Интервју са министром Нумановићем: Док живиш и док можеш буди добар човјек

Свима нама на овим просторима у насљедство је остављен племенити карактер, великодушност и способност емпатије. Да се не опредјелјујемо ни за зелене ни за плаве, ни за боље, ни за горе, богатије ни сиромашније, на оне са више или мање вјере. Требало би да поштујемо човјека подржавајући његово право на отвореност и свако опредјељење.

 

Када звијезде са оброва обала ђердан низу

 

Министар за људска и мањинска права, Суад Нумановић, рођен је у Бијелом Пољу. Како воли да каже, завичај обиљежава човјека. А он са собом носи траг калдрма, сокака, долине Лима.

„Када звијезда се оброва, обала ђердан нижу”, срце му испуњава радост.

Емпатији су, уз насљеђе, допринијеле студије медицине и вишегодишње активно бављење спортом. Спортски дух га је научио колегијалности, поштовању противника, фер борби пуним срцем, што је касније примијенио у каријери.

Поневши Бијело Поље у срцу, од јануара 2003. године, живи и ради у Подгорици. Те 2003. именован је за министра без портфеља у Влади РЦГ. Обављао је функцију министра рада и социјалног старања у периоду у период 2009 - 2012. Децембра 2012. године биран за министра за људска и мањинска права.

 

„Не понашај се као да ћеш живјети хиљаду година, док живиш и док је могуће важно је бити и остати човјек“, почиње причу наш саговорник.

 

Онај ко се озбиљно бави људским и мањинским правима, слободама и људима треба да са адекватног растојања одмјери равноправност народа, облике дискриминације, свијест друштва.

Нумановић за портал говори како је то када сваког јутра знате да ћете се срести са великим очекивањима, неразумијевањем, манама које нас раздвајају упркос сличностима и врлинама које нас спајају. И са питањем, да ли сте сагледали ситуацију из свих углова, да ли је нешто промакло, јер ипак о људима говоримо.

 

Како Ви посматрате област људских права?

 

Схватио сам да је суштина живљења у лијепом, а суштина зла у ружном и увидио сам да смо сродни не само по крви, већ по разуму и поријеклу и да нико никоме не може нашкодити ако свјесно нема потребу за тим. Створени смо као цјелина. Супростављање није природно, као што није природно радити против некога, љутити се на њега или га мрзјети.

Марко Аурелије је још давних дана поставио одређена правила по којима вриједи живјети. Мислим и вјерујем да здрав разум увијек побјеђује, а то је одличан предуслов за бављење људским и мањинским правима и слободама.

 

Да ли сматрате да сте пронашли мјеру у области којом се бавите?

 

Људи ће увијек вјеровати у оно што желе. Тако је одувијек и било. Јавна функција сама по себи доноси константну изложеност јавности. Шта год да урадите или не урадите, морате бит спремни на чињеницу да ће јавност имати свој суд о томе. Не љутим се што неки не вјерују да живим поштено, једноставно и добронамјерно. Када се догоди нечија грешка, замисли се и размотри да ли је исти некада гријешио? То је нешто од чега увијек полазим. Увијек смо спремни да осудимо, значајно ријеђе да размислимо о околностима и покушамо да разумијемо човјека, његове тегобе, слабости.

Максима Марка Миљанова: Јунаштво је бранити себе од другога, чојство другога од себе треба да остане водиља сваком човјеку који држи до морала и етике.

 

Чиме се све бави ресор на чијем сте челу?

 

Надлежност Министарства за људска и мањиснка права је прије свега заштита људских и мањинских права и слобода, заштита од дискриминације, посебно рањивих друштвених категорија. Такође, акцентујемо значај унапријеђења међуљудских односа наших грађана, подижемо свијест о значају толеранције и разумијевања. Радимо на очувању мултиетничког, мултиконфесионалног и мултикултуралног склада у Црној Гори. Министарство ради на поштовању људских права и слобода, јер сви смо рођени под једним истим небом, рођени са истим правом, правом на живот, на грешку, на љубав и радост. И Александар Македонски и његов коњушар изједначили су се послије смрти, то је довољан и најбољи примјер једнакости међу људима.

 

На који начин је Ваша професија повезана са послом којим се тренутно бавите?

 

Ништа нам не даје тако мирну савјест као осјећај да смо помогли некоме. Хуманост је предуслов за разумијевање људских права и борбу против дискриминације. Кроз медицину научите вриједност људског живота и суочите се пролазношћу. Кроз медицину се учите и разумијевању, смирењу, емпатији … И само грам те професије помогао ми је да останем човјек. Едукација је најјаче оружје које можете употребити да промијените свијет на боље.

