Интервју Иване Војиновић, генералне директорице Директората за животну средину, за ДН Вијести

Досадашња примјена Архуске конвенције (АК) у Црној Гори је, што се тиче приступа информација животној средини и учешћу јавности у доношењу одлука добра, али је у том погледу затајило правосуђе, јер се, такорећи, није ни бавило кривичним дјелима из области угрожавање животне средине.

Архуска конвенција је уобичајен назив за Конвенцију УН о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и доступности правосуђа у областима које се тичу животне средине и има 47 чланица, а једна од њих је и Европска унија, на чије право је извршила велики утицај. Има три стуба: да институције информишу грађане и обезбиједе им приступ информацијама, омогуће њихово учешће у одлучивању о питањима везаним за животну средину и да им обезбиједе приступ правди за правну заштиту права из области животне средине. У Црној Гори се примјењује од 2010. године.

У Црној Гори функцинишу четири Архус центра: у Подгорици као организациони дио Агенције за заштиту животне средине, у Никшићу којим руководи НВО Озон, основан уз подршку ОЕБС-а 2011, у Беранама који има епитет регионалног за сјевер и у Пљевљима који је самоницијативно основала НВО Брезница. Према ријечима генералне директорице Директората за животну средину Иване Војиновић, Црна Гора је највише узнапредовала у првом стубу кроз доношење кровног Закона о слободном приступу информацијама.

Ми смо кроз све наше прописе, прије свега Закон о животној средини, пренијели све одредбе АК о приступу информацијама о животној средини. У Закону имамо посебан члан гдје се посебно прокламује принцип приступа информацијама и право јавности да зна. Ту је, прије свега, Устав који гарантује свим грађанима да благовремено и потпуно буду информисани о стању животне средине. Тај принцип постоји и у Закону о стратешкој процјени утицај а на животну средину, Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине који прописују обавезно учешће јавности, казала је Војиновићева.

Тако, како је навела, процјена утицаја на животну средину не може да буде законита ако нема јавне расправе, давања коментара и сугестија.

Често нам се инвеститори жале како је поступак процјене утицаја дуг и до три мјесеца, а то је управо зато јер смо укључили јавност, јер све захтијева дораде и додатне анализе како бисмо дошли до неког задовољавајућег квалитета. Ми смо, поред општег принципа уградили да сваки грађанин без неког детаљнијег образложења разлога због чега се обараћа добије информацију, осим ако није означена степеном тајности, односно да се даљим дијељењем не угрожава безбједност здравља и слично, казала је Војиновићева.

Она је у дијелу јавности у одлучивању навела да постоји проблем да грађани нису превише заинтересовани, узимајући у обзир присуство трибинама и јавним расправама.

То је у неку руку и разумљиво. Сваки грађанин није у могућности да присуствује и ми се трудимо да их информишемо путем медија. Закони грађанима пружају велика права и они би требало да их искористе, али ми имамо ситуацију да се они јављају накнадно, пошто је нека одлука већ донесена и онда немамо правне могућности да поступак вратимо на почетак. Разумљиво је да сваки грађанин није упознат са својим законским правима, али често нам се дешава да се невладине организације, које би требало да буду упознате, накнадно јаве, а буду позиване да учествују у свим процесима доношење одлука. У посљедње три године нам се десило да нам се само на један јавни позив од десетина јавила једна једина НВО а радило се о Закону заштити природе, казала је Војиновићева.

Највећи проблем је са односом правосуђа према кривичним дјелима из области животне средине.

Ми смо Нацоналном стратегијом апроксимације (усклађивања прописа са правом ЕУ) предвидјели обуку судија, тужилаца и судских вјештака за боље препознавање кривичних дјела која се дешавају у области животне средине, за боље прикупљање доказа, процесуирање и сарадњу свих органа, почев од инспекције, да би се препознала таква дјела и, ако се докаже кривица, препознају и казне починиоци, казала је Војиновићева. Она је рекла да ће наредне године Црна Гора бити домаћин засиједања држава чланица АК у Будви са више од 400 учесника из 50 земаља и заинтересованих организација.



Судови немају обавезу да доставе повратну информацију

Немамо информацију колико је било случајева и колико је починилаца кажњено. Ми можемо тражити од надлежних судова да нам доставе, али не постоји службена обавеза тих органа да да повратну информацију и информише инспектора или Министарство. Немамо право ни да оцјењујемо рад судова. У Кривичном законику има већ десетак година да су уведена кривична дјела из области животне средине.

Она су била уопштена и тешко разумљива, па је 2013. године донијета измјена Законика и унијета Директива о еко-криминалу која је јасна. Можда три године није довољан период да се та дјела препознају и санкционишу, казала је Војиновићева.

Извор: ДН Вијести, 28.11.2016.