Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

ИН МЕМОРИАМ - ДР СЦ РАДОМИР ПАВИЋЕВИЋ

Објављено: 25.08.2016. 18:21 Аутор: Управа за дијаспору

У Загребу је 22. августа 2016. године, у својој 75. години преминуо др. сц. Радомир Павићевић, истакнути научник у области медицине, врсни грудни хирург, али и утемељивач новијег приступа сарадње са црногорским исељеницима у Републици Хрватској и дугогодишњи предсједник Националне заједнице Црногораца у Хрватској.

Радомир Павићевић рођен је 9. јула 1942. године, у Долу Пјешивачком, у  опшини Даниловград, као прво од седморо дјеце Милосава и Данице Павићевић (рођене Радетић), гдје је похађао четворогодишњу основну школу, а школовање затим наставио у Даниловграду, па Титограду. 1961. године уписује Медицински факултет у Загребу, а дипломира 1966. године.  

Специјализовао је грудну хирургију, која му постаје и животно опредјељење, па ће на Клиници за торакалну хирургију као шеф оперативног тракта остати до одласка у пензију 2008. Такође, др Павићевић оснива и опрема 'Лабораториј за генетику рака (Примарни реферални лабораториј европског мултицентричног истраживања и апликације тумор маркера)' којим и руководи од његовог оснивања у децембру 1997. до 30. јуна 2009. За отварање лабораторија припремао се пуних пет година, осигуравши простор, кадрове и опрему по узору на Андерсонов институт у Тексасу.

 Покојни Радомир је, у јеку своје плодне медицинске каријере, већ 2000. године активно учествовао у  обнављању сарадње црногорског исељеништва у Хрватској са својом матичном државом, са основном идејом демократизације и својеврсне етичке обнове Заједнице, обнављајући покидане нити међусобног повјерења. Челни човјек Заједнице постао је 2001. године на Годишњој скупштини у Ријеци, и на том мјесту остаје све до септембра 2015. године. Павићевић је својим идејама, преданошћу и стилом дјеловања битно обиљежио програмски, организациони и персонални профил организиованог дјеловања Црногораца у Хрватској. У том периоду, може се слободно рећи да је црногорска национална мањина у Хрватској постала грађанима првог реда, и да су активности НЗЦХ, нарочито на културно-умјетничком плану, подигле углед Црне Горе и Црногораца у Републици Хрватској.

Др Павићевић је утемељивач „Дана црногорске културе“, који се у сарадњи са Министарством културе Владе Црне Горе, успјешно организује десетак година (с низом прворазредних изложби, концерата, позоришних представа, филмова црногорских умјетника). Истичемо и издавачку дјелатност, која је постала и заштитни знак НЗЦХ као „културне заједнице“, са неколико библиотека, више десетина наслова књига, а у сарадњи са партнерима како у Црној Гори (Матица црногорска, Хрватско грађанско друштво), тако и у Хрватској (Сканер студио, Антибарбарус, Диспут).

Изузетно значајан је Павићевићев ангажман на повезивању Заједнице с матичном државом, како њеним службеним институцијама (министарствима културе, науке и вањских послова; Владом, Парламентом и Предсједником државе), тако и невладиним удружењима (посебно Матицом црногорском). Често је истицао да без ослонца на матичну државу нема будућности. Отуда и неизмјеран ангажман на интернационализацији црногорског питања, активностима и бројним манифестацијама са сврхом и циљем обнове независности и њеном враћању у породицу независних држава свијета.

За своје животно дјело доживио је високо признање предсједника Републике Хрватске Стјепана Месића, који је, поводом Дана независности 8. октобра 2009. одликовао љекара, научника и хуманисту др. Радомира Павићевића „Редом Данице хрватске с ликом Катарине Зринске“ за „особите заслуге за здравство, социјалну скрб и промицање моралних друштвених вреднота“, а на предлог Хрватског грађанског друштва Црне Горе, Бокешке морнарице и Добровољаца домовинског рата из Дубровника.

Нека је слава и хвала др Радомиру Павићевићу. Његова породица (супруга Лукреција, која је неуропсихијатар др. сци, синови Александар и Драган, као и унуци, морају се поносити ликом и дјелом пок. Радомира, који треба да буде узор и свим генерацијама које долазе, нарочито нашем исељеништву у Републици Хрватској.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?