- Влада Црне Горе
Говор главнг политичког савјетника премијера ЦГ Ми...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Говор главнг политичког савјетника премијера ЦГ Милана Роћена на Академији поводом Дана државности, 75. година Тринаестојулског устанка и 75. година Дурмиторске партизанске републике
Објављено: 13.07.2016. • 19:27 Аутор: Служба за односе с јавношћу
МИЛАН РОЋЕН,
ГЛАВНИ ПОЛИТИЧКИ САВЈЕТНИК ПРЕМИЈЕРА ЦРНЕ ГОРЕ:
(Говор на Академији поводом Дана државности, 75. година Тринаестојулског устанка и 75. година Дурмиторске партизанске републике, Жабљак, 13.07.2016.)
Поштовани грађани Жабљака и Црне Горе,
Поштовани чланови СУБНОР-а и антифашиста,
Драги гости,
Другарице и другови,
Даме и господо,
Руководство СУБНОР-а и антифашиста, и руководство Црне Горе учинили су ми посебну част да вас данас најсрдачније поздравим овдје на Жабљаку, и да вам честитам Дан државности, и велики јубилеј – 75-годишњицу Тринаестојулског устанка и Дурмиторске партизанске републике. У овој години црногорских јубилеја – деценија од обнове независности и хиљаду година државности – још један јубилеј за понос држави и нацији.
„Ми данас славимо Тринаести јул као дан борбе и побједе нашег оружја. То није само празник нашег покољења. Тринаести јул остаће празник будућих покољења и колико даље будемо одмицали, значај и величина овог датума све ће више расти.“ Овако је „Побједа“ пророчански писала јула 1945. године. У овом кратком цитату садржана је есенција тог нашег слободарског подвига. Ријетки су догађаји чије значење кроз вријеме које се све више удаљава бива све упечатљивије, важније и актуелније. Народи који имају велике датуме и велика дјела, узимају их за вододјелнице, што их чини бесмртним. То су стожерне тачке које остају у националном и државном бићу, и бивају тежиште свеколике њихове историје. Путоказ свевремене визије који води само напријед... Французи имају пад Бастиље; Американци Дан независности; Италијани Дан уједињења; Руси Дан побједе... За Црну Гору то је Тринаести јул 1941. Прва права побуна против фашизма у поробљеној Европи. Историјски догађај који је отворио нову наду човјечанству усред највеће фашистичке пријетње. О њему су извијестили и Лондон и Њујорк и Москва... Тринаести јул је фасцинирао једног Жан-Пола Сартра, и задивио Митерана. Најзначајнији догађај у Другом свјетском рату, рекао је тај француски предсједник. А 65 година касније, кад смо на референдуму оловком, мирним и демократским путем обновили своју државу, један амерички предсједнички кандидат, сенатор Џон Мекејн, рекао је да је то можда и највећи демократски пројекат у Европи након завршетка Хладног рата. Тај Тринаести јул 1941. изњедрио је 21. мај 2006. Кроз њега је проговорила Црна Гора нестала на Мојковцу 1916. Он је дао пуни смисао црногорским великим бојевима на Крусима и Вучјем Долу. Он је подсјетио на Тринаести јул 1878. кад су велике силе на Берлинском конгресу потврдиле независност и међународно признање тадашњој Црној Гори. Тринаести јул 1941. је послужио као узор и другим југословенским и европским народима. У прогласу ЦК КПЈ народима Југославије приликом обраћања Србима, писало је: „На устанак српски народе! Угледај се на Црногорце“...
