Ивана Војиновић за агенцију МИНА: Очекују нас енормна улагања у животну средину

Црну Гору очекују енормна улагања у животну средину, због чега је неопходно што прије основати Еко фонд као кључни механизам за прикупљање новца, казала је генерална директорица Директората за животну средину, Ивана Војиновић, додајући да би та институција могла бити успостављена већ наредне године.

Војиновић је у интервјуу агенцији МИНА рекла да је обезбјеђивање сигурних и стабилних извора финансирања активности у поглављу 27 највећи изазов за Црну Гору, с обзиром на процјене да је за ту област неопходно обезбиједити око 1,429 милијарди ЕУР.

„Како је процјена да је неопходан износ од 1,429 милијарди ЕУР, потребно је да мудро градимо финансијску конструкцију укључивањем свих расположивих извора финансија као што су међународни кредити, донације, ИПА, државни и локални буџети, а све у зависности од конкретне намјене“, сматра Војиновић.

Она је казала да се највећи финансијски терет у висини од 841 милион ЕУР тиче области квалитета вода, и то изградње постројења за пречишћавање комуналних и изградње инфраструктуре у области пијаће воде и заштите од поплава.

„Да би систем управљања отпадом у Црној Гори функционисао као и у државама чланицама ЕУ, и обухватао селективно сакупљање отпада на нивоу свих општина, задовољење захтијеване стопе рециклаже појединих фракција отпада, ријешено питање третмана опасног отпада и низ других захтјева, потребно је улагање од 368 милиона ЕУР“, прецизирала је Војиновић.

Према њеним ријечима, пројектовано је и да би индустрија и држава у циљу достизања стандарда квалитета ваздуха на територији читаве Црне Горе, у складу са прописима ЕУ који су пренијети у наш правни оквир, требало да инвестирају износ од 130 милиона ЕУР.

Неизбјежно је, како је навела, и даље и значајније улагање у заштиту природе. „Само по том основу предвиђа се улагање од 33 милиона ЕУР које се у највећем дијелу везује за мудро промишљање у дијелу успостављања еколошке мреже Натура 2000, управљање заштићеним подручјима природе и уопште заштита биљних и животињских врста, посебно ријетких и угрожених“.

„Препознајући финансијски изазов као потенцијалну баријеру за испуњавање захтјева из поглавља 27, у новом Закону о животној средини, који се примјењује од августа, разрадили смо одредбе везане за оснивање Еко фонда као посебног правног лица“, казала је Војиновић.

Она је додала да се показало да је институција тог типа била потребна Црној Гори и раније, „а посебно ће бити неопходна уважавајући енормна финансијска улагања која нас чекају у долазећем периоду“.

„Еко фонд смо препознали као кључни механизам за прикупљање финансијских средстава које би намјенски требало пласирати у програме и пројекте у области заштите животне средине на државном и локалном нивоу. Иако је, сходно Закону, крајњи рок за почетак оперативног функционисања Фонда средина 2018, наше је настојање да овај субјекат буде успостављен током наредне године“, навела је Војиновић.

Она је казала да је у току израда преговарачке позиције за поглавље 27, која је услиједила након завршеног скрининга и испуњавања мјерила за отварање поглавља за преговоре, односно усвајања Националне стратегије за то поглавље у јулу.

„У питању је изразито важан документ, јер ћемо на бази њега сјести за заједнички преговарачки сто са колегама из Европске комисије (ЕК) и настојати да испреговарамо најповољније услове за Црну Гору усмјерене ка подизању стандарда у животној средини”, рекла је Војиновић.

Крајњи циљ је да, како је навела, нови процеси у тој области унаприједе квалитет живота грађана Црне Горе.

„У преговарачкој позицији заправо се изражава став наше државе у односу на прихватање укупне правне тековине ЕУ и дефинишу евентуалне тешкоће у њеном спровођењу, на бази чега се могу затражити прелазни периоди или трајна изузећа”, појаснила је Војиновић.

Она је додала да је, у принципу, преговарачка позиција документ који „гледа напријед” и даје одговоре на питања - шта, како и уз помоћ којих средстава ће се предузимати у области животне средине до дана пуноправног чланства Црне Горе у ЕУ.

„На изради преговарачке позиције ради Радна група за преговоре за поглавље 27 коју је Влада формирала. У овој фази израде, преговарачка позиција је, сходно правилима укупног преговарачког, процеса документ интерног карактера”, казала је Војиновић.

На питање кад ће преговарачка позиција бити готова и која област је најзахтјевнија, она је рекла да је процес израде „у зрелој фази”.

