Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Интервју министра економије Владимира Каварића за специјално издање магазина Дипломацy&Цоммерце

Објављено: 13.07.2016. • 15:03 Аутор: Министарство економије
1. У оквиру Берлинског процеса је овог мјесеца у Паризу одржан Самит Париз – Балкан. У том смислу, како бисте оцијенили економску сарадњу земаља балканског региона?

Повезивање држава Западног Балкана прво међу собом, а затим и са Европском унијом има превасходно своје јаке политичке и економске разлоге, али је основни разлог неопходности повезивања реалан физички и инфраструктурни недостатак који не дозвољава праву повезаност. Идеја повезивања земаља Западног Балкана отпочела је 2014. године састанком у Берлину, а наставила се у Бечу 2015. и Паризу ове године. Похвално је да су све земље региона препознале значај овог процеса и у том смислу узимају активно учешће у предлагању конкретних пројеката којом ће се остварити инфраструктурна повезаност. Добра саобраћајна повезаност је кључна за пласман свих роба и услуга које се производе или ће се производити у Црној Гори, док је добра енергетска повезаност неопходна како за будуће инвестиције у енергетски сектор, тако и за слободан проток енергије кроз Црну Гору, од које Црна Гора има јасне финансијске и стратешке добробити. Трансбалкански коридор је први пројекат одобрен у Бечу који се потписивањем уговора операционализује и сматрам да је Црна Гора овим пројектом показала озбиљност и посвећеност једном процесу какав је Берлински.

2. Недавно је у Ластви Грбаљској потписан Финансијски уговор за изградњу Трансбалканског електро-енергетског коридора, управо као резултат Западнобалканске берлинске иницијативе. Шта то значи за црногорску економију и енергетику уопште?

Трансбалкански електро-енергетски коридор, односно преносна мрежа која ће Црну Гору повезати са Србијом, а након тога са Босном и Херцеговином, је пројекат од гигантског значаја за енергетику и цјелокупну економију Црне Горе. Поред тога, он има и свој регионални, али и европски значај, с обзиром на то да подразумијева јачање црногорске инфраструктуре везане на подморски кабал са Италијом и изградњу далековода између Црне Горе и Србије. На тај начин се Црна Гора ставља у средиште енергетских токова овог дијела свијета, али и у потпуности мијења визура свих осталих сусједних земаља, с обзиром на отварање могућноси повезивања са Западном Европом, управо преко Црне Горе. Јер, пројекат изградње подморског кабла са Италијом има своју пуну снагу и сврсисходност једино реализацијом овог пројекта. Његова укупна вриједност је 127 милиона еура. Црногорски електропренос (ЦГЕС) је уз помоћ Владе Црне Горе обезбиједио кредитна средства од стране ЕБРД-а и њемачке развојне банке КфW, а уговор који је недавно потписан представља кофинансирање тих кредитних средстава из донације у износу од 25 милиона еура. Ово је први пројекат одобрен у Бечу, а који је инициран кроз берлински процес утемељен управо на идеји интегрисања Западног Балкана. 

3. Још један пројекат који је добио продршку од ЕУ кроз Западнобалкански инвестициони окрив је и пројекат Јадранско-јонског гасовода. Докле се стигло са тим пројектом?

На министарском састанку који је недавно одржан у Црној Гори са представницима из Хрватске, Босне и Херцеговине и Албаније договорено је да се најскоријој будућности формира Оперативно тијело за развој Јадранско-јонског гасовода са сталним сједиштем у Црној Гори. Задовољан сам што ИАП пројекат добија нову регионалну и генералну динамику јер је на састанку прецизно договорено да организујемо јединицу за пројектни менаџмен чији би секретаријат био у Црној Гори, а која би се састојала од представника министарстава и оператора преносних система за гас Хрватске, Албаније, Црне Горе и БиХ.
Подсјетићу да је, у оквиру 10-ог позива Западнобалканског инвестиционог оквира Министарство економије добило грант у износу од 550.000€ за израду Мастер плана гасификације Црне Горе. Мастер план ће представити пресјек стања када је у питању тржиште гаса у Црној Гори, као и институционалне мјере које је потребно спровести на нивоу министарства и регулатора задужених за ову област. Познато је да је приступ гасу као једном од најјефитнијих и еколошки најчистијих енергената свакако да ће допринијети Црној Гори као атрактивној инвестиционој дестинацији, али и квалитету живота наших грађана.

4. У којој фази је сада пројекат истраживања нафте и гаса у црногорском подморју?

