Едукативна кампања за очување шкољки прстаца

У циљу очувања природне камените обале, која је посљедњих година угрожена масовним и несавјесним сакупљањем шкољки прстаца (Литхопхага литхопхага), Министарство пољопривреде и руралног развоја у сарадњи са Институтом за биологију мора из Котора, покреће интензивнију едукацију јавности о значају заштите камените обале црногорског приморја. Главни циљ ове иницијативе је потреба да се што више људи упозна са штетом која се чини сакупљањем прстаца и подигне свијест, да се зарад сезонске зараде, угрожава опстанак једног важног ресурса, а заједно са њим уништава и станиште, које је уједно и станиште великог броја других организама.

На проблем уништавања камените обале већ годинама уназад указују стручњаци из Института за биологију мора. Ријеч је о илегалном сакупљању прстаца, због чега се ремети цјелокупно станиште и долази до великих поремећаја на морском дну, тако да сада имамо велики део стјеновите обале који је потпуно оголио, без алги и било којих других организама, упозоравају из Института за биологију мора.

Прстаци су дугуљасте шкољке, смеђе боје, које обликом подсјећају на прст, те им отуда потиче народни назив. Живе у стијенама, а простор за живот стварају тако што испуштају мале количине хлороводоничне киселине, а да би достигли дужину од 5 цм потребно им је између 10 и 30 година.

Са друге стране прстаци се сакупљају разбијањем стијена у којима живе, уз помоћ алата као што су: чекић, длијето, пинцета. Разбијањем стијене ремети се природна равнотежа станишта, које насељавају и друге многобројне врсте и за коју су биле потребни вјекови да се успостави.

Интересантан је податак да је за једну ресторанску порцију прстаца мора уништити око 1 м2 стијене, те да је на таквом локалитету потребно више од 20 година да би се вратило у првобитно стање.

Управо из ових разлога заштите камените обале, Законом о морском рибарству и марикултури у потпуности је забрањен улов и стављање у промет на територији Црне Горе, као и извоз прстаца. Такође је казнена политика по овом питању јако ригорозна и предвиђене су новчане казне у распону од 500 до 20.000 еура за правна лица, односно 250 до 1000 еура за физичка лица.

Интензивирањем љетње туристичке сезоне, проблем сакупљања прстаца и штете која се чини на овај начин постаје израженији. У појединим угоститељским објектима дуж црногорске обале прстаци се могу наћи у понуди. Зато је од неизмјерног значаја да се схвати колико се штете чини каменитом станишту, због гастрономских прохтјева. Такође је битан и задравствени аспект људи који конумирају ове шкољке. Узимајући у обзир да се прстаци стављају на тржише у потпуности на илегалан начин, односно да нису прошли санитарну контролу, те на тај начин могу проузроковати различите врсте здрваствених тегоба, почев од оних стомачних па надаље.

Зато Министарство пољопривреде позива јавност да доприносе очувању животне средине и спречавању нелегалних активности везаних, на начин да се инспекцији за морско рибарство пријаве активности везане за сакупљање или стављање на тржите прстаца у Црној Гори.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја