Регуларизација неформалних објеката – Побједа интервју

Први акциони план усвојен је средином 2011, други средином 2015. године, док је приједлог закона упућен Скупштини 2012. године, тј. четири године прије расписивања парламентарних избора. Дакле, не стоји примједба да је тема регуларизације неформалних објеката актуелизована уочи избора рекао је Побједи в.д. директора Директората за развој становања у Министарству одржјвог развоја и туризма Марко Чановић.

Он додаје како питање шта се пуне четири године дешавало са законом у Скупштини не треба постављати том
Владином ресору.

-Министарство је надлежно за вођење политике у области уређења простора и дужно је да обавља те послове, без обзира на предстојеће изборе или на нечије политичке интересе. Ако је нечији политички интерес да се одложи доношење закона за још годину односно послије избора, то није проблем овог органа каже Чановић.
Амандмани

Влада је надавно усвојила амандмане на приједлог закона о легализацији неформалних објеката, а о њима ће расправљати и посланици. Чановић објашњава како је у јавности погрешно интерпретиран дио који се односи на објекте који су подигнути у заштићеним подручјима.

-Није реално очекивати да се сви објекти саграђени у заштићеним зонама одмах сруше. Нама је потребан закон који је реалан, а не идеална пројекција за сакупљање политичких поена. Кључно је што ће се предложеним измјенама сви неформални објекти евидентирати и укључити у систем, односно да ће се најзад елиминисати статус qуо који не одговара ни држави, ни јединицама локалне самоуправе, ни грађанима каже Чановић. Амандманом је предложено другачије рјешење које јесте привремено, али по нашем мишљењу на прихватљивији начин третира статус ових објеката у односу на прописану процедуру. Наиме, неформални објекти изграђени у заштићеним зонама добијају статус привремених неформалних објеката, који ће егзистирати у простору, плаћати годишње накнаде за коришћење простора, до привођења простора намјени, односно доношења планског документа. Предложено рјешење у ствари представља прелазну фазу од које ће сви имати бенефите, јер ће се средства наплаћена од накнада за коришћење простора улагати у израду планске документације и за изградњу потребне инфраструктуре.

Он објашњава како су амандмани били неопходни и због тога што је у међувремену донесен сет нових закона о уређењу простора и изградњи објеката, државном премјеру и катастру, порезу на непокретности па је приједлог закона требало ускладити са њима.

-С обзиром на значај и утицај који ће закон имати на огроман дио популације, Министарство је било у сталној комуникацији са представницима надлежних државних органа, правосудним органима и посланичким клубовима ради побољшања овог законског текста. Тај процес је резултирао израдом амандмана, с тим да они не мијењају дух закона, већ појашњавају и прецизирају одређене области и дају му додатни квалитет каже Чановић. У складу са новинама, промијењен је и назив закона, па је умјесто легализација уведен термин регуларизација.

-С обзиром на то да није ријеч о пукој легализацији објеката, ова измјена је природна истиче Чановић.

Једна од значајних измјена текста закона односи се на дефинисање намјене средстава које ће се прикупити легализацијом ,,дивљих" објеката.

-Новац прикупљен легализацијом користиће се за унапређење подручја мјесне заједнице на коме се налазе неформални објекти. Такође, предложено је да сав приход наплаћен од накнаде за легализацију припадне локалнима управама. Ово због тога што ће у случају уклањања објеката општине бити обавезне да обезбиједе алтернативни смјештај за власнике тих објеката каже Чановић. Предложено је одлагање примјене закона до 1. марта 2017. године. Д.Ш.

Од комуналија ће приходовати више стотина милиона еура.
Процјењује се да ће само од наплате комуналних накнада, приход јединица локалне самоуправе бити више стотина милиона еура. Такође, ови објекти ће увођењем у катастар непокретности постати обвезници пореза на непокретност, што ће додатно допринијети годишњем увећању прихода и до више десетина милиона еура. Осим тога, доћи ће до повећања вриједности самих објеката који уђу у овај процес, као и земљишта у околини, око 30 до 40 одсто каже Марко Чановић.

Узурпирано 4.357.996 квадратних метара земљишта.