 

Колико је улога жене помогла у изградњи савремене Црне Горе?

 

У Црној Гори имамо одличан законодавни и институционални оквир у области постизања родне равноправности односно једнаких могућности за жене и мушкарце.

Равноправност жена и мушкараца неодвојиви је дио корпуса људских права и представља кључни фактор реформских процеса који подразумијевају унапређење положаја жена у свим областима приватног и јавног живота. Жене су у Црној Гори одувијек биле изузетна подршка у стварању друштвеног амбијента и очувању система вриједности.

 

Подршка жена иако препозната, није била вреднована на прави начин. Почетком трећег миленијума, Црна Гора се развојем миленијумских циљева, опредијељује за јачање улоге жене у свом друштву. Жене су неспорно веома одговорне, темељне, истрајне у свему. Најмање што, као друштво можемо и треба да учинимо, јесте да им пружимо прилику да то и покажу.

Највећи допринос оне могу дати на мјестима доносиоца одлука. Наводим примјер  након локалних избора 2014. Локални парламенти су унапредили проценат у учешчу жена са неких 17 % порастао је на 26%, док четири општине имамо и преко 30%. Ријеч је о главног граду Подгорица, Даниловограду, Андријевици и Колашину. Данас имамо четири предсједнице општина у Црној Гори и свакако да је за похвалу Тиват који је након посљедних избора препознао важност женског активизма и изабрао жену за предсједницу општине.

 

На посљедњим изборима у овом граду, на изборним листама појединих странака било је и преко 50 % жена. Као примјер добре праксе видимо јесте све већа политичка партиципација односно све већи број жена на изборним листама. Све то указује да идемо у добром правцу и да фигура жене јача у јавном и политичком животу.

 

Када смо већ код дискриминација жена, колико је у Црној Гори заступљено насиље над женама?

 

Насиље је један од најокрутнијих видова кршења основних људских права. На ову изразито негативну појаву није, нажалост, имуна ни наша држава. Досадашња статистика показала је да имамо видан напредак у свим областима друштвеног живота. Све је већи број пријављених случајева насиља, али и процесуираних, што указује на пораст повјерења грађана у рад институција. То јесте прави пут, насиље није приватан нити изолован проблем. Насиље је проблем цијелог друштва. Оно што данас нападне једну ћелију, сјутра ће захватити читав организам.

Свакако, најбоље је превентивно дјеловати у свему.

Влада Црне Горе третира ову област као једну од приоритетних у спровођењу своје политике. С тим у вези, Црна Гора је у првих пет држава потписница Истанбулске Конвенције о спрјечавању и сузбијању породичног насиља и насиља над женама, која је ступила на снагу августа 2014. године. У континуитету спроводимо обуке на тему борба против насиља над женама и насиља у породици, присилним браковима за различите циљне групе.

 

Како Црна Гора чува мултиконфесионални склад?

 

Захваљући позитивним искуствима мултивјерског и мултинационалног склада који у Црној Гори постоји вјековима, могу да кажем да су међунационални и међувјерски дијалог, разумијевање и искрено поштовање основа у борби против сваког насилног екстремизма. Иако све религије проповиједају једну истину, односно теже једностраном уређењу неког друштва, а нације по унутрашњој логици теже стварању националних држава, у Црној Гори се већ вјековима одвија процес у коме све нације и вјерске заједнице траже и проналазе моделе заједничког живота.

 

Како успоставити најбољи модел одрживог развоја људских права у Црној Гори?

 

Једини остварив и одржив успјех, у свакој области доноси добра сарадња. Министарство за људска и мањинска права у захтјевној области унапређења заштите људских и мањинских права остварује сарадњу са међународним тијелима, домаћим институцијама и невладиним организацијама. Такав приступ је неопходан ради очувања система вриједности.

 

За крај, како дефинишете слободу и да ли је Црна Гора слободна држава?

 

Вјерујем да на свијету не постоји ствар као што је полу- слобода. Да би постао слободан, човјеку није довољно само да одбаци своје ланце, него мора живјети на начин којим ће поштовати и побољшавати слободе других. У томе је и суштина живљења. Црна Гора је држава базирана на демократским принципима. Свакога дана, покушавамо да моделе развоја модернијих друштава примјенимо на своје. Свјесни смо да се никада и нигдје није ходало лагано ка слободи, али ми се боримо да дођемо до свог циља, јаке владавине права која значи једнакост и уважавање свих на једнак начин.

 

 

Ауторке: Х.С. и С.Ж.