Посљедњи корак када је овај пројекат у питању направила је Скупштина Црне Горе усвајањем предлога уговора за истраживање нафте и гаса у црногорском подморју, чиме је дала сагласност да конзорцијум италијанске Ени и руског Новатека добије концесије за истраживање нафте и гаса. Тиме је дато зелено свјетло да уговор са италијанско-рускимн конзорцијумом могу да се потпишу, након чега фирме којима су дате концесије могу отпочети истражне радње на четири додијељена блока. Такође, Влада је недавно прихватила предлоге уговора за два истражна блока са грчком компанијом Енергеан Оил&Гас и оно што слиједи је иста парламентарна процедура коју је прошао италијанско-руски конзорцијум. Важно је рећи да ће Црна Гора, уколико нафта буде пронађена, имати значајне користи, а да ће то бити тако гарантују закони. Тако је Законом о угљоводоницима предвиђено оснивање Фонда за угљоводонике у који ће се сливати дио новца који држава приходује од пореза по основу добити компанија. Од укупног прихода, Фонду ће припадати 85 одсто, а државном буџету 15 одсто. Затим, Закон о опрезивању упстреам индустрије угљоводоника прецизира да 54% пореза на добит који произилаизе из упстреам операција и повезане имовине (постројења) и 9% на дивиденде, капиталне добитке иде држави. Приходи и капиталне добити од пореза наплаћеног од упстреам операција и повезане имовине су приходи Државе Црне Горе. Такође је значајно напоменути да ће све истражне радње бити у складу са највишим еколошким стандардима и ни на који начин неће нарушити слику Црне Горе као еколошке државе, али и атрактивне туристичке дестинације.

5. У којим областима нема довољно инвестиција и шта влада чини да их подстакне?

Влада Црне горе више од деценију ради на стварању климе која погодује инвеститорима, почев од пореске политике, до свеобухватног законског оквира који уређује заштиту права власништва и слободу трговине и кретања капитала. Што се тиче сектора за улагања, туризам, енергетика, саобраћај и пољопривреда издвајају се као конкурентне, а ту су и индустрије у настајању, као што је ИТ сектор. Влада Црне Горе кроз разне пројекте - као што су бизнис зоне и директни подстицаји за инвестиције, ствара конкурентан бизнис амбијент. Пројекат бизнис зона спроводи се од 2012. године, а у овом тренутку је у Црној Гори девет бизнис зона од локланог интереса отворено за улагања. Подсјетићу да је бизнис зона посебан ентитет у оквиру локалне самоуправе, који је дијелом или у потпуности инфраструктурно опремљен, а гдје су потенцијалним инвеститорима омогућене пореске и административне олакшице на државном и на нивоу локалне самоуправе. Такође, Министарство економије ће до краја ове године кренути у формирање бизнис зона од стратешког интереса, чиме ће се створити још један механизам привлачења великих и стратешки значајних инвеститора за даљи економски развој државе. У свему томе је важно подјсетити да страни инвеститори у Црној Гори имају национални третман, тј. да могу улагати под истим условима под којима то раде и домаћи инвеститори. Поред Уредбе о бизнис зонама, ту је и Уредба о подстицању директних инвестиција која има за циљ креирање повољнијег пословног амбијента, а који ће, прије свега, омогућити отварање нових радних мјеста. Средства за подстицање инвестиција се додјељују на основу јавног огласа и то за инвестиционе пројекте чија је минимална вриједност улагања 500.000 еура и којима се обезбјеђује отварање најмање 20 нових радних мјеста у року од три године, од дана закључивања уговора о коришћењу средстава. Корисник средстава такође може бити домаћи или страни инвеститор ако оснује привредни субјекат у Црној Гори.

6. Црна Гора је, попут многих европских држава, кренула у процес брендирања. Шта вас све очекује на том путу?

Уважавајући глобалне тенденције, Влада Црне Горе је кренула у процес националног брендирања, коме у значајној мјери доприносе успјешни процеси приступања ЕУ и НАТО-у. С обзиром на све вриједности које Црна Гора посједује, сматрамо да је процес брендирања државе један од начина да објединимо сву квалитетну понуду земље и тако валоризујемо вриједности које она посједује, изградимо имиџ, а све у циљу повећања нивоа видљивости и препознатљивости Црне Горе у свијету. На тај начин повећавамо конкурентност наше укупне привреде на иностраним тржиштима. Први корак у том процесу, који смо већ направили, јесте одабир графичког рјешења знака националног бренда Црне Горе, односно жига. Циљ је да жиг буде на што већем броју црногорских производа, који су препознати по квалитету, али и успјешних спортских клубова, компанија и сл. На тај начин ће се код иностране јавности изазвати асоцијације на државу Црну Гору, што би у крајњем резултирало многобројним бенефитима, како економским, тако и друштвеним, социјалним и политичким.


Оригинални интервју, као и комплетно издање на енглеском језику, можете погледати овдје: хттпс://иссуу.цом/цолорпрессгроуп/доцс/монтенегро_2016_wеб 

Везани чланци:

Извјештај о спроведеној јавној расправи - Закон о измјенама и допунама Закона о услугама 30.12.2024.
Gjeloshaj: Одговорним политикама штитимо грађане од инфлације 27.12.2024.
Завршена друга Обука о корпоративном управљању 20.12.2024.
ИЗВЈЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ КОНСУЛТОВАЊУ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ЈАВНОСТИ 20.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?