Предсједник Владе Мило Ђукановић у ПКЦГ: Можемо бити поносни на економске показатеље 2006-2015.

Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић присуствовао је данас састанку Управног одбора Привредне коморе Црне Горе, поводом израде публикације Привредне коморе „Економија Црне Горе 2006-2015. Година“.

Састанак је отворио Предсједник Управног одбора привредне коморе Црне Горе Велимир Мијушковић.

Предсједник Владе је у обраћању захвалио на иницијативи за састанак и доприносу компанија чланица Привредне коморе Црне Горе остваривању укупног економског раста и честитао на изради публикације обједињених индикатора који указују на економски напредак Црне Горе у периоду од обнове независности. Осврнувши се у излагању и на шири међународни контекст и токове у глобалној и европској економији, као и економији Западног Балкана, који значајно утичу и на економска кретања у Црној Гори премијер је истакао да, читајући публикацију Привредне коморе о економији Црне Горе у перидоу 2006-2015, имамо право на задовољство, будући да је у посматраном периоду просјечан годишњи реални раст наше економије био 3,2%. Нагласио је да је задовољство утолико веће имајући у виду да су осам од протеклих десет година биле године економске кризе. Предсједник Владе је навео да је тај темпо раста допринио конвергенцији црногорског БДП пер цапита са европским, будући да је Црна Гора 2006. године била на нвиоу од 30%, а 2015. године на нивоу између 41 и 42% просјека развијености ЕУ, мјерено БДП пер цапита по паритету куповне моћи. Такође је истакао да су у десет година од обнове независности, повећани запосленост, плате и пензије. „Наведено је остварено захваљујући реализацији прироитета државне политике, који показују да је „визија независности била здрава и реална“. Данас се, говорећи о остварењу те визије, Црна Гора налази у фази ратификације Протокола о приступању НАТО“ – истакао је премијер.

Предсједник Владе је такође истакао да добар дио објашњења за економски раст у поматраној деценији представља прилив страних директних инвестиција, с обзиром да је у наведеном периоду нето прилив СДИ био преко 5,4 милиона еура или између 18 и 19% БДП просјечно годишње.

„Прилив СДИ је истовремено и показатељ да међународна инвестициона јавност има повјерење у црногорску економију и реформе које треба да обезбиједе даљи прилив капитала“ - истакао је премијер. Додао је да ће то остати главна преокупација Владе рекавши да смо далеко од онога што желимо да будемо када је ријеч о развоју. Такође је апострофирао да није задовољан постојећим темпом економског раста, те да је циљ Владе динамизирање економског раста, односно остварење реалне стопе раста БДП између 4-5%. Предсједник Владе је прецизирао да тако амбициозан циљ темељимо на три основа: напретку на плану хармонизације законодавства са ЕУ и НАТО; очувању конкурентности пореског система, без даљег повећања пореза уз истовремено очување стабилности јавних финансија водећи рачуна да се текућа потрошња више не финансира из задужења; и реализацији развојних пројеката у туризму, енергетици, саобраћају, који значајно утичу на економски раст.

Премијер је указао и на два изазова у вођењу економске политике у наредном периоду: очување макроекономске стабилности због раста буџетског дефицита и јавног дуга.

„То, међутим, спада у изазове са којима се суочавају све земље у развоју“ – нагласио је предсједик Владе и додао да Црној Гори треба инфраструктура да бисмо се даљи развијали и савладавали развојну заосталост у односу на ЕУ. Оцијенио је да зато задуживање које је усмјерено у развој има праву намјену, и изразио је увјерење да Црна Гора може уредно сервисирати свој јавни дуг. У том контексту је истакао и значај подршке ЕУ кроз Берлински процес у инфраструктурном повезивању региона. У очувању укупне макроекономске стабилности, премијер очекује већу улогу банкарског сектора односно бољу корелацију банкарског система и државне политике. Други изазов за црногорску економију у наредном еприоду, како је истакао Премијер, је јачање глобалне конкурентности наше економије. Један од важних одговора у том правцу су сттруктурне реформе, које ће, између осталог, државну управу и локалну самоуправу учинити ефикаснијим сервисом привреди и грађанима.

Представници УО Привредне коморе Црне Горе, су у излагањима на састанку, уз истицање значаја досадашњег унапређења пословног амбијента за резултате у пословању компанија које представљају, навели да тај процес треба наставити. Истакли су потешкоће са којима се суочавају у пословању, попут проблема неформалне економије односно нелојалне конкуренције, неусаглашености образовног система са потребама тржишта рада, потешкоћама у примјени Закона о јавним набавкама, отежаном наплатом потраживања и потребом веће укључености представника удружења привредника у радне групе за припрему прописа.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