Значај хотела високе категорије за економију Црне Горе

У посљедњих неколико година, Црна Гора се фокусирала на стварање повољног пословног амбијента, који је привукао реномиране стране инвеститоре, што је резултирало значајним привредним развојем и растом. Тиме је послата јасна порука потенцијалним инвеститорима да је Црна Гора атрактивна инвестициона дестинација. Црна Гора има за циљ да постане регионални „бусинесс хуб“. Стимулативни амбијент за инвестиције, поједностављена процедура за регистрацију пословања и конкурентна пореска политика су кључни фактори привлачења инвестиција у Црну Гору.

Усвајањем Стратегије развоја туризма до 2020. године (2008), Црна Гора се опредијелила да у задатом року постане високоплатежна дестинација. У прилог том циљу био је и извјештај Свјетског савјета за туризам и путовања који је Црну Гору сврстао на прво мјесто по стопама раста туристичке индустрије која је износила 8,8%.

Стратегијом развоја туризма дефинисан је циљ којим Црна Гора треба да постане висококвалитетна туристичка дестинација са диверзификованом понудом на годишњем нивоу што ће допринијети повећању запослености, смањењу сиромаштва и уравнотеженом развоју. Једна од мјера предвиђена Стратегијом је развој нових висококвалитетних смјештајних капацитета, којом се предвиђа пораст броја смјештајних капацитета до 2020. године на 300.000 укупно, од чега око 110.000 само у хотелским капацитетима. Закључно са 2015. годином, у Црној Гори има 386 хотела и сличног смјештаја са 39.605 лежајева, од чега је у објектима високе категорије са 4 и 5 звјездица 38% лежајева.

Такође, једна од кључних мјера дефинисаних у Агенди реформи у области туризма (усвојена 2013. године) је развој нових и унапређење постојећих смјештајних капацитета, а најважнија препозната активност у том правцу је дефинисање модела подстицања изградње хотела са 5 и 4 звјездице.

Међутим, и поред прогреса који је остварен у претходном периоду у Црној Гори, један од главних проблема данас у туризму јесте недовољна понуда. Без висококвалитетних смјештајних капацитета, не може да се успоставити висококвалитетни туризам. Црногорским хотелима углавном недостају додатни садржаји. Само одређени број модернизованих хотелских капацитета, располаже пратећим садржајима и услугама (wеллнесс/спа капацитети, отворени и затворени базени, сале за семинаре са пратећим садржајима и сл.) за високоплатежну клијентелу, са понудом током читаве године. Насупрот њима, немодернизовани хотели нуде само основне услуге смјештаја и исхране.

Црногорски туризам карактерише и пренаглашена сезоналност. Чак 75% укупног туристичког прихода остварује се у току три мјесеца љетње сезоне. Један од основних узрока сезоналности је сиромашна вансезонска понуда (мали број висококвалитетних објеката, скроман портфолио атрактивних догађања, итд.). Према искуственим параметрима хотелске индустрије других земаља произилази да сезоналност опада с порастом категорије хотела: хотели највише категорије по правилу имају развијене садржаје који привлаче госте и ван главне сезоне (конференције, wеллнесс, голф, итд).

Зато и даље постоји велика потреба да се створе хотелски капацитети потпунијег садржаја, који ће задовољити критеријуме највиших категорија и који обећавају најбољу попуњеност током цијеле године, као и највеће приходе.

У циљу утврђивања ефеката изградње хотела на економију државе, још 2009. године извршена је „Анализа утицаја туристичких смјештајних капацитета Црне Горе на економију државе и локалне заједнице”, коју је за потребе Министарства уређења простора и заштите животне средине и Министарства туризма, урадио Хорwатх ХТЛ. Анализа показује да хотелски смјештај високог нивоа квалитета услуге (4**** и 5*****) генерише највеће економске ефекте за БДП, запосленост, приходе државе и продужење сезоне.

Извор: Хорwатх ХТЛ, Анализа утицаја туристичких смјештајних капацитета Црне Горе на економију државе и локалне заједнице - Фазни извјештај, 15. децембар 2009.

Што се тиче директног доприноса хотела, просјечан хотелски приход по соби у хотелима са 5 звјездица је 56.749 еура, што представља 8,3 пута већи износ од истог у хотелима са 2 и 1 звјездицом. Исто тако, приказ новостворене вриједности која представља збир бруто плата, повезаних трошкова рада и бруто оперативне добити рада, показује да је новостворена вриједност у хотелима највеће категорије већа за чак 7,7 пута од исте у хотелима најниже категорије, док је у односу на туристичка насеља, виле и апартмане највеће категорије већа за 6,2 пута.

