Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржан семинар на тему "Антибиотици-драгоцјено насљеђе за будуће генерације" поводом обиљежавања Европске недјеље свјесности о антибиотицима

Објављено: 18.11.2016. • 22:57 Аутор: Министарство здравља / Служба за односе с јавношћу
Pokrenite
Фото галерија
Поводом обиљежавања Европске недјеље свјесности о антибиотицима, Министарство здравља у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом, организовало је данас семинар на тему “Антибиотици – драгоцјено насљеђе за будуће генерације” у амфитеатру Института за јавно здравље Црне Горе. У уводном дјелу семинара говорили су др Мира Јовановски Дашић, генерална директорица Директората за биомедицину у Министарству здравља, доц.др Бобан Мугоша, директор Института за јавно здравље и Мина Брајовић, шефица Канцеларије Свјетске здравствене организације, док су у тематском дијелу говорили стручњаци из Института за јавно здравље, Агенције за љекове и медицинска средства, са Медицинског факултета и из здравствених установа.

 
ГОВОР ГЕНЕРАЛНЕ ДИРЕКТОРИЦЕ ДИРЕКТОРАТА ЗА БИОМЕДИЦИНУ У МИНИСТАРСТВУ ЗДРАВЉА, ДР МИРЕ ЈОВАНОВСКИ-ДАШИЋ НА СЕМИНАРУ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ЕВРОПСКЕ НЕДЈЕЉЕ СВЈЕСНОСТИ О АНТИБИОТИЦИМА:

Уважене даме и господо, поштоване колегинице и колеге, представници медија,
  
Желим да вас срдачно поздравим испред Министарства здравља Црне Горе и у своје лично име, поводом едукативног семинара на тему: “Антибиотици – драгоцјено насљеђе за будуће нараштаје”, који се одржава у оквиру Европске недеље свјесности о антибиотицима.
Савремени свијет је изложен многим пријетњама, а једна од њих је свакако резистенција бактерија на антибиотике. Подаци указују да је антимикробна резистенција глобалан приоритетан јавно-здравствени проблем и Министарство здравља Црне Горе, поштујући и слиједећи препоруке и савјете међународних институција, прије свега Свјетске здравствене организације, а онда и Европског центра за контролу и превенцију болести, поставило је стратешке циљеве у области резистенције на антибиотике.
Национална стратегија за контролу резистенције бактерија на антибиотике 2012 - 2016, донесена је 2012. Године, а 2016. године ревидирана Национална стратегија за контролу резистенције бактерија на антибиотике 2017-2021. године. Уз то је 2011. године основана Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА), која окупља стручњаке различитих профила и која ради на савладавању проблема резистенције на антимикробна средства. Министарство здравља је појачало и контролу примјене позитивних законских прописа којима се контролише издавање љекова, а поготово антибиотика без рецепта, што већ даје добре резултате. Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА), Министарству здравља даје инпуте за разне активности које у здравственом систему и шире треба предузети како би се резистенција довела под контролу, а уз пуно труда и мало среће почела и сузбијати. 
Циљ састанака о антимикробној резистенцији, које Министарство здравља уз подршку НИКРЕ (Националне интердисциплинарне комисије за контролу резистенције на антибиотике), у континуитету спроводи, је постизање адекватне обавијештености и боље едукације стручних лица о антимикробној резистенцији као и проналажење адекватних рјешења за овај сложени проблем. Такодје, ови скупови упозоравају ширу јавност на опасност од прекомјерне употребе антибиотика, поготово за болести на које антибиотици не дјелују, јер то може довести до отпорности бактерија на антибиотике и њиховог престанка деловања. 
Данас ћемо имати прилику да видимо и спот ЕЦДЦ Европског центра за контролу и превенцију болести који на сликовит начин управо указује да антибиотици служе лијечењу бактеријских болести а да нису дјелотворни против болести које узрокују вируси. Треба истаћи значај одговорног узимања антибиотика и искорјењивање навике њиховог непотребног коришћења имајући у виду да је наше становништво склоно самолијечењу и самоиницијативном употребљавању антибиотика. Питању антимикробне резистенције мора се приступити мултисекторски. На њему морају да раде: доктори, ветеринари, фармацеути, произвођачи хране, али и сваки појединац лично. Потребна је и добра информираност цијеле популације на чему НИКРА (Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике) интензивно ради. Само таквим приступом и континуираном спроводјењу наведених активности можемо да учинимо да антибиотици и даље буду ефикасни у лијечењу бактеријских инфекција и сачувамо их за будуће генерације.

Желим успјешан рад и захваљујем на пажњи!

Везани чланци:

ЈАВНИ ПОЗИВ - представници НВО у радном тијелу Националној комисији за ХИВ/АИДС 17.01.2025.
Психолошка подршка за цетињске ученике, настанике и родитеље 07.01.2025.
Од данас активна СОС линија за психолошку подршку 06.01.2025.
Усвојена Национална стратегија развоја дигиталног здравља 2024-2028. године 26.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?