Управо због идеја и вриједности које промовише и чува – слободарства и антифашизма – значај Тринаестог јула не само да не блиједи, него постаје све сјајнији. Његова трајност произилази из чињенице да је то била одбрана не само националних, већ и универзалних цивилизацијских вриједности. Оних вриједности на којима данас почива савремени демократски свијет. О његовом значају ријечи дивљења и уважавања изрекао је Тито приликом прославе на Цетињу 1946. године. Он је издвојио црногрски устанак од свих других на простору Југославије: „Тринаестог јула исписана је најљепша страница у хисторији црногорског народа. Тога дана црногорски народ вјеран својим славним традицијама борбености, слободољубивости и правде, узео је оружје у руке да се одупре окупаторима. У Црној Гори је Тринаестог јула букнуо свеопшти народни устанак. По томе се разликује устанак у Црној Гори од развитка борбе у осталим крајевима.“
Интересантно је и свједочење друге стране, оних против којих је устао црногорски народ. Италијански министар иностраних послова гроф Ћано пише у свом дневнику 14. јула 1941: „...У Црној Гори је стање веома лоше. Пријестолница је изолована, а устаници су блокирали све путеве. Послали смо снаге из Албаније.“ Неколико дана касније, опет: „...На дјелу је рат између Италије и Црне Горе! Надам се да ће наши војници на вријеме стићи како бисмо ово ријешили, а да не затражимо интервенцију Нијемаца“. Крајем јула пише и ово: „У Црној Гори је и даље стање веома лоше. Устанак расте и придружују му се и Срби и Хрвати, а наше дивизије не успијевају их одбити с одлучним исходом. Све ово је гротесктно, али чини да се замислимо“. И Владимир Дедијер је у свом дневнику овјековјечио Тринаестојулски устанак. У Београду је под датумом 18. јули 1941. записао: „Данас смо Лола Рибар и ја издали ванредни број „Радио прегледа“ у част Црногораца који су се дигли на оружје. Стигла је вест да је скоро читава Црна Гора слободна“.
Црногорски устанак је пресудно утицао да југословенско војно и политичко руководство промијени своју стратегију и да се умјесто извођења појединачних диверзантских акција пређе на масован отпор окупатору широм Југославије.
Његова величина је и у томе што се за готово било које мјесто у Црној Гори може рећи да баш оно заслужује да буде домаћин обиљежавања једног оваког јубилеја. Као што се то с пуним правом и поштовањем може рећи за Жабљак, и за Дурмиторски крај. Није случајно што се црногорско витештво и слободарство, и црногорско уздизање и постојаност увијек везују за Ловћен и Дурмитор. И што данас уз 75-годишњицу устанка обиљежавамо и јубилеј Дурмиторске партизанске републике. Дурмиторци су уствари увијек били тамо гдје се ствара историја. Међу девет чланова Покрајинског комитета КПЈ који су у Стијени Пиперској 08. јуна 1941. године донијели одлуку о дизању устанка био је и наш Радоје Дакић из Мале Црне Горе. Не може никако бити историјска случајност да Тито овдје борави и уочи Другог свјетског рата, и током његовог трајања, као и велики број истакнутих личности које свака на свој начин персонификују Народноослободилачку борбу. Желим да подсјетим на још једну историјску занимљивост, која има везу с нашим временом. Недалеко одавде, на Црном језеру, 21. маја 1942. године одржано је војно-политичко савјетовање под Титовим вођством на којем је донесена одлука о наступању према Западној Босни. То понављање датума у црногорској историји свједочи најбоље о њеном динамизму. Добро је неко написао да је Црна Гора прва у Европи по производњи историје по квадратном метру, можда одмах послије Ватикана. Овдје је на слободној територији од октобра 1941. до јуна 1942. постојала Дурмиторска партизанска република која је била својеврсна лабораторија за настанак нове револуционарне власти, која је касније створена кроз Народноослободилачку борбу. Власти која је вратила државност Црној Гори и национални понос Црногорцима, и учинила је једном од шест равноправних југословенских република. Стварању Дурмиторске партизанске републике претходиле су бројне организоване акције о чему је своје свједочанство оставио један од најистакнутијих људи овога краја Мијушко Шибалић. Остало је записано и запамћено како се у школи у Вирку људски поступало према заробљеним Италијанима, и пружена љекарска њега једином од њих који је био повријеђен приликом заузимања Жабљака.
Колико год се наводило података, оцјена и карактеристика о црногорском устанку, о НОБ, о улози Црне Горе и њених грађана свих националности у тој непоновљивој историјској епопеји, не може се претјерати. Историчари су израчунали да је за десетак дана тог јула 1941. ослобођена територија Црне Горе на којој је живјело више од половине њених становника; да су двије италијанске дивизије морале бити повучене са источног фронта, ради борби у Црној Гори; да је онеспособљено око пет хиљада непријатељских војника, од којих је 730 погинуло, 1200 рањено, док су остали заробљени... У исто вријеме, смртно су страдала 72 устаника, а рањено 53. Био је то увод у вишегодишњу борбу црногорских и југословенских антифашиста за слободу Црне Горе и Југославије. У тој борби страдало је 10% нашег укупног становништва. Добро се зна, али сваку прилику треба искористити да се понови – да је Црна Гора била прави расадник НОБ и Револуције. Приликом формирања Главне оперативне групе Врховног штаба јуна 1942., која је извршила чувени марш у Западну Босну, више од половине њеног састава били су Црногорци. Од 26 пролетерских батаљона, 14 је било из Црне Горе. Од 27 команданата дивизија, 10 су били Црногорци. Они су заузимали готово половину од свих руководећих дужности у току НОБ. Међу члановима Врховног штаба било је више од једне трећине Црногораца, а међу народним херојима готово једна трећина. Након рата, 36% од укупног броја генерала Војске Југославије, били су Црногорци. При том треба имати у виду да је становништво Црне Горе у укупној популацији Југославије чинило око 2%. Црногорске јединице су учествовале у ослобађању Србије, Косова и Метохије, БиХ, Хрватске и Словеније. Ниједан рат до тада није дао толико знаменитих људи, хероја, истакнутих личности свих профила из Црне Горе, који су уживали огромни углед широм Југославије, и изван њених граница. Који су пронијели њену славу широм свијета...