Хотели са 5 звјездица имају најдужи период пословања током године (10,7 мјесеци), а хотели са 2 и 1 звјездицом најкраћи период пословања (7,4 мјесеца). Хотели највише категорије (5 звјездица) имају и највећи број запослених по смјештајној јединици (1,33), а тај просјечан број опада са категоријом црногорских хотела и других туристичких смјештаја.

Дакле, хотели категорије 5***** имају највећи значај за унапређење туристичке понуде. У економском смислу, они највише утичу на раст БДП и на повећање запослености. Хотели ове категорије имају све садржаје који обезбјеђују додатну ванпансионску потрошњу. Због добре попуњености и других предности, као и прихода у експлоатацији, „кључ“ у хотелу са 5 звјездица доноси седам пута већи приход од нпр. издавања класичних стамбених јединица.

Такође, по налогу Министарства одрживог развоја и туризма, Хорwатх ХТЛ - Загреб и Факултет за туризам, хотелијерство и трговину - Бар раде годишње истраживање о пословању црногорског хотелијерства. Резултати посљедњег истраживања за 2014. годину по категоријама хотела показују велике разлике у реализацији прихода између хотела највише категорије и осталих црногорских хотела укључених у истраживање. Пословни приход анкетираних хотела са 4+ и 5 звјездица порастао је према прогнози 2014. године у односу на 2013. годину за 5% (на 77,5 хиљада Еура просјечно по соби).

У 2005. години у истраживању није било анкетираних хотела са 5 звјездица. У периоду 2005-2014. анкетирани хотели Црне Горе са 4 звјездице повећали су просјечне приходе по соби за 71%, а хотели са 3 звјездице за 28%. Очекивани даљи раст попуњености до краја 2016. године највећи је у анкетираним хотелима са 4 звјездице (на просјечно годишње 50,6% или 185 дана), што заједно с повећањем цијена имплицира раст њихових прихода за 20%. Највећи раст пословних прихода у истом периоду очекују анкетирани хотели највише категорије (за 33% на 103 хиљаде еура просјечно по соби) уз задржавање оперативне профитабилности на истом нивоу. Анкетирани хотелијери из хотела са 3 и 2 звјездице не очекују раст прихода и оперативне профитабилности до краја 2016. године.

Поред наведеног, хотелима високе категорије често управљају првокласне међународне менаџмент компаније са јаким хотелским/ресорт брендом, које имају изузетно повољан утицај на позиционирање туристичке дестинације у којој се налазе, с обзиром да маркетинг активности бренда позиционирају дестинацију глобално на туристичкој мапи свијета.

Изузетно нас радује чињеница да су неки од оваквих брендова одабрали баш Црну Гору за развој свог бренда на европском тржишту. То нам доказује да концепт одрживог развоја на који се Црна Гора обавезала у својим стратешким документима из дана у дан добија ново и потпуније значење и постаје функционалан у реалном животу. Хотели виске категорије значе много за Црну Гору, јер доносе свјетске стандарде, нова радна мјеста и нов квалитет, продужавајући истовремено сезону кроз богату туристичку понуду, организацију догађаја и сл.

Стога, Црна Гора треба пажљиво да управља развојем туристичке смјештајне понуде, на начин да се приоритет даје одрживом развоју смјештајних капацитета који креира највеће користи за економију, како са аспекта прихода тако и запослености. Главни акценат се ставља на изградњу смјештајних туристичких капацитета који ће задовољити критеријуме највиших категорија и који обећавају најбољу попуњеност током цијеле године, као и највеће приходе.

Посљедње анализе су показале да је поврат инвестиције у хотеле са 5 звјездица 18 година што је обесхрабрујуће за сваког инвеститора, и зато Министарство одрживог развоја и туризма предано ради у циљу оптимизације тих трошкова, кроз имплементацију низа мјера, па и фискалних, а између осталог и кроз смањење пореских стопа. Нови Закон о туризму, такође, нуди додатна рјешења.

У политици Министарства су и мјере за унапређење туристичке понуде кроз подршку организацији различитих манифестација, као и мјере које треба да доприносу развоју сјевера и стварању услова да хотели који нијесу у функцији обнове своју понуду, запосле људе и створе услове за даљи развој туризма.