Реаговање на текст „Свештеници не морају да се пријављују“, објављеног у дневним новинама „Дан“ 24.08.2016. године

Поводом текста „Свештеници не морају да се пријављују“, објављеног у дневним новинама „Дан“ 24.08.2016. године, Министарство за људска и мањинска права саопштава да је наслов текста погрешан и да у тексту постоји неколико погрешних тумачења. Наиме, у одговору министра унутрашњих послова Горана Даниловића митрополиту црногорско-приморском Амфилохију наведено је да је странцу ко­ји испуња­ва усло­ве из чла­на 42 За­ко­на о стран­ци­ма, као до­каз о оправ­да­но­сти за­хтје­ва потребно да при­ло­жи по­твр­ду да је вјер­ска за­јед­ни­ца у ко­јој на­мје­ра­ва да оба­вља вјер­ски об­ред и вјер­ске по­сло­ве при­ја­ви­ла дје­ло­ва­ње и сје­ди­ште у Цр­ној Го­ри, у скла­ду са про­пи­си­ма ко­ји­ма се уре­ђу­је прав­ни по­ло­жај вјер­ских за­јед­ни­ца. Потом је министар Даниловић навео да Митрополија црногорско-приморска, према Закону о правном положају вјерских заједница, нема обавезу да се пријави, што значи да та пријава није потребна странцу који жели да обавља вјерске послове и обреде у Митрополији црногорско-приморској. Дакле, то никако не значи да странац-свештеник не мора да се уопште пријави, како је сугерисано у наслову овог текста. Странац-свештеник или вјерски службеник мора да се пријави у складу са Законом о странцима.

Сматрамо да је спорно тумачење да за Ми­тро­по­ли­ју цр­но­гор­ско-при­мор­ску и оста­ле пра­во­слав­не епар­хи­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве ко­је дје­лу­ју у Цр­ној Го­ри не посто­ји оба­ве­за при­ја­вљи­ва­ња осни­ва­ња из чла­на два, став два, За­ко­на о прав­ном по­ло­жа­ју вјерских за­јед­ни­ца. Закон о правном положају вјерских заједница у Црној Гори из 1977. године је у члану 2 прописао обавезу пријављавања оснивања или престанка рада вјерске заједнице, односно њеног органа или организације. У министровом одговору је наведено да су у ври­је­ме до­но­ше­ња и сту­пања на сна­гу овог За­ко­на Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска са сје­ди­штем у Це­ти­њу и оста­ле пра­во­слав­не епар­хи­је Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве по­сто­ја­ле и за­ко­ни­то дје­ло­ва­ле у Цр­ној Го­ри, и да је њихов правни субјективитет овим Законом само потврђен. Но, таква одредба о потврђивању не постоји у овом Закону. Чак и да постоји, она се могла односити само на тадашњу Митрополију црногорско-приморску. У Црној Гори је 1977. године постојала Митрополија црногорско-приморска, али није постојала Епархија будимљанско-никшићка која је основана 2001. године. Архијерејско намјесништво пљеваљско је тада било у надлежности Митрополије дабро-босанске, а Епархија милешевска је основана 1992. године. С обзиром на то да су Епархија будимљанско-никшићка и Епархија милешевска основане након 1977. године, оне су у складу са чланом 2 став 2 Закона о правном положају вјерских заједница биле дужне да се у року од 15 дана пријаве општинском органу управе надлежном за унутрашње послове. Оне то нијесу урадиле. Зато је странцима-свештеницима ко­ји на­мје­ра­вају да оба­вљају вјер­ски об­ред и вјер­ске по­сло­ве у овим епархијама или њиховим органима или организацијама на подручју Црне Горе, у складу са Законом о странцима, неопходна потвр­да да су ове вјер­ске за­јед­ни­це при­ја­ви­ле оснива­ње и сједиште у Цр­ној Го­ри. То се, изузев сједишта, односи и на Митрополију црногорско-приморску јер је она од 1977. године мијењала своје органе и организације. Поред тога, од 1977. године промијенило се неколико држава и правних поредака, а Црна Гора је од 2006. године независна држава. У том времену су све вјерске заједнице у Црној Гори мијењале унутрашње устројство. То је довело до обавезе да се вјерске заједнице поново пријаве у складу са Законом. То су, на примјер, Барска надбискупија, Которска бискупија и Исламска заједница урадиле 2010. и 2011. године. И поред очите законске обавезе, Митрополија, епархије и организациони дјелови СПЦ у Црној Гори то нијесу урадили и зато њихови странци-свештеници од надлежног министарства не могу добити по­твр­ду да су ове вјер­ске за­јед­ни­це при­ја­ви­ле оснива­ње и сје­ди­ште у Цр­ној Го­ри.

 Сматрамо да је погрешна тврдња да је Закон о правном положају вјерских заједница као и прет­ход­ни за­ко­ни са­мо при­зна­о не­спор­ну исто­риј­ску чи­ње­ни­цу да су одређе­не цр­кве и вјер­ске за­јед­ни­це то­ком исто­рије би­ле при­сут­не и да су по­сто­ја­ле и дје­ло­ва­ле у скла­ду са за­ко­ни­ма. У Закону о правном положају вјерских заједница нема одредби које се баве утврђивањем ни потврђивањем историјских чињеница, нити тиме које су цркве и вјерске заједнице дјеловале у Црној Гори кроз историју. Митрополија и епархије СПЦ у Црној Гори имају статус правног лица, али је важно рећи да су правни субјективитет добиле на основу других закона, а не на основу Закона о правном положају вјерских заједница, јер нијесу пријављене у складу с овим Законом. То потврђује и званична евиденција Министарства унутрашњих послова према којој су у Црној Гори, у складу са Законом о правном положају вјерских заједница, пријављене 23 вјерске заједнице међу којима нема Митрополије, епархија и других органа или организација СПЦ. Зато би било добро да се приликом утврђивања карактера правног субјективитета Митрополије, епархија и осталих организација СПЦ у Црној Гори прво уважи регистар Министарства унутрашњих послова.