Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење: Десет година од ступања на снагу Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре и других облика злостављања (ОПЦАТ)

Објављено: 09.11.2016. 22:59 Аутор: Ђ. П.

У Црној Гори нема забиљежених систематских случајева тортуре, али посао у тој области никада није завршен јер само један негативан примјер може бацити сјенку на све до тада учињено, оцијењено је на данашњој конференцији за медије посвећеној десетогодишњици од ступања на снагу ОПЦАТ-а.

На иницијативу Заштитника људских права и слобода Црне Горе и Министарства правде у Подгорици је одржана конференцији поводом десет година од ступања на снагу Опционог протокола уз Конвенцију УН против тортуре и других облика злостављања (ОПЦАТ) са које је поручено да је превенција тортуре најбољи начин да се систем супростави тој негативој појави.

Генерална скупштина Уједињених нација (УН) у децембру 2002. године усвојила је Опциони протокол уз Конвенцију УН против тортуре тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, који је ступио на снагу 22. јуна 2006. године. Црна Гора је ратификацијом Опционог протокола, 31. децембра 2008. године, преузела обавезу да има, одреди или уведе један или више независних националних механизама за превенцију тортуре на националном нивоу.

Генерална директорка Директората за извршење кривичних санкција, Славица Рабреновић, казала је да је затворски систем индикатор поштовања људских права у једном друштву и одраз демократских стандарда сваке државе.

Она је подсјетила да Европски суд за људска права у предметима против Црне Горе до сада није установио кршење људских слобода и права које би било системског карактера, већ да се ради о појединачним случајевима угрожавања или повреда људских права и слобода заштићених Европском конвенцијом.

Рабреновић је навела да промовисање људског достојанства кроз елиминисање тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања и кажњавања, побољшање приступа одговарајућим правним сервисима и експертизе за ризичне категорије лица, представљају главне циљеве у остваривању реформи у тој области.

“Потребно је нагласити да лишење слободе представља довољно строгу казну, саму по себи, и да се не смије отежавати незаконитим и неоправданим мјерама. Затвореници треба да се у затвору налазе „по казни“, а не због кажњавања. Генерално говорећи ускраћене су им многе погодности слободнога живота без обзира како је затворски систем уређен, ограничење слободе је увијек тешка казна”, указала је она.

Према њеним ријечима, наша традиција захтјева од нас потпуно уважавање људских права, нарочито према онима који су нам повјерени на бригу и старање.

“Што већу моћ имамо да управљамо нечијом судбином, као што је то случај са затвореницима, то нам је већа одговорност да се понашамо хумано и у складу са вишим идеалима човјечности”, поручила је Рабреновић.

Она је оцијенила да нема боље гаранције против злостављања неке особе која је лишена слободе него што је то правилно обучено затворско особље, наводећи да су квалификовани службеници способни да извршавају своје дужности без прибјегавања злостављању.

Рабреновић је казала да у Директорату посебно цијене рад Омбудсмана и његове драгоцијене препоруке које обавезују, као и активно учешће цивилног сектора који даје значајан допринос ефикаснијој ресоцијализацији затвореника јер се на тај начин заједнички учвршћује, унапређује и обезбјеђује поштовања људских права у затворима.

Заштитник људских права и слобода Црне Горе, Шућко Баковић указао је на принцип да су тортура и други облици лошег поступања апсолутно забрањени у свим околностима, подсјећајући да је то јасно утврђено и у националним прописима већине земаља као и у црногорском Уставу и законима.

Он је казао да се тортура и други облици злостављања најчешће дешавају у току хапшења, полицијског задржавања, притвора и у затворима.

Баковић је подсјетио да је Законом о Заштитнику из 2011.године та институција одређена као Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ), будући да је већ имала дио надлежности које су се односиле на заштиту права лица лишених слободе.

„Улога НПМ није да осуђује установе или органе власти већ да им помаже у спречавању злостављања особа лишених слободе. Систем који се успоставља Опционим протоколом акценат ставља на превенцију тортуре. НПМ, дакле, не гледа у прошлост већ у будућност“, додао је Заштитник.

Казао је да смо, нажалост, и поред свих гаранција свједоци аката тортуре и других облика лошег поступања широм планете, па и код нас.

