Интервју министра Бранимира Гвозденовића за агенцију МИНА-Бусинесс

Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) – Укупна државна улагања у инфраструктуру на сјеверу Црне Горе у сљедећих пет година износиће 984 милиона ЕУР, од чега ће велики дио бити усмјерен на изградњу ски центара, саопштио је министар одрживог развоја и туризма, Бранимир Гвозденовић.

Он је казао да се очекује да ће скијалиште Колашин 1600 почети да ради већ наредне године.

“Израђени су инвестициони елаборати за развој скијалишта Колашин 1600 и Цмиљача на простору Бјеласице, којима се предвиђају издвајања од 40 милиона ЕУР. Тендер за набавку жичаре за Колашин 1600 је завршен, док за Цмиљачу очекујемо његово скоро расписивање. Прецизније, очекујем да жичара на Колашину 1600 прве скијаше прими већ крајем наредне године, а на Цмиљачи 2018. године”, казао је Гвозденовић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Он је додао да је најзначајнији сегмент развоја локалитета Колашин 1600 набавка жичаре К8 Д6Ц, са шест сједишта, изградња четири километра ски стаза и пројектовање ски стаза предвиђених Детаљном разрадом Колашин 1600 са системима за вјештачко осњежавање.

“Изузетно је значајно што смо потписали уговор са најбољим понуђачем за изградњу жичаре, која је планском документацијом означена као неопходан услов за развој будућег ски центра и дуга је 1,8 килметара. Вриједност уговорених радова износи 8,98 милиона ЕУР”, саопштио је Гвозденовић.

Он је навео да се реализација таквих пројеката не дешава случајно, нити за мјесец, већ да је том “видљивом” дијелу посла претходио огроман труд на стварању предуслова за њихову реализацју.

“Када говормо о Колашину 1600, изграђена је трафо станица као претпоставка за напајање скијалишта електричном енергијом. Ради се на путу од скијалишта Колашин 1450 до Колашина 1600, као и на такозваној базној станици у оквиру које ће бити паркинг, гаража и ресторан. Све то ће коштати око седам милиона ЕУР”, рекао је Гвозденовић.

Влада је, када је ријеч о Цмиљачи, била ангажована на ријешавању имовинско-правних односа, припремала је градњу пута до скијалишта и радила на плановма на изградњи базне станице.

“Све наведено, такође, има млионске вриједности. Веома је битно што је припремљена тендерска документација за набавку жичаре, изградњу четири километра ски стаза и пројектовање ски стаза са системима за вјештачко осњежавање, а наредних дана ће бити расписан тендер”, казао је Гвозденовић.

Он је подсјетио да је тендер за радове на првој фази изградње пута Јасиковац – Цмиљача, дужине 8,5 километара, завршен, те да је у току вредновање понуда. Вриједност тог пројеката је 1,45 милиона ЕУР.

Гвозденовић је додао да су у прошлој години обављени радови на дионици Латинска коса – Јасиковац, дугачкој 4,8 километра. На тој дионици ће, како је додао, бити завршени сви радови осим уградње асфалтног хабајућег слоја, који је планиран након завршетка радова на базној станици Цмиљача.

Он је саопштио и да је завршена Студија изводљивости водоснабдијевања Цмиљаче, на основу које ће бити расписан тендер за израду главног пројекта за водоснабдијевање базне станице.

“Усвајањем Плана за Бјеласицу и Комове 2010. омогућили смо градњу осам нових ски центара. Наравно, иако је то први и најважнији корак ка валоризацији локалитета, јасно је да само усвајање планова није довољно за привлачење реноминираних инвеститора какве имамо на нашој обали”, рекао је Гвозденовић.

Он је казао да је капиталу потребна сигурност и подстицај, које обезбјеђује свака озбиљна земља водећи истовремено рачуна о својим интересима. Озбљни инвеститори, како је додао, показују поштовање и одговорно пословање радећи на одржив начин у складу са законима земље.

Гвозденовић је саопштио да је, поред нових инвестиција, посебно значајно увезивање пољопривреде са будућим туристичким капацитетима, што ће додатно допринијети побољшању животног стандарда на сјеверу Црне Горе, отварању нових радних мјеста, као и заустављању миграција становништва.

“Ништа се не дешава случајно. Инвестиције у хотеле на сјеверу Црне Горе, најављене и тренутне, нијесу дошле саме од себе, већ су ту због низа повољности за инвеститоре, као и одговорне и добре пореске политике када је туризам у питању”, навео је Гвозденовић.

Он је подсјетио да нови Закон о туризму предвиђа одређивање туристичких развојних зона у сјеверном и централном региону, осим Главног града. Туристичке зоне ће, како је објаснио, подразумијевати мјеста са туристичком инфраструктуром попут стаза и жичара, те фискалним и другим повољностима за све који планирају почињање бизниса на том простору.

“Влада већ предузима подстицајне мјере за развој малих и средњих предузећа, али наш план је посебна политика према сјеверу. Како би даље подстакли развој сјевера, законом смо предвидјели смањење пореза за све угоститељске услуге за хотеле са четири и пет звјездица у том региону, на седам одсто. На тај начин желимо да охрабримо инвеститоре да улажу у сјевер, који ће због потенцијала и љепоте сигурно бити исплатив улагачу”, рекао је Гвозденовић.

Он сматра да је једино на тај начин, отварањем хотела, ски центара, развојем еко туризма и отварањем фабрика за прераду сировина које постоје у том региону, могуће запослити становништво сјевера.

