Потпредсједник Владе Милорад Вујовић састао се са делегацијом Одбора за праведну реституцију

Подпредсједник Владе Милорад Вујовић, састао се данас са делегацијом Одбора за праведну реституцију коју су чинили: Латиф Горана из Улциња, Љубо Николић из Никшића и Владимир Бошковић из Подгорице. 

Гости су подпредсједника Владе упознали са ситуацијом у вези враћања имовине која је одузимана након Другог свјетског рата. Посебна пажња је посвећена  селективном враћању, нарочито када се ради о имовини веће вриједности. Подпредсједник Владе је детаљно упознат са чињеницама да је тадашња Влада одбила да примјењује Закон о праведној реституцији којег је Скупштина усвојила на предлог 7000 грађана. Двије године касније Влада је припремила свој, Закон о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу, којег је Скупштина усвојила 2004. Незадовољна и овим, властитим законом, Влада је 2007. предложила његову измјену којом је скоро половина подносилаца захтјева изгубила право на повраћај или обештећење за имовину одузету од државе. Од тада до данас, одузета имовина која није враћена ранијим власницима, непрекидно је прдемет сумњивих продаја чији су актери Влада, локалне управе и бизнисмени проблематичних биографија.

Латиф Горана је подпредсједника Владе упознао са  проблемима реституције у Улцињу, а по сложености и приоритету је извдвојио локалитет Валданос, не само као проблем реституције него и мјесто традиционалне и историјске повезаности Улцињана које је борба за праведним рјешавањем његовог статуса, током последњих година, више пута окупила у акцијама грађанског бунта. Горана је представио огроман природни потенцијал Улциња и његове околине и неопходност да држава ослободи ове ресурсе како би од њих корист добили и Улцињани и Црна Гора.

Љубо Николић је изнио детаљне појединости о понижавајућој неправди према око 500 подносилаца захтјева којима је имовина експропирисана за акумулацију језера Крупац, Славо и Вртац. Њима је, након што је 2007. промјењена методологија ппо којој се обрачунава обештећење, оно умањено око 95% у односу на предходну методологију која је иначе вишеструко умањивала вриједност одузетог земљишта.

Владимир Бошковић је нагласио како је Влада је 2007., три ипо године након усвајања закона којег је такође она предложила, радикално промјенила властити закон и више од половине апликаната избацила из поступка. Ова измјена током одмакле примјене, не само да је неуставна него је и супротна основним принципима правне цивилизације. Сви су ти људи аплицирали и своја права затражили према гаранцијама из закона усвојеног 2004. Уз то су платили не мале трошкове геодетских, грађевинских и вјештака финансијске струке.  Мотив за ову измјену закона није био никакав јавни интерес, јер он у току поступка измјене није утврђен нити у образложењу објашњен. Искључиви мотив је био задржавање ове имовине у државном власништву како би врхови власти себи блиским појединцима омогућили енормне зараде преко ове имовине, градњом луксузних објеката намјењених тржишту.

Подпредсједник Владе је изразио спремност да се на терену упозна са обимом и вриједношћу имовине која није враћена ранијим власницима, као и разлозима због којих се то десило. 

Он је нагласио да је неправда која је створена након Другог свјетског рата, када су људи из идеолошких разлога масовно лишавани законито стечене својине на земљишту и објектима, уз симболичну накнаду или чак и без ње, да је та неправда додатно увећана и продужена након 2007. неуставним измјенама и допунама основног Закона о повраћају из 2004. који је гарантовао свима, без дискриминације, једнако право на повраћај или обештећење одузете имовине. По његовом мишљењу, почињена неправда се мора исправити измјеном садашњег, измјењеног закона, кроз уклањање дискриминишућих одредби које су довеле до неједнакости у враћању или обештећењу ранијих власника. Измјена би подразумјевала враћање свог неизграђеног земљишта у натури, критеријуме за обештећење који су важили до септембра 2007., као и одговарајуће рјешење за бивше власнике земљишта које је након 2007. постало изграђено или приватизовано.

Реституција одузете имовине је, по мишљењу подпредсједника Владе, услов за поштену приватизацију. Огромни комплекси од народа одузете имовине стоје  заробљени  у својини државе, која тиме лишава себе великих прихода по основу пореза који се плаћају на власништво или стављање у промет. Враћањем у својину ранијих власника, убрзаће се и привођење намјени овог простора и долазак озбиљних инвеститора. Праведна реституција је свакако не само лични интерес бивших власника, него јавни интерес Црне Горе у цјелини. Против ње су искључиво спрегнути лични интереси привилегованих појединаца и њихових заштитника у државној власти који су на овој имовини стекли богатство. Озбиљни инвеститори, како је закључио Вујович, не желе да инвестирају у држави у којој им се након што одређену имовину купе од државе, као потражиоци те имовине могу појавити бивши власници којима је држава одузела и избјегава да је врати.  

Кабинет потпредсједника Владе Црне Горе

Милорад Вујовић