“У периоду од успостављања НПМ-а у нашој земљи остварен је напредак у погледу смјештјаних услова и третмана лица лишених слободе, смањена је пренасељеност, али су нажалост забиљежени и случајеви тортуре и лошег поступања у затворским установама и од стране полициских службеника. Ови случајеви су били предмет нашег поступања, о чему је јавност обавјештавана а такође су и предмет дисциплинских и правосудних поступака, са више или мање успјеха или ефеката”, рекао је Баковић.

Он је поручио да, када је у питању тортура, посао никада није завршен.

“Можемо у овој години имати, хипотетички посматрано, идеално стање и ниједан случај злостављања, а да се након само неколико дана догоди један или више таквих поступања, што одмах баца сјенку на постигнуто”, упозорио је он.

Заштитник је указао да је у томе значај ОПЦАТ-а јер он уводи сталност поступања и ставља акценат на превенцију. “А без превенције нема заштите”, закључио је он.

Помоћник директора Управе полиције, Сектор полиције опште надлежности, Никола Јањушевић казао је да су препоруке Комитета за спрјечавање мучења и нехуманог или понижавајућег поступања (ЦПТ) један од приоритета у раду Управе полиције.

Према његовим ријечима, од стране директора Управе полиције свим центрима безбједности достављен је инструктивни телеграм, у циљу реализације препорука Комитета као и НПМ-а са конкретним обавезама које је неопходно предузети, у циљу испуњавања међународних обавеза, промоцији људских права и слобода и спрјечавању тортуре.

“Управе полиције уложила је значајне напоре у циљу отклањања недостатака у поступању према лицима лишених слободе, поштовању њихових људских права И поштовању њиховог достојанства али И за унапрјеђење хигиенско-техничких услова за задржавање”, додао је Јањушевић.

Према његовим ријечима, сви центри и одјељења безбједности достављају мјесечне писане извјештаје о поштовању људксих права и слобода лица лишених слободе, задржаних лица као и да ли је било случајева мучења или злостављања.

“Старјешине из сектора полиције опште надлежности често врше контролне обиласке просторија дежурних служби, као и просторија за задржана и лица лишена слободе. Те просторије, посебно ЦБ Подгорица често обилази и замјеник Заштитник и до сада нису констатоване неправилности ни незаконита и понижавајућа поступања”, рекао је Јањушевић, истичући добру сарадњу са Заштитником али и са организацијама цивилног сектора које се баве тим питањима.

Директор Завода за извршење кривичних санкција (ЗИКС), Миљан Перовић казао је да се у Заводу предузимају у складу са важећим домаћим и међународним прописима, полазећи од тога да је сврха извршења кривичних санкција ресоцијализација и реинтеграција осуђеног у друшто и уз максимално поштовање начело хуманости.

„ Имајући у виду сврху извршења казне затвора и начела хуманости, јасно је да се лица лишена слободе не смију подвргавати било ком облику мучења, злостављања или понижавања, као и да им ни на који начин не смију бити ускраћена или ограничена права која су им Уставом, законом и другим прописима загарантована“, саопштило је он.

Перовић је подсјетио да је за побољшање услова за боравак и рад затвореника у ЗИКС-а током претходног периода предузето низ активности, међу којима су: изградња и опрема нове затворске кухиње, значајна адаптација пријемног одјељења, адаптација и изградња просторија намијених за брачне и породичне посјете у КПД као и адаптација малољетничког затвора. Такође су уграђене рампе за потребе лица са инвалидитетом, у Затвору Бијело Поље реконструисане су и опремљене просторије за вјерске обреде, реконструисане и опремљене у потпуности самице у том Затвору, опремање осматрачких мјеста, унапрјеђење здравствене заштите лица лишених слободе, итд.

“Као потврду да предузимамо адекватне мјере и усвајамо међународно признате стандарде у овој области, можемо истаћи и да је у Извјештајима Националног превентивног механизма (НПМ) наведено да у ЗИКС-а за 2013., 2014. и 2015. годину није било систематског мучења-тортуре.” Он је додао да су представници Европског комитета за спрјечавање мучења и нечовјечног и понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) у свом последњем извјештају за Црну Гору, истакли да од стране лица лишених слободе није било притужби на понашање и поступање припадника Сектора обезбјеђења према лицима лишеним слободе.

“ЗИКС ће и у наредном периоду наставити са перманентним радом на наставку и унапрјеђењу људских права лица лишених слободе, кроз примјену установљених стандарда, наставком обука запослених на теме које се односе на поступање са лицима лишеним слободе, те политиком отворених врата за све препоруке и сугестије у остваривању наведених циљева” закључио је Перовић.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?