- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Реаговање: Други блок за рјешавање енергетских и е...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање: Други блок за рјешавање енергетских и еколошких питања
Објављено: 05.09.2016. • 18:55 Аутор: Министарство економије
Поводом саопштења НВО Греен Хоме у вези са пројектом изградње Другог блока ТЕ „Пљевља“, Министарство економије саопштава сљедеће:
Пројекат изградње Другог блока ТЕ „Пљевља“ је приоритетни пројекат Владе Црне Горе, који је као такав препознат у свим њеним стратешким документима, међу којима је и Стратегија развоја енергетике Црне Горе до 2030. године. Ријеч је о документу који је у потпуности усклађен са директивама ЕУ и међународним конвенцијама о заштити животне средине и који је, прије усвајања, добио позитивне оцјене од стране Секретаријата енергетске заједнице у Бечу, званичне институција ЕУ у области енергетике за југоисточну Европу.
Дакле, Енергетска заједница, са којом је Влада Црне Горе у сталној комуникацији везано за овај и остале пројекте из области енергетике, прати и подржава наше активности у области енергетике. У том смислу, јасно је да је Црној Гори потребан нови енергетски објекат који ће обезбиједити енерегетску независност земље, сигурност и стабилност у снабдијевању, диверзификацију извора, као и питање дефицита, а све уз поштовање највиших стандарда у области енергетике, примјену најбољих техничких рјешења уз обезбјеђивање најбоље међународне праксе у области заштите животне средине.
Све наведено остварује се управо изградњом Другог блока ТЕ „Пљевља“ и осталих електроенергетскх објеката. Поред тога што је ријеч о стратешком пројекту на нивоу државе, и у економском, и у енергетском смислу, Други блок ТЕ „Пљевља“ је пројекат од огромног значаја за град Пљевља. Како најскорија истраживања показују, то је пројекат коме своју подршку даје скоро 70 одсто становника тог града, јер ће, поред позитивнох утицаја који ће имати на запосленост, ријешити еколошки проблем града и питање топлификације на том подручју.
Такође, пројекат изградње Другог блока ТЕ „Пљевља“ не искључује реализацију пројаката који се тичу коришћења обновљивих извора енергије, напротив. На путу да до 2020. године достигне национални циљ од 33% удјела обновљивих извора енергије у укупној финалној потрошњи енергије, што јој је као обавезу поставио Савјета министара Енергетске заједнице, Црна Гора је закључила 21 уговор за изградњу 41 мале хидроелектране. До сада је пуштено у рад 8 малих хидроелектрана, а до краја ове године планира се пуштање још 3 мХЕ. У току су радови на изградњи двије вјетроелектране – Крново и Можура, а Влада Црне Горе интензивно ради на проналажењу најповољнијег рјешења и за изградњу ХЕ на Морачи и Комарници.
Најзад, када је о термоенергији ријеч, новим директивама ЕУ термоелектране ће моћи да раде од краја 2017. до 2023. године још 20.000 сати. То значи да би са садашњим режимом рада термоелектране, а без изградње другог блока, након утрошка одобреног времена она морала да се угаси, што би довело до дефицита електричне енергије у држави. Дакле, овим пројектом Црна Гора тежи ономе чему теже и остале земље Европе, које воде рачуна о изградњи стабилног енергетског система који ће обезбиједити рјешавање дефицита електричне енергије и сигурност снабдијевања за своје грађане и привреду.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?