Даме и господо,
Прича о Тринаестом јулу се наставља и дописује. Она је свевремена. Његове суштинске вриједности и поруке су непролазне. Величањем Тринаестог јула 1941. ми заправо говоримо о садашњости. Говоримо о будућности. Јер, антифашизам је историјска осовина вјечности Црне Горе. Зар тероризам у данашње вријеме, у виду вјерског фанатизма, дјеловањем Даеша, и кроз све друге форме није пошаст нашега доба, као што је фашизам био тада. Потребна је одлучност, свијест и енергија покољења које је извело Тринаестојулски устанак да дамо свој пуни допринос у тражењу одговора на савремене изазове. Данас нам је много лакше, јер имамо своју државу. Имамо своје институције, развијену сарадњу са сусједима, са другим државама у Европи и свијету. Интеграције у НАТО и ЕУ смо изабрали као окосницу наше спољне политике. Увјерени смо да је за једну малу, балканску земљу, то једини логичан избор. И да није сметња за осавремењавање традиционалних пријатељстава. Ми смо изабрали пут који води одрживој и дугорочној стабилности, безбједности и просперитету. Управо су таква партнерства донијела седам деценија мира Европи, што је најдужи период без ратних разарања. Црна Гора је данас поуздан партнер и актер у свим међународним регионалним и ширим оквирима. Процес приступања Црне Горе ЕУ је у зрелој фази, и већ можемо осјетити његове ефекте. Срећни смо што ће данашње и генерације које долазе баштинити тековине 13. јула на којима су ударени темељи уједињене Европе. Без обзира на све савремене изазове, ми вјерујемо да ће Европа наћи праве одговоре, и да данашње генерације неће дозволити да се олако угрози све оно што је грађено деценијама. За нас је најважније да је Црна Гора данас за столом са онима који доносе одлуке о будућности Европе и демократског свијета. На најбољи могући начин то се видјело на недавно одржаном Самиту НАТО у Варшави.
У години јубилеја када славимо десетогодишњицу независности можемо бити поносни што смо на миран, демократски начин обновили државност. И што смо у ратном вртлогу 90-тих избјегли крваве сценарије, каквих је препуна историја ових простора. Јубилеји су увијек прилика да се подвуче црта, и сумирају резултати у периоду на који се односе. Ми се с разлогом можемо дичити оним што је Црна Гора остварила током протекле деценије. Утолико прије што тај пут није нимало лак. Скоро чланство у НАТО, као и успјешан преговарачки процес са ЕУ, мотивише нас да с још већим еланом наставимо даље с реформама. Све што радимо, радимо и за будуће генерације како бисмо изградили модерно друштво на основама постављеним прије 138 година кад је Црна Гора призната као 27. суверена држава на свијету, трајно утемељеним обновом црногорског имена и националног достојанства Тринаестојулским устанком прије 75 година. Управо то су аутентични изрази црногорског државног и националног бића који могу бити гаранција његове вјечности и у условима свеопште глобализације и нових технологија које бришу не само географске границе, већ стално помјерају границе људског ума. Јасни историјски хоризонти и трајне вриједности на којима се напајамо и које морамо његовати и промовисати, гаранција су да и у тим условима, и у новим временима обезбиједимо своје сигурно мјесто које нам је одувијек резервисано у породици европских народа и држава.
Хвала СУБНОР-у што је својом далековидом политиком зановио и раширио фронт антифашизма и тако трајно допринио очувању и промоцији тековина Тринаестог јула.
Дубоки поклон пред сјенима свих који су своје животе положили за велике идеале у рату, и за њихово остварење у миру.
Хвала вам на пажњи!
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?