Радмила Лаиновић за дневни лист Побједа: Чисти имовински односи прије свега

Услов за покретање поступка легализације објеката су ријешени имовинско-правни односи на објекту и на земљишту на коме је објекат изграђен, што у случајевима гдје је неформални објекат изграђен на туђем земљишту доводи до прекида, односно замрзавања поступка легализације, који ће се наставити након рјешавања имовинско-правних односа на земљишту истиче за Побједу руководитељка Дирекције за становање у Министарству одрживог развоја и туризма Радмила Лаиновић. Она је за читаоце Побједе објаснила како се покреће процедура за процесс легализације објеката.

Смјернице

- Креће се подношењем захтјева (на прописаном обрасцу) надлежном органу са потребном документацијом: лист непокретности, за објекте основног становања: потврда о броју чланова домаћинства те увјерење о пребивалишту. Надлежност за поступање по захтјеву је постављена аналогно надлежности за издавање грађевинске дозволе, тако да ће општине рјешавати по највећем броју захтјева, док ће Министарство рјешавати по захтјевима за објекте прописане чланом 91 Закона о уређењу простора и изградњи објеката казала је Лаиновић. Она истиче да је веома важно да у овом случају када је неформални објекат изграђен на државном или општинском земљишту, одлука о продаји земљишта може да се донесе само ако је за тај простор донијет плански документ. Значи, постојање планског документа за тај простор је услов за продају земљишта. Након откупа земљишта наставља се процес легализације. Уколико говоримо о, условно речено „чистим" имовинским односима и на објекту и на земљишту, након подношења захтјева надлежни орган по службеној дужности утврђује да ли неформални објекат испуњава услове утврђене овим законом, да се налази на орто-фото снимку, да се не налази у некој од заштићених зона, или евентуално прибавља сагласност надлежних органа за легализацију објекта, објашњава Лаиновић.

Сљедећи корак је да надлежни орган позове подносиоца да достави техничку документацију: као прво, елаборат премјера изведеног стања изграђеног објекта, чија је израда обавезна при упису објекта у катастар непокретно сти, затим анализу статичке и сеизмичке стабилности објекта, и пројекат архитектуре изведеног стања, који се израђује и доставља само за објекте који не спадају у објекте основног становања.

- Постоји разлика у начину провјере статичке и сеизмичке сигурности неформалног објекта до 500 и за више од 500 метара квадратних. За објекте до 500 метара квадратних обавезна је израда анализе која ће бити прописана посебним подзаконским актом, док за неформалне објекте пеко 500 метара квадратних као доказ се доставља изјава овлашћеног привредног друштва, правног лица или предузетника који је испитивао статичку и сеизмичку стабилност објекта, да је неформални објекат стабилан и сигуран за употребу, у складу са законом којим се уређује изградња објекта. Значи провјера за ове објекте се врши на начин прописан у поступку добијања грађевинске дозволе, наводи Лаиновић. Након провјере техничке документације, додаје она, надлежни орган позива подносиоца да достави доказе о плаћању накнаде за комунално опремање, накнаде за изградњу система регионалног водоснабдијевања у општинама црногорског приморја и доказ о уплати накнаде за легализацију (коју такође не плаћају власници објеката основног становања).

Поштовање амбијента

- Након оцјене свих доказа, надлежни орган доноси рјешење о легализацији, које је дужан доставити катастру ради уписа као и надлежном органу за припрему и спровођење планског документа. По доношењу рјешења о легализацији, приступа се реализацији друге коначне фазе поступка, односно регуларизацији објекта. Надлежни орган за припрему и спровођење планског документа дужан је да приликом доношења планског документа уклопи неформални објекат у плански документ, планским документом пропише смјернице за неформалне објекте, те коначно изда смјернице за усклађивање изгледа неформалног објекта са условима предвиђеним планским документом, казала је Лаиновић. Смјернице ће, како истиче она, садржати услове за унапређење визуелног идентитета објеката, односно услове за поштовање амбијенталних вриједности, на примјер врста материјала фасаде, услове за пејзажно обликовање локације и слично.

- Власнику неформалног објекта се кроз смјернице оставља рок од три године за усклађивање објекта са смјерницама планског документа казала је Лаиновић. И на крају, након протока рока или по захтјеву самог власника објекта, доноси се рјешење о регуларизацији објекта, које се доставља катастру ради уписа, односно брисања забиљешке да је објекат изграђен без грађевинске дозволе, објаснила је Лаиновић.


Одговори читаоцима Побједе

ПИТАЊЕ: Посједујем објекат на приморју, и служи за становање. Земљиште и приземље је изграђено 1965, легално, прикључено легално на струју и воду, посједовни лист у катастру је 1/1, и плаћам разрезани порез на стамбену јединицу од 64 м2. На спрату је 1985 дозидано 32 м2, а осталих 32 м2 су тераса. Какве су могућности да и спрат легализујем, и по којој тарифи ће то бити, и када то може бити укњижено да чини цјелину са приземљем?

ОДГОВОР: Да би се предметни објекат легализовао први корак је израда елаборат премјера изведеног стања изграђеног објекта овјереног од геодетске организације, на основу ког се и врши упис објекта у катастар непокретности. Значи објекат мора бити евидентиран у катастру. Сходно наведеним подацима нема сметње за легализацију надограђеног дијела објекта. Што се тиче износа накнаде за комунално опремање, иста зависи од критеријума утврђених одлукама о комуналним накнадама које су различите од општине до општине.

ПИТАЊЕ: Да ли постоји разлика у легализацији објеката од различитих материјала: бетона, дрвета или другог материјала?

ОДГОВОР: Законом није направљена разлика у поступку легализације, односно регуларизације објеката у односу на врсту материјала од којих су неформални објекти изграђени. Сходно закону неформални објекат, је стамбени, пословни и пословно -стамбени објекат, односно реконструисани дио постојећег објекта на којем су изведени груби конструктивни грађевински радови најмање једне етаже, који је изграђен без грађевинске дозволе, односно супротно грађевинској дозволи.

ПИТАЊЕ: Која је разлика у цијени за куће за становање од пословног простора?

ОДГОВОР: Висина комуналне накнаде се утврђује на основу критерујума дефинисаних одлукама о накнадама за комунално опремање, које доноси свака општина посебно и цијене се разликују од општине до општине. Цијена свакако зависи од зоне у којој је изграђен објекат, површине и наравно намјене. Цијена комуналне накнаде за објекте становања је у већини одлука нижа од цијена за пословне објекте, али кроз цијене комунланих накнада општине стимулишу пословање односно предвиђају различите олакшице за различите видове пословања.


Извор: Дневни лист „Побједа“