- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Реаговање: у Црну Гору ће доћи они туристи који ид...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање: у Црну Гору ће доћи они туристи који иду и у Хрватску и Италију гдје се 40 година истражује и производи нафта и гас
Објављено: 14.09.2016. • 19:27 Аутор: Министарство економије
У Црну Гору ће доћи они туристи који већ 40 година долазе у земље Јадрана које у читавом том периоду истражују и производе нафту и гас. То су они туристи који долазе у Италију која има 1.358 истражних буштина. Или они туристи који посјећују Хрватску која је обавила преко 133 истражне активности у њиховом дијелу Јадрана, посебно у Истру у којој се налази 18 производних гасних буштона. Да не говоримо о туристима Грчке, гдје су, у нафтном пољу Принос код острва Тасос, платформе удаљене од 8 до 18 километара од обале, а нафтна индустрија и туризам опстају заједно око 30 година.
Дакле, у Јадрану се нафта и гас истражују и производе скоро пола вијека, а ипак је ово подручје познато као атрактивна туристичка дестинација. То је и најбољи дематниј тврдњи изнијетих на данашњој конференцији за медијие НВО сектора поводом пројекта истраживања и производње нафте и гаса у Црној Гори. Противници пројекта нису јавности објаснили како је Италија са толико истражних бушотина, од којих 110 производних гасних и 38 нафтних, као и 100 плинских платформи, у свијету препозната као атрактивна туристичка дестинација? Или како је Хрватска, са поменуте 133 бушотине, такође позната туристичка адреса али и земља која има развијену индустрију производње и прераде рибе?
И у Албанији се истраживања спроводе већ деценијама. Дакле, посматрајући само област Јадрана, видимо примјере успјешног суживота туризма, осјетљивог еко система и нафтне индустрије, да не говоримо о бројним позитивним примјерима из свијета – довољно је поменути Норвешку и двије чињенице у вези са том државом: земља која је успјешно валоризовала свој природни ресурс и земља која је међу три највећа извозника морских плодова.
Јасно је да земље на Јадрану не само да се не боре против производње угљоводоника, напротив, интензивно и истражују и производе. То је правац којим иде и Црна Гора.
Јавност је препознала чињеницу да се противници свих пројеката у енергетици, почев од малих и великих хидроелектрана, преко вјетроелектрана, искоришћавања термопотенцијала, па до пројекта истраживања нафте и гаса, таквим приступом залажу да Црна Гора не производи, већ увози енергенте. Јасно је да то никако није у прилог грађанима и развоју државе.
ПР СЛУЖБА
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
Везани чланци:
"Дан отворених врата" 21.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?