“Као предуслов свега тога, залажем се за увођење електронске фискализације, која ће омогућити поштено пословање и пуњење како локалног, тако и државног буџета. Додатан подстрек развоју зимског туризма на сјеверу биће и оснивање државног предузећа Скијалишта Црне Горе, чији ће примарни задатак бити развој ски центара предвиђених планском документацијом, као и управљање инфраструктуром коју већ сада развијамо”, саопштио је Гвозденовић.

Он је додао да је урађен и Инвестициони елаборат за ски центар Жарски, којим су дефинисана неопходна средства за успјешну реализацију пројекта у износу од 27,75 милиона ЕУР.

“То је изузетно значајан ски ресорт, јер његовом изградњом повезујемо два ски центра, Цмиљачу и Жарски, чиме ћемо додатно обогатити туристичку понуду”, рекао је Гвозденовић.

Он је навео да је, када је у питању реконструкција ски центра Савин кук, први корак било усвајање плана за дурмиторско подручје, а урађен је и инвестициони елаборат, којим су дефинисана средства од 48 милиона ЕУР у наредних пет година.

“У протеклом периоду су уложена значајна средства у реконструкцију жичара и набавку опреме, а у овој години спроводе се активности на изградњи 1,5 километара ски стаза, приступног пута у дужини 1,5 километара и паркинга за 300 возила. У наредном периоду биће расписан тендер за пројектовање 20 километара ски стаза”, казао је Гвозденовић.

Он је додао да је за то скијалиште планирано око 500 хиљада ЕУР само у овој години, а главне актвности, попут изградње нових ски стаза и набавке жичаре, планиране су за наредну.

Када су у питању хотели на сјеверу који нијесу у функцији, Гвозденовић је навео да је за куповину хотела Дурмитор стигло пет понуда, чије је вриједновање у току. Предвиђена су и значајна улагања у хотел Локве у Беранама, док је хотел Беране купила компанија из тог града, која је најавила инвестицију у реконструкцију од око 4,5 милиона ЕУР.

“Значајно је и то што је имовина предузећа Плавско језеро у стечају продата на јавном огласу и ту очекујемо значајна улагања. Некадашњи хотел Шавник је у функцији, сада под називом хотел Ђоковић. Хотел Оногошт је продат на посљедњем тендеру и ту очекујемо значајна улагања”, рекао је Гвозденовић.

Он је навео да је Хотелска група (ХГ) Будванска ривијера упутила захтјев Савјету за приватизацију да путем јавне аукције прода хотел Пива, за који постоји интересовање инвеститора који би у року од два мјесеца од преузимања отворио реновирани хотел са три звјездице.

“АРНН група, нови власник хотела Липка, планира његово ребрендирање у Фоур Поинтс бy Схератон, као и градњу туристичких капацитета под Wестин брендом. Ребрендирани хотел Липка, чије се отварање очекује у децембру, имаће 72 собе, укључујући 12 апартмана. Тхе Wестин Колашин, чије отварање је планирано за 2020. годину, ће располагати са 106 смјештајних јединица”, саопштио је Гвозденовић.

Он је додао да је све то проистекло из усредсријеђености Владе на сјеверни регион кроз улагања у инфраструктуру и подстицајне мјере.

“Уз укупно 984 милиона ЕУР планирана за улагање у сјевер у наредних пет година, укључујући инфраструктуру за аутопут, отворили смо добре приче са пуно могућности за запошљавања и покретање сопственог бизниса. Сада ће и на грађанима бити да те могућности максимално искористе”, поручио је Гвозденовић.

Он сматра да не треба посебно наглашавати бенефите које ће не само сјеверни регион, већ и читава Црна Гора добити изградњом аутопута Бар - Бољаре.

“Ако говоримо искључиво о туристичким бенефитима, навео бих да ће се од аеродрома у Подгорици до скијалишта у Колашину стизати за 40 до 45 минута, што их чини једним од најбоље повезаних скијалишта у региону. Увјерен сам да са скијашком инфраструктуром и изградњом аутопута, Црна Гора претендује да постане значајна скијашка дестинација не само у региону, већ и шире”, рекао је Гвозденовић.

Он је подсјетио да модерни туризам тражи добро обучен кадар, због чега образовање и усавршавање људских ресурса представља нераздвојни дио сваке успјешне развојне политике.

“Оснивање зимског едукативног кампа кроз програм преквалификације и доквалификације веома је значајан пројекат за Црну Гору, чији је циљ јачање људских ресурса у области туризма”, казао је Гвозденовић.

Он је додао да ће поред ХГ Будванска ривијера, која је у већинском државном власништву, носилац пројекта бити и Влада, као и образовне институције из области туризма и угоститељства, Завод за запошљавање и заинтересовани представници привреде.

“За још динамичнији развој туризма, посебно на сјеверу, неопходно је увезивање пољопривредних и других произвођача са власницима хотела, етно села и кампова. Неопходно је и њихово међусобно повезивање како би наступали са јединственом понудом. Међутим, да би изградили било шта, од дрвене куће до озбиљног хотелског комплекса, потребно је обезбиједити путеве и прилазе, воду, канализацију и струју, па тек онда очекивати кредибилне инвеститоре”, саопштио је Гвозденовић.

Он је додао и да је значај развоја Ђаловића пећине, као природног бисера, немјерљив.

“Завршена је израда главног пројекта за изградњу путра Бистрица - Манастир Подврх, који представља први корак у њеној валоризацији, и очекује се почетак радова наредне године. Планирана је и изградња жичаре од Манастира Подврх до Ђаловића пећине, а у току је израда студије туристичке валоризације пећине са идејним уређењем једног њеног дијела”, рекао је Гвозденовић.