Радионица о родној равноправности у медијима

У Подгорици је данас одржана  радионица на тему: Родна равноправност у медијима у Црној Гори у организацији Министарства за људска и мањинска права.

Догађај је организован у циљу представљања примјене Закона о родној равноправности, родног аспекта медија и принципа родне равноправности.

У уводном дијелу догађаја учесницима/цама се обратила начелница Одјељења за послове родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права, Биљана Пејовић, магистарка родних студија Ает Салх, те новинарка Душка Пејовић.

Начелница Пејовић подсјетила је да медији имају веома важну улогу у демократском друштву, самим тим и када је у питању политика родне равноправности, те да су медији прије свега креатори јавног мњења. Коришћење родно освијешћеног језика може на први поглед изгледати формално али за дугорочни циљ им повећање свијести о учешћу жена у јавно животу и у процесима одлучивања. 

Слобода говора је један од темељних стубова за постојање демократске власти и претпоставка је личне слободе и родне равноправности и једнаких могућности.

Према њеним ријечима сваки човјек има право на истиниту, благовремену и потпуну информацију. То је оно што слободу штампе позиционира веома високо на љествици људских права.  Однос према женама у  црногорским медијима до сада је био традиционалан, жене су често маргинализиране и по заступљености и тематски.

Г-ђа Аета Салх и г-ђа Душка Пејовић, представиле су могући  утицај медија на процес социјализације, односно родни аспект медија.

Након интерактивног дијалога донешене су сљедеће препоруке:

• Медији би требало да у ситуацијама када је то могуће, нпр. прављање извјештаја са засиједања Скупштине, тражење коментара, изјаве, саговорника/ца за одредјене теме, учешћа у емисијама, да позивају политичарке, коментаторке, стручњакиње – жене из различитих области и да им дају више медијског простора.

• Када извјештавају о насиљу над женама, медији треба да испитају  да ли је насиље раније пријављивано, како су реаговали разни државни органи, зашто институције нијесу пријавиле пријетње и реаговале (школа итд.), да не оправдавају насилника, да не инсинуирају кривицу жртве, да препознају стереотипе и да их елиминишу, и да прате причу до краја одн. до судске одлуке.

• Медији би требало да буду много инвентивнији и активнији  и у фокус јавности самоиницијативно отварају питања и теме који се односе на политику родне равноправности у свим областима.

• Медији се морају ослободити извјештавања и прављења прича које подржавају родне стереотипе и традиционалне улоге жена. Морају узети активну улогу у освјетљавању неједнакости са којима се жене суочавају и не чекати да та питања покрене неко други.

• Подићи ниво свијести медија и новинара о томе колико су значајни као носиоци друштвених промјена за постизање веће једнакости у друштву  што ће утицати на укључивање родне перспективе.

• Медији би требало досљедно да примјењују родно сензитивни језик.

Догађају су присуствовали/е представници/е Заштитника људских права и слобода Црне Горе, Факултета политичких наука – смјер: новинарство, као и црногорских медија.

Министарство за људска и мањинска права