- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Ђаловића пећина црногорски бисер у који ће бити ул...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Ђаловића пећина црногорски бисер у који ће бити уложено 12 милиона еура
Објављено: 16.11.2016. • 21:46 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма
Ђаловића пећина је бисер црногорске, не само спелеолошке већ и комплетне туристичке понуде, у који ће у наредним годинама бити уложено око 12 милона еура и то уз строго поштовање њених природних вриједности и на начин да се монтажно-демонтажним контрукцијама сачува сваки пећински украс – саопштено је на данас одржаној презентацији у вези са плановима њене валоризације. Наиме, завршена је израда Студије економске оправданости туристичке валоризације Ђаловића пећине са идејним рјешењем уређења дијела пећине, те су данас на ту тему говорили министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозденовић и руководилац тима који је израдио Студију – проф. др Рифат Алихоџић.
Током презентације истакнуто је да је Ђаловића пећина испитана у дужини цца 17,5 км, те да је Студијом предложено да уређени туристички дио буде нешто преко 814м са девет дворана и десет платоа за посјетиоце, као и да се изгради и стави у функцију жичара од манастира Подврх до саме Пећине.
Бранимир Гвозденовић: Прије неколико година Влада је донијела Агенду реформи у области туризма са јасним опредјелјенјем за спајање понуде Сјевера и Југа тј. презентације Црне Горе као јединствене туристичке дестинације. У складу са тим опредјелјенјем добили смо одређена средства из Капиталног бужета и почели рад на пројектима који су припремани у претходном периоду. Дакле ови се процеси сада не могу зауставити, они имају своју позицију у Буџету, а један од њих је управо пројекат Ђаловића пећине, који треба да оживи читав крај и на чијој промоцији је посебно важно радити. Кључно је стога да смо од приче и идеје направили реалан пројекат, обезбиједили средства, а сада је на реду струка.
Рифат Алихоџић: У Црној Гори је до сада евидентирано око 130 спелеолошких објеката. Свакако, нијесу сви таквог капацитета да буду комерцијално активирани, али Ђаловића пећина може бити замајац ове врсте туризма заједно са другим видовима екстремног туризма.
План је да све у Пећини буде ослоњено, објешено или конзолно постављено тј. монтажно-демонтажно, како се не би ни у једном сегменту оштетио пећински украс. У складу са тиме, у сљедећој фази снимићемо пећину трподимензионаоно са циљем да стаза „плива“ кроз простор, са намјером да се ништа не оштети. То је велики и тежак задатак, али у оквиру концепта којим смо кренули, потпуно могућ.
Нијесмо се бавили само тиме како проћи дворанама већ и како у визури имати све што вриједи видјети. Свих девет дворана укључује пројектовање расвјете на нивоу оперских дворана, што је веома сложено. Зато смо имали њемачке сараднике који су освијетилили неке од 50 најбољих пећина у свијету. Њихово мишљење о Ђаловића клисури потврдило нам је да имамо нешто заиста велико.
Током презентације истакнуто је да је Ђаловића пећина испитана у дужини цца 17,5 км, те да је Студијом предложено да уређени туристички дио буде нешто преко 814м са девет дворана и десет платоа за посјетиоце, као и да се изгради и стави у функцију жичара од манастира Подврх до саме Пећине.
Бранимир Гвозденовић: Прије неколико година Влада је донијела Агенду реформи у области туризма са јасним опредјелјенјем за спајање понуде Сјевера и Југа тј. презентације Црне Горе као јединствене туристичке дестинације. У складу са тим опредјелјенјем добили смо одређена средства из Капиталног бужета и почели рад на пројектима који су припремани у претходном периоду. Дакле ови се процеси сада не могу зауставити, они имају своју позицију у Буџету, а један од њих је управо пројекат Ђаловића пећине, који треба да оживи читав крај и на чијој промоцији је посебно важно радити. Кључно је стога да смо од приче и идеје направили реалан пројекат, обезбиједили средства, а сада је на реду струка.
Рифат Алихоџић: У Црној Гори је до сада евидентирано око 130 спелеолошких објеката. Свакако, нијесу сви таквог капацитета да буду комерцијално активирани, али Ђаловића пећина може бити замајац ове врсте туризма заједно са другим видовима екстремног туризма.
План је да све у Пећини буде ослоњено, објешено или конзолно постављено тј. монтажно-демонтажно, како се не би ни у једном сегменту оштетио пећински украс. У складу са тиме, у сљедећој фази снимићемо пећину трподимензионаоно са циљем да стаза „плива“ кроз простор, са намјером да се ништа не оштети. То је велики и тежак задатак, али у оквиру концепта којим смо кренули, потпуно могућ.
Нијесмо се бавили само тиме како проћи дворанама већ и како у визури имати све што вриједи видјети. Свих девет дворана укључује пројектовање расвјете на нивоу оперских дворана, што је веома сложено. Зато смо имали њемачке сараднике који су освијетилили неке од 50 најбољих пећина у свијету. Њихово мишљење о Ђаловића клисури потврдило нам је да имамо нешто заиста велико.
***
Након завршетка поменуте Студије, слиједи израда главног пројекта на уређењу Пећине.
До сада је завршена израда главног пројекта за изградњу путра Бистрица-Манастир Подврх од 5,5 км, који представља први корак у њеној валоризацији. Његова процијењена вриједност је скоро 4 милиона еура. Почетак радова очекује се наредне године.
Осим тога, планирана је изградња жичаре од Манастира Подврх до саме Ђаловића пећине, са превозом до 75 путника на сат. Процијењена вриједност жичаре је близу 4 мил еура. Расписивање тендера за жичару планирано је наредне године.
Укупна инвестиција са жичаром и путем предвиђа се на скоро 12 мил еура, док је пројекција броја директно запослених на овом пројекту је цца 60.
С обзиром на планирано вријеме рада Пећине, капацитети за осмомјесечну сезону у току године процјењују се на 158 000 посјетилаца, али анализе показују економску оправданост већ са око 55 000.
Процјена је да ће комплетан пројекат бити завршен за четири године, а само уређење Пећине биће завршено за нешто преко годину дана.
До сада је завршена израда главног пројекта за изградњу путра Бистрица-Манастир Подврх од 5,5 км, који представља први корак у њеној валоризацији. Његова процијењена вриједност је скоро 4 милиона еура. Почетак радова очекује се наредне године.
Осим тога, планирана је изградња жичаре од Манастира Подврх до саме Ђаловића пећине, са превозом до 75 путника на сат. Процијењена вриједност жичаре је близу 4 мил еура. Расписивање тендера за жичару планирано је наредне године.
Укупна инвестиција са жичаром и путем предвиђа се на скоро 12 мил еура, док је пројекција броја директно запослених на овом пројекту је цца 60.
С обзиром на планирано вријеме рада Пећине, капацитети за осмомјесечну сезону у току године процјењују се на 158 000 посјетилаца, али анализе показују економску оправданост већ са око 55 000.
Процјена је да ће комплетан пројекат бити завршен за четири године, а само уређење Пећине биће завршено за нешто преко годину дана.
Комплетну презентацију и покривалице можете наћи на www.инфобиро.тв .
Везани чланци:
Министар Радуновић на Кран Монтана Форуму 15.11.2024.
Свјетски дан урбанизма 11.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?