- Влада Црне Горе
Потпредсједник Ивановић учествовао у скупштинској ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потпредсједник Ивановић учествовао у скупштинској расправи о законима о вину и маслинарству
Објављено: 10.06.2016. • 15:28 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Посланици црногорског Парламента данас су расправљали о предлозима измјена и допуна два законска рјешења које је предложило Министартсво пољопривреде и рурланог развоја: Закона о вину и Закона о маслинарству. Ријеч је о предлозима закона који су усклађени са стандардима ЕУ и који дају шансу даљем развоју оба сектора на бази повећања квалитета, а који су у претходној години наишли на неразумијевање тадашње парламентарне већине. Сходно одлуци Владе у скупштинској расправи учествовао је потпредсједник Петар Ивановић.
Предложеним Законом о вину наставља се даље ускладјивање са прописима ЕУ и успостављају међународне норме које ће омогућити контролу производње и контролу квалитета производа. Предлогом Закона о вину уводи се систем ПДО/ПГИ означавања вина. У изради Предлога закона о вину коришћена је ТАИЕX подршка двије експертске мисије. Консултовани су: Национално удружење виноградара и винара ЦГ, Удружење виноградара и винара из Црмнице, Биотехнички факултет, представници винарија и представници релевантних локалних самоуправа. Одржане су три јавне расправе. Предлог закона је позитивно оцијењен од стране Европске комисије.
“Извршили смо анализу утицаја предложених законских рјешења. Сматрамо да ће имати позитиван утицај на све субјекте који се баве производњом грожђа, као и на субјекте који се баве производњом вина од грожђа из црногорског виноградарског подручја” казао је Ивановић и додао: “усвајањем предложеног закона отваамо један нови пут, оригиналан модел развоја сектора, који није могућ у осталим винским земљама. Зашто ово кажем? Зато што прелиминарни резултати научних истраживања генетске структуре аутохтоних црногорских сорти указују да смо древно виноградарско подручје са још неоткривеним и науци непознатим генотиповима, који пружају сасвим нове могућности и аутентичан пут развоја и позиционирања наших вина на међународном тржишту.” У вријеме када усвојен први Закон о вину (2007) само су четири субјекта контролисала квалитет и стављала вино у промет. Није постојала база података о виноградима. Данас су Регистру произвођача грожђа и вина уписана 522 виноградара од којих 73 производе вино ради стављања у промет.
Предложеним измјенама Закона о маслинарству ресорно Министарсво не жели само да се изврши усаглашавање са категоријама које постоје у регулативама ЕУ, већ и да се постигне бољу заштиту потрошача, да подстакне произвођаче да производе што квалитетније маслиново уље и да повећа конкурентност црногорских произвођача, а тиме и могућност извоза. Усвајањем овог закона потрошачи се неће доводити у забуну и имаће јасну слику о томе шта купују и шта добијају за издвојени новац.
“Уколико желимо да се сектор маслинарства уреди, морамо бити свјесни да без измјене закона и подзаконских аката то неће бити могуће. Не можемо тражити од маслинара, нити прописивати законским актима како да гаје и како да беру маслине. Али, можемо и морамо тражити да финални производ задовољава минимум стандарда. Уколико финални производ задовољава прописане стандарде то значи да су гајење и берба били добри” казао је Ивановић и навео да је током претходне двије године интензивно рађено на подизању стандарда и едукацији. У 2015. смо подржали 75 газдинстава или 4 пута више него годину раније. Кроз мјере Агробужета модернизована је производња и једним дијелом уведени стандарди. Ове године настављамо са истим мјерама и уводимо нове. Организовали смо 12 радионица на тему побољшања квалитета, пласмана и заштите географског поријекла. Осим тога, преко 150 маслинара имало је прилику да посјети сајмове маслинара и уљара, два представника удружења завршила су седмодневни курс у Шпанији код Међународниог Савјета за маслину (ИОЦ), а 4 представника удружења постали су чланови Савјетодавног вијећа ИОЦ-а. Ове године настављамо са подршкама студисјким путовањима”, казао је Ивановић.
Према истраживању ИОЦ удио екстра дјевичанског уља у укупној производњи у Црној Гори износи свега 11,1%. Главни разлози су неблаговремена берба и то што се маслине још увијек сакупљају са земље, умјесто да се беру са грана, што доводи до повећања удјела слободних масних киселина (СМК) у маслиновом уљу. Количина осталих прерађевина од плода маслине занемарљива је и произведена углавном за сопствене потребе и на традиционалан начин. Потрошња маслиновог уља у Црној Гори је релативно ниска (0,5 л по глави становника), што је испод нивоа потрошње у ЕУ (4-6 л по глави становника).
Служба за односе са јавношћу
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?