Реаговање на НВО Греен Хоме

Нетачне су и тврдње ове НВО да се Црна Гора усвајањем ове одлуке "удаљава и крши обавезе преузете кроз Споразум о клими заснован на УНЦЦЦ, који је Црна Гора потписала у Паризу у децембру прошле године гдје смо се обавезали да ћемо напуштати постепено коришћење фосилних горива заједно са других 200 земаља". Истраживање нафте и гаса у подморју Црне Горе није директно повезано са коришћењем фосилних горива у Црној Гори, нити са повећањем коришћања фосилних горива, јер Црна Гора не планира да икада изгради постројења петрохемијске индустрије, нити планира изградњу термоелектрана на гас. Дакле, нема директне корелације са активностима истраживања нафте и гаса у подморју Црне Горе са повећањем коришћења фосилних горива 2030. Споразум о клими односи се на укупно смањење емисије гасова стаклене баште, што наравно укључује у великој мјери и смањење коришћења фосилних горива. Важно је напоменути да Црна Гора није једина земља која наставља са истраживањима угљоводоника након преузетих обавеза са самита у Паризу.

Нетачне су и тврдње ове НВО да “посланицима остаје да одлуче да ли ћемо се придружити земљама на Јадрану које се боре против експлоатације угљоводоника” посебно ако се зна да се Јадрану се нафта и гас истражују и производе преко 40 година. Тренутно има преко 1500 истражних и производних платформи. У италијанском дијелу Јадрана је 1358 истражних бушотина, а у хрватском 133. На италијанском дијелу активно је више од 110 производних гасних бушотина и 38 нафтних. У Хрватској производних нафтних платформи нема, а гасних је 18.

У Албанији се истраживања спроводе већ деценијама. Грчка је прошле године расписала тендер за истраживање нафте и гаса на десет блокова који покривају њену цијелу западну обалу, на самом улазу у Јадран. Дакле, земље на Јадрану не само да се не боре против производње угљоводоника, напротив, интензивно и истражују и производе. Коме је циљ да Црна Гора не користи свој ресурс у оваквој регионалној атмосфери?

Није тачан ни навод да Црна Гора избјегава транспозицију европске Директиве о сигурности приобалних нафтних и гасних операција на мору (2013/30/ЕУ), напротив. Црна Гора је наложила будућим концесионарима да се у упстреам индустрији угљоводоника придржавају Директиве о сигурности активности у подморју као да је та Директива у примјени у Црној Гори у вријеме потписивања релевантног уговора о концесији. Поред тога, Црна Гора је прописала да најбољи стандард у индустрији представља минимални стандард за пословање у упстреам индустрији угљоводоника. Такође, Црна Гора је већ извршила дио транспозиције Директиве 2013/30/ЕУ који се односи на заштиту мора од загађења кроз усвјање Закона о одговорности за штету у животној средини. Министарство економије у сарадњи са Управом поморске сигруности је већ израдило нацрт подзаконског акта којим се врши транспозиција релеватих одредби Директиве 2013/30/ЕУ.

На крају, као што су показали примјери земаља окружења, туризам и истраживање и производња угљоводоника иду заједно. Да је тако показује Италија са 110 производних гасних и 38 нафтних бушотина, Хрватска са 18 производних гасних бушотина, Грчка која има постојећу производњу у зони острва Тасос, нафтно поље Принос. Платофрме се налазе на 8 до 18 км од обале, у дијелу у ком је у Грчкој врло развијен туризам. На овом простору, нафтна индустрија и туризам опстају заједно око 30 година.