- Влада Црне Горе
Потпредсједница Владе издвојила мишљење о Стратеги...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потпредсједница Владе издвојила мишљење о Стратегији особа са инвалидитетом
Објављено: 09.09.2016. • 00:28 Аутор: КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИЦЕ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Потпредсједница Владе Азра Јасавић је данас на сједници Владе издвојила мишљење приликом гласања за усвајање Стратегије особа са инвалидитетом зато што Министарство рада и социјалног старања није прихватило предложене мјере од стране потпредсједнице које би ову Стратегију учиниле квалитетнијом, а тиме и прихватљивом.
„Усвајање Стратегије за интеграцију особа са инвалидитетом јесте један од кључних приоритета Владе, али уз услов да Стратегија суштински задовољава потребе особа са инвалидитетом, што са овом Стратегијом није случај“, навела је потпредсједница Јасавић. Стратегија за интеграцију особа са инвалидитетом је још један у низу правних аката у коме доминира форма над суштином и због тога чуди неспремност Министарства рада и социјалног старања да прихвати сугестије и мјере за њено побољшање, посебно имајући у виду чињеницу да министар здравља у Влади изборног повјерења долази из редова опозиције. Овом Стратегијом нијесу ријешена суштинска питања за особе са инвалидитетом из области образовања и запошљавања. У циљу хармонизације прописа са прописима Европске уније Црна Гора је усвојила велики број Закона из ове области. Истраживања су показала да су ови Закони оцијењени као акти изузетног квалитета.Основни проблем је што се квалитетна законска рјешења не имплементирају у пракси. Ова стратегија је требала да да одговоре на питања како ријешити актуелне проблеме, али предложене мјере не излазе из оквира формализма. Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом донесен је 2008.год., а измијењен и допуњен 2010.-2011.год. Међутим, и поред афирмативних рјешења запошљавање особа са инвалидитетом није заживјело у пракси. Отуда став да су организације особа са инвалидитетом, углавном послодавци особа са инвалидитетом. Закон је препознао државне органе као могуће послодавце особа са инвалидитетом, а за све послодавце треба да важи квотни систем у запошљавању. Као разлог за непоштовање овог Закона наводи се да је поступање у складу са овим Законом у супротности са Законом о државним службеницима и намјештеницима. „Тврдња да се у државне органе примају само они који су најбољи на провјерама код Управе за кадрове се не може прихватити, јер и ако постоји сметња у Закону о државним службеницима и намјештеницима, требало је приступити измјенама овог Закона. Поступањем на овај начин поставља се питање како држава може да условљава приватне послодавце а државни органи се ослобађају обавезе“, закључила је Јасавић. Све и да не постоји Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом и Закон о забрани дикриминације особа са инвалидитетом Црна Гора је потписала и ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом са Акционим протоколом. Ова конвенција представља највиши стандард права особа са инвалидитетом, а по Уставу Црне Горе (чл.9) међународни акти потписани и ратификовани имају предност над домаћим. У области образовања Црна Гора је донијела двије Стратегије о инклузивном образовању и то 2008. и 2013. год. Ове Стратегије су оставиле нејасноће које нажалост није ријешила ни Стратегија за интеграцију особа са инвалидитетом. Инклузија је прихваћена као стратегија за коју смо се опредијелили уз афирмацију принципа „школа по мјери дјетета“. „Мјере које се предвиђају овом Стратегијом не дају одговоре на конкретне проблеме: како обезбједити доступност асистивних технологија и успоставити систем професионалне орјентације на крају основне школе, како би се дјеци са инвалидитетом понудила занимања конкурентна на тржишту рада“, истакла је Јасавић.
Ова Стратегија, што је највећи проблем, и даље омогућава задржавање дуалног система у образовању. „Неопходно је да дјеца, за коју се утврди да се не могу укључити у инклузивно образовање, буду у постојећим ресурсним центрима, али образовање морају стицати по квалитетним програмима који одговарају њиховим способностима. ИРОП треба да омогући да дијете усвоји наставни садржај на њему доступан начин, а не да буде само начин снижавања стандарда знања“, нагласила је Јасавић. Ресурсни центри треба да буду подршка дјеци у инклузивном образовању тако што ће им обезбјеђивати прилагођене материјале за лакше праћење наставе, а запослени по потреби давати допунске часове из предмета који дијете тешко може да савлада. На овај начин би се створила веза између школа и ресурсних центара. „Велики проблем представља стварање посебних одјељења у школама, што је у супротности не само са Законом о забрани дискриминације особа са инвалидитетом већ и са Конвенцијом о правима дјетета. Зато су мјере које, нажалост, нијесу прихваћене биле добра полазна основа да се ова Стратегија доради како би могла бити прихватљива“, закључила је Јасавић.
КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИЦЕ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?