени коментари изречени у емисији ‘’Начисто’’ на Телевизији Вијести, а у вези са заштитом подручја Солане и учешћа Црне Горе на Бијеналу архитектуре у Венецији, очигледно базирани на погрешним полазним претпоставкама и подацима.

Апсолутно је нетачно да је, за заштиту Солане, потребно издвојити 60-70.000 еура, како је то навела амбасадорка Штајнакер. Да је то тако, ово питање би било лако рјешиво. Заштита и очување Солане је озбиљан пројекат са много значајнијим иницијалним трошковима и са потребом да се обезбиједе континуирана пажња и улагања у заштиту природних вриједности ове области. Осим тога, треба знати да су данашње вансеријске вриједности Солане проистекле из привредне активности човјека, односно производње соли, и да само оживљавање те дјелатности може гарантовати дугорочни живот Солане и очување њеног биодиверзитета.

Упрошћеним експликацијама проблема, у какве спада и поменути наступ амбасадорке Штајнакер, црногорска па и међународна јавност се, свјесно или несвјесно, доводи у заблуду, што свакако не може представљати конструктиван допринос рјешењу питања Солане. Но, нећемо улазити у мотиве овако тривијализованог односа према једном крајње комплексном питању. Подсјетићемо само да је Министарство, у неколико наврата, веома детаљно информисало дипломатске представнике држава ЕУ, укључујући и амбасадорку Штајнакер, о предузетим и планираним активностима на санацији Солане и обезбјеђењу њене трајне одрживости. Ангажовање Министарства на овом питању обухвата и оперативна улагања, и (привремену) промјену модалитета управљања подручјем Солане, као и активности на успостављању националне и међународне заштите предметног простора. Осим тога, затражили смо од Делегације ЕУ у Подгорици подршку и помоћ за финализацију Студије заштите, а такође и од њемачког Министарства за економску сарадњу и развој финансијску подршку за рјешавање питања Солане, о чему нијесмо добили повратну информацију.

Озбиљност прилаза проблему демонстриран је и чињеницом да је Солана била у фокусу наступа Црне Горе на овогодишњем Бијеналу архитектуре у Венецији, што, поред осталог, доприноси повећању интересовања и подршке међународне стручне јавности по овом питању. Изложена су четири визионарска пројекта будућности овог подручја. Сваки од њих полази од општих цивилизацијских потреба за очувањем животне средине и за трајном заштитом њених специфичних вриједности. Када је ријеч о ефектима, поменућемо само чињеницу да је један од најреномиранијих свјетских архитектонских часописа ‘’Дезеен’’ овогодишњи павиљон Црне Горе сврстао међу десет најбољих на венецијанској архитектонској смотри. Дакле, говорити о неодговорности Владе и Министарства који, умјесто да простим и једнократним улагањем 60.000 еура “ријеше” проблем Солане, та средства “троше на промоцију у Венецији” је, у најмању руку, непримјерено.

Са зачуђујућом површношћу у односу на чињенице, Амбасадорка у исти негативан контекст ставља и чартер лет за Венецију, иако је Министарство, на конференцији за медије одржаној 16. маја, нагласило да је овај лет финансиран искључиво спонзорским прилозима. Тај лет је био намјењен учесницима конкурса (њих 60 из 17 тимова), репрезентима институција релевантних за проблематику Солане, представницима свих заинтересованих медија у Црној Гори, као и представницима спонзора лета. Коришћење овог спонзорисаног превоза нуђено је и представницима невладиних организација које су активне по овом питању.

Треба поменути и једну занимљивост са Бијенала архитектуре која ће, могуће, бити интересантна и амбасадорки Штајнакер. Наиме, њемачко учешће на овој значајној приредби посвећено је рјешавању питања миграната. Такав формат наступа Њемачке свакако је захтијевао значајна средства. И на овај начин, Њемачка је показала у којој мјери придаје важност овом круцијалном проблему међународне заједнице. У том контексту, нико није поставио питање да ли је, можда, било паметније да су средства која је Њемачка уложила у овакву форму експлицирања проблема миграната, било боље уложити у непосредно рјешавање овог питања.

Ми такво питање не сматрамо умјесним. Ако ни због чега другог, оно због разумијевања да је то питање ствар интерне процјене надлежних органа пријатељске Њемачке. Вјерујемо и да је амбасадорка Штајнакер сагласна са овом констатацијом.