„То значи да је квалитетан предлог припремљен, међуинституционално готово у потпуности усаглашен и вјерујем да ћемо, чим се у ЕК буду стекли услови за то, са њиховим надлежним тијелима почети комуникацију по овом питању”, појаснила је Војиновић.

Према њеним ријечима, област управљања отпадом и квалитет вода су двије теме које су захтијевале највише рада током припреме преговарачке позиције.

Војиновић је казала да се у области отпада, поред питања његовог третмана сходно ЕУ хијерархији, испоставило да је посебно важно питање санације неуређених одлагалишта, као што су Васове воде у Беранама, Вртијељка на Цетињу, Ћафе у Бару и Чарково поље на Жабљаку, као и питање успостављања добро организованог система третмана посебних токова отпада - електронски и електрични, амбалажа, батерије и акумулатори, отпадна возила.

Воде су, како је појаснила, посебно захтјевне због потребе третмана комуналних отпадних вода, изградње нове канализационе мреже, санације постојећих канализационих система и слично, али и побољшања стандарда квалитета вода за пиће и купање.

Војиновић је казала да је на канализациону мрежу у урбаним цјелинама у Црној гори тренутно прикључено 67 одсто становника, и да је у функцији шест постројења за пречишћавање отпадних вода са секундарним пречишћавањем – у Будви, Подгорици, Мојковцу, Жабљаку, Никшићу, и заједничко за Котор и Тиват.

У току је, како је навела, изградња постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода у многим општинама, као и изградња, односно реконструкција канализационих система у складу са стандардима ЕУ.

„План је да се број постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода до 2022. фазно повећа на 14, док ће повезаност на канализациону мрежу у урбаним насељима износити 75–80 одсто становништва. До 2029. у свим насељима у Црној Гори која имају преко двије хиљаде становника биће изграђена сва планирана постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, пуног капацитета“, казала је Војиновић.

На питање да ли ће Црна Гора тражити транзиционе периоде или дерогације и за које области, она је одговорила да, због природе документа преговарачке позиције и чињенице да је она у овој фази израде интерни документ, није могуће детаљније говорити о евентуалним таквим захтјевима Црне Горе.

„Управо је ово документ, али и фаза у преговарачком процесу, када би евентуални захтјеви за транзиционим периодима Црне Горе требало да буду артикулисани у оним областима за које их је уопште могуће тражити“, рекла је Војиновић.

То су, како је казала, у принципу области које су инфраструктурно и инвестиционо захтјевне, што повлачи потребу обезбјеђивања значајнијих финансијских средстава, али и дуже вријеме, како за реализацију капиталне инвестиције, тако и за такозвани оперативни вијек инвестиције током којег треба да дође до изражаја пуна исплативост и рентабилност неког инвестиционог пројекта.

„У сваком случају, наше настојање је да евентуални захтјеви за транзиционим периодима Црне Горе, уколико се за њима јави потреба, буду добро аргументовани и временски орочени, да би у крајњем и били прихватљиви за ЕК“, додала је Војиновић.

Она је нагласила да је свака нова држава чланица ЕУ у свом претприступном процесу искористила могућност коришћења транзиционих периода. „Иако Црна Гора самостално пише своју причу европских интеграција, научене лекције ранијих држава кандидата, и позитивне и негативне, веома су нам драгоцјене“.

Војиновић је казала да се отварање преговора за поглавље 27 очекује ускоро, и да су у току интерсекторске консултације између надлежних тијела ЕК везано за оцјену испуњености почетног мјерила.

„По окончању административних процедура у самој Комисији, вјерујемо да ће се ипоглавље 27, као једно од најтежих и најсложенијих, наћи на Међувладиној конференцији у Бриселу, која представља догађај на којем се поглавља отварају, а у напреднијим фазама и привремено затварају, у приступном процесу“, рекла је Војиновић.

Она је нагласила да је за отварање преговора у Поглављу 27 Црна Гора „већ сада спремна, јер имамо јасно дефинисан план на основу којег ћемо у наредне четири године спроводити правну тековину ЕУ за животну средину и климатске промјене коју смо пренијели у домаће прописе“.

„Вјерујем да је најбитнија управо наша интерна спремност да са ЕК уђемо у активни дијалог и сходно приоритетима постепено рјешавамо проблеме и отворена питања у овојобласти. Сматрам да су јачање наших свеукупних капацитета и марљив и вриједан рад препознати и у ЕК, а у прилог томе иде и недавно објављени Извјештај о напретку Црне Горе за 2016. који је запоглавље 27 најпозитивнији до сада“, казала је Војиновић .

Текст је дио пројекта „Јачање капацитета за бољу животну средину у Црној Гори“ који реализује невладина организација Греен Хоме, а који финансира Европска унија кроз предприступну ИПА подршку.