Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Закони европски, али не и свијест грађана

Објављено: 15.10.2016. 19:53 Аутор: Министарство економије
Највећи дио црногорских потрошача, уопштено посматрано, не зна која су њихова права, коме да поднесу приговор, на који начин то да учине, нити знају шта да раде онда када добију негативан одговор на свој захтјев. То је реалност коју сами потрошачи морају да мијењају и то на начин што ће се боље информисати о својим, законом заштићеним правима која су иста у Црној Гори, Француској, Италији, Швајцарској... Дакле, закони су европски, али свијест још увијек није.

ПРАВА ПОТРОШАЧА

Прва инстанца којој потрошач треба да се обрати, уколико сматра да је његово право прекршено, јесте трговац код којег је купио робу или платио услугу.

"Уколико није задовољан одговором, свој приговор треба даље да упути надлежној инспекцији или Управи за инспекцијске послове (УИП). Уколико потрошач није задовољан ни рјешењем које доноси инспекција, сље-
дећа могућност коју има је да свој приговор прослиједи Арбитражном одбору за рјешавање судских спорова или да покрене поступак пред Управним судом, односно да у судској одлуци нађе сатисфакцију за проблем који има, каже у разговору за Викенд новине Генерални директор у Министарству економије Јово Рабреновић.

Он по јашњава да, када је ријеч о подношењу приговора инспекцији, по трошач не мора да зна која је инспекција за шта надлежна. Довољно је да потрошач приговор поднесе УИП-у, а они су дужни да добијени приговор разврстају и прослиједе надлежном инспекцијском органу.

"То знатно олакшава читаву процедуру, јер потрошач не мора да долази у ситуацију да ‘лута’ и размишља коме поднијети приговор", рекао је Рабреновић.

Осим инспекције, постоји још неколико начина да потрошач достави приговор уколико сматра да су нарушена његова права.

"Савјет за заштиту потрошача, тијело при Министарству економије, такође је једна од првих инстанци којој се потрошачи могу обратити, било за информацију, савјет или због самог проблема који имају, а који Савјет даље просљеђује Управи за инспекцијске послове", појаснио је Рабреновић.

Поред свега наведеног, у циљу боље заштите права потрошача 2013. године креиран је интернет портал www. потросац.ме, Централни информациони систем за праћење жалби потрошача који омогућава грађанима да на што лакши и ефикаснији начин заштите своја потрошачка права, као и да се информишу о опасним производима пронађеним на тржишту Црне Горе.

"Тржишна инспекција, као контакт тачка у систему www.потросац.ме, у дијелу који је намијењен заштити потрошача, задужена је да врши унос жалби и питања потрошача, те задужује надлежне органе за поступање по њима", појашњава Рабреновић.

Он је подсјетио да у Црној Гори дјелује и одређени број невладиних организација које се баве заштитом потрошача, којима се грађани такође могу обратити.

"Дакле, говоримо о најмање пет могућности које сваком потрошачу у Црној Гори стоје на располагању када је заштита овим права у питању", саопштио је Рабреновић.

Министарство економије је, како је казао, до сада урадило огроман посао када је ријеч о успостављању правног оквира за подизање нивоа заштите потрошача у Црној Гори.

"У читавом том процесу и трговци знају боље своје обавезе, али су и боље упознати са својим правима, јер Закон објема странама даје права али и обавезе", закључио је Рабреновић.

У наредном периоду Министарство економије ће у сарадњи са ЕК припремити Измјене и допуне Закона о заштити потошача којима ће се додатно ојачати положај потрошача и допринијети да се на лакши и бржи начин остварују њихова права. Такође, Министарство ради са ЕК на Закону о недозвољеном и обмањујућем оглашавању којим ће се уредити област оглашавања, не само у корист потрошача, већ и трговаца, јер ће и они бити додатно заштићени од нелојалне или непрофесионалне конкуренције.

МАЛИ БРОЈ ЖАЛБИ ГРАЂАНА

Према ријечима Рабреновића, важно је да потрошачи буду максимално ангажовани јер, Црна Гора има добро законодавство, али његову имплементацију, како је казао, прати недовољна ажурност самих потрошача који не реагују када виде да је дошло до очигледног кршења њихових права.

"Често смо информисани од потрошача да је у неком трговачком објекту дошло до кршења права потрошача по неком од основа или чак по више основа, али да потрошач, и поред тога што је "жртва" таквог трговца, није реаговао, већ је дозволио да се неосновано изврши наплата производа по већој циј ени, или чак да добиј е производ или услугу коју није ни тражио", објаснио је Рабреновић.

Како се наводи у Извјештају о реализацији Националног програма заштите потрошача, у првих шест мјесеци ове године Тржишна инспекција је примила укупно 114 жалби, од чега је једна прослијеђена другом надлежном органу на поступање, док је у једном случају потрошач одустао од поднесене жалбе.

"Тржишна инспекција је поступила по 112 жалби. У 29 случајева жалба је прихваћена, у четири је дјелимично прихваћена, док је у 79 случајева жалба одбијена као неоснована", стоји у Извјештају.

Међутим, Рабреновић истиче да би волио да је број жалби које се подносе инспекцијама и троструко већи, јер би то значило да су потрошачи више активни у процесу заштите својих права.


Рекламација производа могућа и без рачуна

Заблуда је и да је потрошач у обавези да посједује рачун да би извршио рекламацију производа који је купио.

"Довољно је доказати да је трговина обављена на основу било којег доказа, попут декларације која прати робу, или гарантног листа или простим прегледом трговачке касе коју врши трговац, или на основу чак и препознавања робе коју трговац продаје, или преко етикете и сл. Осим тога, свака продавница има регистар у каси на основу којег може провјерити да ли производ и када купљен у њиховој радњи", тврди Рабреновић и додаје да је закон јасан и да се чланом 25 Закона о заштити потрошача децидно наводи да се "куповина производа може утврдити на основу рачуна о купљеном производу, уговора о продаји, гарантног листа или на други одговарајући начин".
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?